Oduvijek je poznaješ. U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga. Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur'o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila. Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno. Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno. Kasnije, upis'o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?! Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv'o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi. Tako je i bilo. Tri - četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla. Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla. Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije. Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo... Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje. Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa. Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.
" Jednom, kad odem, bez povratka, biće mi žao što ćeš tek onda sve shvatiti. "
Najpre, shta je to zidarsko pivo? To je jeftino pivo u flashi od 0,5l. Ovaj naziv ne moze da zasluzi skupo pivo, pivo u limenci i pivo od 0,33l. Zidarsko pivo je ono pri chijem se konzumiranju akcenat baca na kvantitet a ne na kvalitet. Zashto se za zidare vezuje bash pivo? Zashto se ne kaze zidarska rakija, vino ili ne daj boze zidarski sok. Voda se iskljuchuje. Zidar naravno piju i rakiju ali obichno pre rada. Njima je u opisu radnog posla da budu na Suncu, da se zamaraju i znoje pa zato moraju u organizam da unose mnogo technosti. U obzir dolazi i shpricer ali osnovna prednost piva je ta shto je pogodnije za upotrebu na gradilishtu. Naime, ako se shpricer pije iz chashe, pre svega se gubi vreme na chesto sipanje. Drugo, chasha ima veci otvor od flashe, shto znachi da u nju upada vishe prashine koje na gradilishtu ima u izobilju. Trece, chasha je providna i veca je mogucnost da je majstori ne vide i… Shpricer se moze napraviti i u flashi ali je teshko da se odjednom popije ceo litar pa onda ostaje i greje se. Ovde dakle ne vazi izreka “sipash i ne mislish”. Isto vazi i za chisto vino, a uz to ono i brze opija, a na gradilishtu izmedju ostalog treba i raditi. Najzad treba misliti i na cene. Da bi se dobilo 2 litra technosti treba kupiti litar vina i litar kisele vode ili 4 piva. Ako se izbegavaju luksuzna pakovanja, ovo drugo je jeftinije. A sada drugachije pitanje. Zashto se sa pivom povezuju zidari? Zashto se ne kaze “radnichko pivo”. Kada se kaze radnici, obichno se misli na zaposlene u fabrikama, sa radnim zadacima za mashinama u halama. Opet, nije ni da oni ne piju pivo ili da se ne zamaraju i ne znoje, ali njima je praktichnija rakija. Lakshe je mogu uneti u fabrichki krug a da ih portir ne primeti. Ko je sa portirom u dobrim odnosima, moze uneti shta hoce, onda mu je sve jedno da li je to pivo ili vino. Na svakoj mashini postoji pult ili neko prazno mesto gde se moze odloziti chasha ili flasha. U najcheshcim sluchajevima, svaki radnik ima svoju kasetu u kojoj osim radnog odela i alata moze da odlozi i ambalazu. Zashto se ne kaze “seljachko pivo”? Zato shto poljoprivredni proizvodjachi jesu I proizvodjachi vina i rakije. Za njih takodje postoje odgovarajuci izrazi, samo shto su malo ublazeni i neutralizovani, “domace vino” i “domaca rakija”. Shta je sa intelektualcima? Zashto se ne kaze “nauchnichko pivo” ili “inzinjersko”, “doktorsko” ili “profesorsko pivo”. Zato shto se poshteni intelektualci “foliraju” pretvarajuci se da ne piju. A josh kada bi ih neko video da piju pivo i to josh iz flashe – od dostojanstva ne bi ostalo nishta. Iz slichnog razloga ne kaze se ni “kancelarijsko”, “direktorsko” ili “administrativno pivo”. Mozete da zamislite intelektualca koji kad mu udje stranka, brzo sklanja flashu ispod stola (sa chashicom je to vec lakshe) ili direktora koji poslovnog prijatelja sa kojim je sklopio vazan posao, predlaze, “hocemo li da nazdravimo sa jednim hladnim pivom”? To ne ide. E sad, onaj ko je smislio izraz imao je u glavi sve ovo, a mozda i josh poneshto. Onda je u jednom trenutku sve te stvari povezao, ideja je blesnula – i zidarsko pivo je rodjeno. Kao shto vidite, treba mi odati priznanje za duhovitost I jezichkom stvaralashtvo, bio ja zidar ili ne. I na kraju, evo nekoliko predloga proizvodjachima za nove marke piva, naravno zidarskog: “Shut pivo”, “Traktor pivo”, “Pravoslavno”, “Shalter pivo”, “Neradnichko” i “Visak”
Leto je doba odmora i mora, zidanja i piva ili svako je doba pogodno za pivo a pogotovo leto. Pivo piju i radnici i seljaci i poshtena inteligencija. Takodje nije istina da pivo piju samo zidari i da zidari piju samo pivo. Ipak, u narodu se pojavio izraz “zidarsko pivo”. U ovaj izraz je sabijen chitav jedan mali svet te zasluzuje analizu.
