Govorna mana Lee Kiš
Lea: I čime se bavite, gospodine Tači, u slobodno vreme?
Gospon Tači: Pa volim da se igram rata sa Srbima.
Lea: Hahaha, ajmo jedan aplauz za gosn Tačija.
Rečnik / autori
JU
justMILAN
na Vukajliji od februar 2011.viđen pre 4 dana
5 definicija0 odabranih195 poena
Znak da je obiman posao pred tobom, ili, mnogo češće, da si u gadnom škiripcu.
- Doktorka, kakva je situacija, jer baš nisam dugo bio kod zubara?
- Družićemo se.
Moto studenta koji spička većinu para do šestog u mjesecu.
Vrsta muškaraca u izumiranju. To je onaj koji ženu navede da više veruje njemu nego rođenim očima, onaj koji na svako sumnjičavo žensko pitanje ima minimum tri odgovora, i to argumentovana. Ne postoji loš postupak koji žena neće da mu oprosti jer on svakom rečenicom ume da joj nahrani sujetu i dušu.
Nijedan kompliment koji on izgovori ne može da bude izlizana fora sa fejsbuka, već lično njegova pažljivo odabrana misao upućena samo njoj. Nekad od morbidne stvari naprave rečenicu od koje gaće same spadaju, tipa "voleo bih da sam hirurg, da ti otvorim grudni koš i poljubim te pravo u srce!"
znam da laže...ali taaakooo dobro laže!
Promena.
Svako je doživeo sneg. Ljudi znaju kad da ga očekuju. Meteorolozi najavljuju. Uprkos svemu, sneg uvek iznenadi.
Sneg je promena u izgledu. Čitav jedan grad, čitav jedan srez dobije nov izgled. Sve je drugačije, belo i čisto. Sve je novo, ulica kojom prolazite svakog dana, trotoari, krovovi... Sasvim nov doživljaj koji vas tera da stanete i gledate sve te poznate, dosadne, prozaične motive iznova.
Sneg je promena u ljudima. Izgledaju drugačije kada izađu na ulice prvog snežnog dana. Gledaju jedni u druge u mimohodu očima koje kao da govore, dogodilo se nešto, dogodio se sneg. Našli su promene u okruženju, traže promene i jedni u drugima. I nalaze ih. Izgledaju sveže, ozbiljno, življe... dok koračaju pločnicima čuvajući se poledice. Oči su im brže, obrve igraju, obrazi crvene. Lepi su.
Sneg je dokaz da svet može da izgleda drugačije u kratkom roku. Sve te pahulje složno padaju i daju belinu. Ne postoje dve iste, ali su sve bele i sličnog oblika, i istog cilja. Kao ljudi, koji su to zaboravili.
Okopniće. Otići će. A mi ćemo ostati, ponovo nenaučeni.
Ženski trip u kome obitava žarka želja da titula komesara za proširenje pripadne čoveku prema kojem gaji posebna osećanja.
Čoveku koji je svojom ljubavlju i pažnjom zaslužio epitet prvog, dostojnog da na što romantičniji način ubere cvet istoj, pusteći joj krvcu k'o kasapin mladom Božićnom prasetu na najnežniji mogući način, nakon nekoliko proboja svoje ukrućenje močuge kroz vlažne zidove još uvek uske mindžice, podareći joj doživljaj koji će dugo pamtiti i rado ga se sećati.
- Ja sam oduvek želela da prvi put bude iz ljubavi. Tako se i desilo.
- Blago tebi! Ja nisam imala prilike da okusim tako nešto.
- Da, da, tebe je ujak silovao. Ali pazi, volela si ga, mislim, ujak ti je. I to je neka ljubav, zar ne?
- Da jebote, u pravu si! Kako se ja toga nisam setila ranije... Ajmo na sladoled.
Dovoljno je jaka kad zimi moraš da otvaraš prozor da bi rashladio sobu.
