U vreme Sege i Terminatora ovo je bio odjeb za sve drugare i rođake koji su nas smarali i terali nas da ih pustimo da igraju igrice jer ili nisu imali konzole, ili su te konzole bile u kvaru. Jedan od čestih kvarova bio je i crkavanje adaptera, najčešće zbog pregrejavanja, te se najčešće igralo sat vremena, pa se onda čekalo najmanje pola sata da se adapter ohladi, u neku ruku, ovo je i olakšavalo roditeljima da odvoje decu od džojstika.
Klinac 1: Hoćemo jednu partiju tenkića? Klinac 2: Ne može, hladi se adapter. Klinac 1: Dobro, sačekaću, onda ćemo posle. Klinac 2: Nećemo posle, tata gleda dnevnik. Klinac 1: Čika Mićo, jel' možemo da igramo malo igrice dok ne počne dnevnik? Ćale: Ma igrajte bre kol'ko oćete, ja taj bučuk ne gledam otkad se zaratilo... Klinac 1: Eto vidiš, možemo da igramo. Klinac 2: Pa ne znam bre, možda će mama da gleda seriju Ćale: U ovoj kući bogami neće, te meksičke novotarije neću da vidim, čujem li španski ima da razbijem televizor... Klinac 2: Dobro, ajde, igraćemo, ali samo 15 minuta. Nego, da ne znaš možda šta je bilo danas u Moćnim rendžerima? Klinac 1: Ne znam, malopre mi došla struja kad sam krenuo kod tebe, nisam imao struju ceo dan. Klinac 2: Ni ja. Klinac 1: Pa od čega ti se onda hladio adapter?
Lepa jedna manifestacija iz kategorije slobodnog vremena. Popiješ koju čašicu alkoholnog pića sačinjenog od kvaliteta i sigurno da možeš da izzavršavaš neku bičarku tipa Maja Mandžuka.
E a slušaj ovu priču, kacam igro za Hertha BSC Berlin i na tekmi protiv Koblenca tu ti ja izpostizo dva komada i sad posle drugog komada kaže goša: A u kurac! a ja mu kažem: nemo se brineš biće i repete! brzo otrčim do Stankele zagrlim ga i kažem mu šta sam reko goši, a on koma! Divi me što pišem latinicom, oprosti oče! I sad odemo mi to veče u neki bićklu alternativne priče da zabodemo skićvi dva. A unutra ekipa haos, sirotinja neka naš koji bljak. Ribe fazon nose Starke i džempere od sirogojna. To ti onaj tip ljudi što kad uđe u radnju kupuje hleb kolorita polubeli. I ja se tu nešto milovo po trbušnjaku kad prilazi mi neka bicuri sa spikom: Al bi ga blajvala! i ja tu upotrebim dativ u vidu pitanja kome? čemu? a ona: Panteli! Al iskuliro Pantela dankešn-bitešn. Zajebi ti to da izdobijam neku polnu i ništa manje veneričnu bolest. Sportski pozdrav!
Natpis koji nikada nije stajao ni na jednom poznatom albumu u muzičkoj istoriji, ali je pripisivan Nirvani, Eminemu i mnogim drugim grupama čiji članovi nikad nisu čuli za Srbiju. Proizvod iluzije svakog Srbina da ostatak sveta ima mišljenje o njemu.
A: Kako možeš to da slušaš, jesi čuo da je na njihovom prvom albumu pisalo "Zabranjeno za pse i Srbe"? Video ja!
Prvi red: Uglavnom štreberi, zapisuju revnosno od profesorovog "dobar dan" do "doviđenja", uz po mogućstvu ispravljenu glavu jer smatraju da postoji šansa da profesor upamti baš njih od 1000 studenata. Drugi red: Isključivo štreberi, oni koji u sebi psuju familiju ovima iz prvog reda jer su stigli pre njih na predavanja i zauzeli im mesta. Treći red: Štreberi kasnioci, bila gužva po gradu pa im je kasnio i autobus. Psuju familiju ovima iz prvog a i ovima iz drugog, u sebi naravno dok se keze profesoru. 4. - 7. red: Oni što završavaju faks u roku, tu su da isprate šta treba, zapišu po nešto, gvire šta pišu ovi iz trećeg reda, za slučaj da nisu čuli nešto od "ovih iza". "Ovi iza" (8.-poslednji red): Realno boli ih. Jedan je došao na predavanje jer je čuo da je profesorka dobra riba, dvojica sede tu jer im u studenjaku ne radi grejanje, ostali igraju zanimljive geografije. Da studiraju geografiju možda bi i završili u roku, u suprotnom "nema 'leba".