Ova vrsta ljudi koja je nažalost u izumiranju predstavlja sredovečnog, redovnog gledaoca svog lokalnog tima koji sve svoje frustracije (žena ga nervira, deca ne uče, komšija ga sudi, braća ga ne poznaju, šef ga podjebuje ili penzija ne stiza, Kosovo prodato, Evropu ne vidimo skoro, skupa kafana, računi neplaćeni, bojler pokvaren, krompir i paradajz skupi...) leči na taj način što sudiji i bilo kom igraču koji se iole ističe od drugih* iz sveg glasa, svih 90 minuta psuje mater, mrtvu decu i leve noge.
*psuje igrača jer je 1)ćelav, 2)farban, 3)dugokos, 4)maneken, 5)visok, 6)nizak, 7)ne ume da igra ili pa 8)mnogo dobro igra i slično...
1)Ćelčoooooooo! Od steroidi li oćelave! Ma boli te kur ne ti smeta kosa ko na ovoga skublju do tebe! 2)Panjković akademijo! Pederu! Narkomane! Idi na paradu pa tamo igraj guzenje! 3)Rafoooooooooooooo! Ne ti je ovo šljaka! Idi igraj tenis! Ne puštaj vaške po teren! Narkomane! 4)Ajde be ko snaška si neka! Doktore, počešaj ga po muda odma će se digne, ništa mu neje ! 5)Buzdovane! Ti li ovde Žigića glumiš! Iz koju li šumu pobeže od drvoseče!! 6)Zgazite be ovu vašku što ripa po teren, pizda mu materina! 7)Abe treneru što si ga puštija ovoga...veze nema!Jebo ga menadžer u dupe! 8)Što glumiš ludilo, ti li si neki Maradona ovde! Četvorke pa koj mu se kur misliš, pa li skrši mu noge pleme li mu jebem!!!
I na kraju najjače: Sudijo, begaj doma, žena ti se jebe s drugoga!
Dar. Sposobnost visprenih jebača da u isto vrijeme koriste i gornju i donju glavu. Logična evolucija taktike za odlaganje prevremene ejakulacije, jer je čak i zamišljanje gole Isidore Bjelice dok stavlja puder na pušku sjedeći na klonji, ovih dana totalno izlizano i ne služi svrsi. Pojedinci su razvili taktiku i ulaze dublje u meditaciju razmišljajući o nasumičnim događajima iz života, čime prekidaju vezu između mozga i koplja te prepuštaju tijelo da radi mehanički. Time se i brkati Radovan sa bauštele dok kara svoju zmaj ženu pretvara u Super GTO 16v turbo(folk) jebača nove generacije.
Jebe tako Radovan i počne razmišljati. Sjeti se đeda Milutina i babe Radojke. To je najdalje što može da se sjeti, a i njih slabo pamti. Deda je umro kada je Rašo imao tek tri godine. Našikao se i u žaru svađe sa brezom koju je zapišavao, naišli su vuci. Baba je bila relativno mlada i strašno ju je pogodilo što je ostala bez zdrave kurčetine. U tom trenutku prebaci ženu na bok i nastavi da jebe. Stari komšija Božo mu je pričao kako je baba bila grom riba dok je bila mlada. Kaže da je pokojni đed Mile prestao okretati janje a cigar mu je ispao iz usta koliko je zinuo kad ju je ugledao. Došla valjda sa ćaćom i kravom u selo jer je tu bio naširoko čuven Šaronja, rasplodni bik koji nijednu kravu nije ostavljao ravnodušnom. Milutin je, kako kaže komšo, zbog nje ostavio prvu ženu. Vrlo romantično, zamisli se Radovan gladeći kosu jer bradu nije nosio. Jebe tako i dalje i konta se jel' mu svršila žena. Pomjeri se da pogleda, ali ništa ne provaljuje u mraku. Utom izađe mjesec iza oblaka i obasja jednu sisu, pa i drugu. Skoči ko lav, izleti na terasu, napnu se ko indijanski luk kvalitetne izrade te izvadi ćunu, šta ćunu? Zmijugu. Ma šta zmijugu, Enterprajs Staršip i taman da razbaca nesuđeno potomstvo po golubovima što kljucaju podno zgrade, sjeti se da mu je ćaća bio trgovac pa se vrati i nastavi da jebe... Ženi drago pa ga i ne pita šta se tako zamislio. Stari mu je bio mangup. Slušao je one sektaše, kako je pokojni đed govorio. Oblačio se nakaradno, nije volio da kosi travu i baca sijeno. Kad su mu doveli nevjestu........ Utom žena vrisnu i Rale shvati da je posao odrađen. Baci još jedan pogled na desnu sisu a bogami i na lijevu pa opet izleti na terasu...
Podvrsta ljudi, čini 95% homosapiensa. Po fizičkim karakteristikama identični ljudima ali lišeni zdravorazumnog rezonovanja. Nasuprot zakonima evolucije, stvoreni i predodređeni za destruktivno ponašanje kako prema samom sebi, svojoj okolini, tako i prema ostatku primato-ljudske populacije. Ne poseduju svoje ja, sputani kvazinacionalizmom, medijskom manipulacijom i šund kulturom, nametnutom od strane 'jačih' primata. Pripadnici Hakslijeve Delta minus kaste, Orvelovi proli, ušuškani u iluziji života, na infuziji hleba i igara, srljaju u ostvarenje svoje sudbine, da šireći smrad svoje mentalne zakržljalosti istroše svoje resurse, i skupljeni ispod jedne šljive donesu pobedu svojoj primatskoj rasi ubivši i poslednje ljude.