Univerzalna džoker replika svakog vernika kada god mu ukažete na nekonzistentnosti između crkvenih učenja i realnog sveta, a ovaj nema nijedan argument zasnovan na logici.
-A kako to da, dok je cela planeta bila neobrazovana i nepismena i sve se prenosilo usmenim putem, bog se svaki dan pojavljivao kroz čuda, a otkad su ljudi postali pametniji, nešto se primirio? -E... Čudni su putevi božiji...
-A ako uzmemo da je pet posto sveta pravoslavno, a nije ni toliko, to znači da svega pet posto uopšte u startu imaju bilo kakvu šansu da se spasu i stignu raj, a devedeset pet posto ljudi su u startu zakucani sa tim da će večnost provesti u najgorim mukama? -Da. -A Bog bi trebalo da bude dobar? -Bog jeste dobar. -Pa ko dobar bi devedeset pet posto čovečanstva poslao kod rogatog sadiste samo zato što su se rodili kilometrima daleko od najbliže pravoslavne crkve? -pauza Čudni su putevi božiji...
Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"
Jedno od najiritantnijih pitanja koja mogu da se postave jednom studentu. Onaj koji to pitanje postavlja ili nikada nije studirao (pa ne zna kako je kad ti postave to pitanje), ili jeste studirao, pa s namerom jebe u mozak studenta. Najčešće ih postavljaju teče i tetke i kojekakvi rođaci (koje bi apsolutno trebalo da zabole tukidid koliko ti je ispita ostalo), zatim roditelji drugara i drugarica iz škole (kako bi te uporedili sa svojim detetom) i pojedine kolege s fakulteta, kako bi videli da slučajno nisi dalje odmakao od njih ili kako bi posle pokušali da ti nabiju kompleks rečenicom ''E, ja sam diplomirao/la!''
- Alo, ujnin, koliko ti je ispita ostalo? - Pet-šest. - Pa kad ćeš to da daš? - Ima vremena. - Pa nemoj da gubiš vreme. - Ne gubim vreme, našao sam posao u struci. - Gledaj ti da uzmeš diplomu, bez diplome niko neće da te zaposli. - Zar nisam upravo pomenuo da radim već u struci? - Ali bez diplome ništa nema, samo će da te šutiraju. - Da, kao svi se po difoltu zaposle kad dobiju diplomu... - Šta? - A nebitno...
--------------------
- Gde si kolega, nisam te videla sto godina! Šta radiš? - Evo, bio do faksa da produžim apsolventski. - Pa šta se radi, još koliko ispita imaš? - Imam... Još. - Ja sam diplomirala u januaru! - Blago tebi. E, vidimo se, žurim.
Prikriveni psihopata, partimanijak, vuk u ovčjoj koži. Od ponedeljka do petka šeta pekinezera, ljubi ruke gospođama, češlja se u desno. Sa prvim večernjim satima u petak, doktor Džekil postaje mister Hajd, žestoki konzumator alkohola, lovac na mladu pičetinu i glavni zajebant, sposoban da osmisli i u delo sprovede najluđe ideje.
-Maćori, nisam znao da je onaj tvoj Milisav onoliko lud. Viđao sam ga u kraju, šeta mlađeg brata, dohvata ljudima stvari koje ispuste. Sinoć bio sa nama u kafani "kod Đoke", pio Jelen pravo sa slavine, peo se na sto i mahao palamarom kao Miša Tumbas. -Brate, šta da ti kažem, on je fin radniim danima, vikendom se pretvara u Čarli Šina.