-Njujork 29.04.2011, od strane grupe primata, koji upiru svojim prstima i gromoglasno se smeju, jedna šimpanza biva prekinuta u razmišljanju u svojoj ćeliji zoološkog vrta. Šimpanza samo blago odmahnu glavom i pomisli: Jes' da sam primat al' sam barem majmun.
Neke žene imaju zaista veliku sreću da imaju partnera koji se može nazvati majstorom. To ih spašava od besomučnog čekanja i moljakanja komšija, prijatelja i kvalifikovanih majstora da dođu i poprave neku sitnicu.
Ž:Ljubavi, popravi česmu u kupatilu, curi kao luda (On dolazi staje pored česme) M:Daj mi klješta (Žena odlazi i kopa po alatu) Ž:Jel' ova? M:Ma ne ta, papagajke bre Ž:Ova? M:Aj' može i ta (kako bre ne znaš jbt!?) M:Daj mi cigare Ž:Stižu M:E da, odvrni osigurač, ne volim da ima struje u kupatilu dok radim (Žena uzima stolicu na nju stavlja šamlicu i penje se da odvrne osigurač) M:Da ne znaš možda gde je kučina? (žena opet kopa po alatu) M: To je malo (žena opet kopa po alatu) Ž:Jel' ovo dovoljno? M: Aj biće valjda, nađi mi i gumice Ž: Kakve gumice? M: Aman bre jel' moram sve sam, majku mu! One s rupom Ž: aha, ok (žena opet kopa po alatu) Ž:Ove? M: Aaaa jbt, zar ne vidiš da su te neke dronjave, nađi nove (žena opet kopa po alatu) Ž:Ove? M: Ajd, moći će valjda Voda prska po celom kupatilu M: Ma ti nisi normalna isključi ventil za vodu Ž: Pa gde je ? M: U podrumu, baš nemaš pojma (žena trči tri sprata dole, vraća se zadihana) Ž: Čime JBT? M: pa klještima, kao sav normalan svet (žena trči tri sprata dole, vraća se zadihana) Ž: Sad ok? M: Biće valjda Krc,škrip,cangr,greb,šljap M: Evo gotovo, ovo i dete može da popravi Žena ulazi u kupatilo skuplja vodu sa poda, briše masne fleke s pločica, otpušava lavabo koju je zapušila kučina, briše pepeo sa veš mašine, i tugaljivo gleda izgoretinu na istoj jer je tu stajala cigareta M: E, moramo da kupimo novi lavabo, ispala su mi klješta pa je pukao Ž: Ok, ljubavi M: E, aj budi dobra, skuvaj mi kafu crkao sam, samo ne zaboravi da odvrneš ventil u podrumu i vrati osigurač a i pokupi ona tvoju šminku sve je popadalo i rasulo se po podu, zar ti treba toliko šminke jbt Ž:Uzima najveće papagajke i kreće prema svom dragom...
Koegzistencija dvoje ljudi na relaciji meni se digo/on mene uopšte ne sluša. Kupoprodajni ugovor gde se razmenjuju dobra u naturi, gde se obe strane nadaju, iako znaju da ništa neće dobiti, bez žiške, bez povezanosti, sa nedostatkom hemije, neubedljivo čekajući da se kuglica zaustavi baš na njihovom broju.
Ona traži druga i saputnika u liku koji bi samo da je jebe. Ona priča o problemima s majkom. On spušta pogled ka njenim sisama, dok su njene reči neprimetne k'o trotinet u saobraćajnoj gužvi. Njoj je jasna njegova nezainterovanost, na kraju krajeva, želela bi isto što i on, ali se plaši da Šabanu ne spadne perika. Mora se održati status čednosti, isti status koji je još na sedmom Egzitu izbušen od strane nekog britanskog indusa, a kasnije dodatno razaran od strane onih kojih se više ni sama ne seća. Njegova kola idu stranputicom. On započinje spiku o vremenu, ne bi li sjebao govnjivu tišinu koja ga udaljava od njegovog cilja. Ona tone dublje u razočarenje, dok on natuca nepovezana sranja, ne bi li se vratio u kolosek. Ona zna da se zajebala, on zna da je zasrao. Oni su Kanada i Malezija, Tijanić i Ćirilov. Ona bi da oživi razgovor, njega i dalje boli kurac. Njoj se polako ide kući, njemu takođe, ali nema muda da to izusti. Njemu se baš jebe da je prati do stanice, jer sutra ustaje u sedam. On je preko kurca odpozdravlja, ona se gubi u daljini, vrteći svoj kišobran. Ona se oseća prazno, on ponovo suva kurca.