Primitivna sredina ne postoji, postoje samo primitivni ljudi, a takvih ima u svim sredinama. Međutim, za pojedine beogradske gospođe (dame), to što neko nije rođen u Beogradu čini ga primitivnim, jer je zaboga, sa 19 prvi put video tramvaj, prethodno prvi put ugledavši zgradu sa više od 4 sprata. To što neko dolazi iz takve "primitivne" sredine postaje joj glavni argument u raspravi, koliko god da dotična gospođa nije u pravu. To najbolje znamo mi dođoši. Istina, nailazimo na odličan prijem kod većine, ali opet neki misle da su Bogom dani jer su "prohodali na asfaltu" ili jer su im pluća "puna olova".
Gospođa izvodi dete iz zubarske ordinacije. U čekaonici tišina, čuje se samo ona kako se povišenim tonom obraća prijateljici, takođe od njene vrste.
Gospođa: Izvadio mu je zub, samo, mnogo mi je čudno što ga šalje na sladoled. Kako to da posle vađenja ide na sladoled? To prvi put čujem. Ovaj mora da je u nekom Nišu naučio zanat pa ga šalje na sladoled...
Ja: Izvinite što se mešam, ali nisam mogao da ne čujem. Nije to samo zbog njega, svi zubari će vam tako reći, imam dosta iskustva. Vodite dete na sladoled, sad kad je izvađen zub ne treba da ga greje, već da...
Gospođa: Alo, dečko, jel tebe neko nešto pitao? Kakav je to način da mi upadaš u reč... Bla, bla, bla...
Ja: Izvinite molim vas, samo sam hteo da pomognem. (akcentovanje ovog "pomognem" je otkrilo moje pomoravsko poreklo)
Gospođa: E blago meni kad ćeš ti, pitaj Boga odakle si došao da mi pomogneš, bolje se vrati u tu tvoju sredinu odakle si, pa vi ližite sladolede posle vađenja dokle hoćete, a nas ostavite na miru. Koliko vas je Boga ti, ne mogu od vas ni u poštu, ni u prevoz, sad ni kod zubara...
Ja: Ne znam zašto ste nervozni, ali evo, ja primitivac imam jednu pesmu iz moje sredine da vas oraspoložim:
Mi imamo akva park,
akva park,
akva park,
mi imamo akva park
i zoo vrt!
On je poseban, on je izvan klišea, on na svet gleda sa cirostratusa. Prezire malograđanštinu, klasiku priznaje samo zbog toga što predstavlja fundament za avangardu, sve što je novo i nerazumljivo drugima njemu je vrhunac estetike i kreativnosti. Ne, on sam nije avangarda, već samo ljubitelj iste jer je to, zaboga, namenjeno samo odabranima.
Avangarda mu je u genima jer je njegov otac slušao EKV još dok su se zvali Katarina II, a majka je završila kurs modernog baleta dok su njene drugarice cupkale u KUD Abrašević.
Ako vidite nekog odevenog u crno-žutu kombinaciju sa tirkiznom maramom oko vrata, lebdećeg hoda i pogleda koji prolazi kroz ljude oko njega, znajte da je to ON - ljubitelj avangarde.
Ljubitelj avangarde (LJA) doveo svoju pratilju na konceptualni performans mlade avangardne umetnice Sisi Konjović...
LJA: Pogledaj samo ovu stolicu sa tri noge, predstavi samo tu simboliku invalidnosti našeg univerzuma...
Pratilja: Ali to je običan tronožac, moj deda u Stepojevcu ima takvih kolko oćeš...
LJA: Ha, draga moja, ovo je avangarda. Pogledaj, ta stolica u sprezi sa ovim ugaslim fenjerom sugeriše kataklizmu...
Pratilja: More, šupičkumaterinu i ti i tvoja avangarda. S kim ja izgubih čuku vremena...
Devojka koja kupuje svako izdanje nedeljnika NIN.
Prilično savitljiva. Toliko savitljiva, da se zapitaš da li si joj zaista potreban, jer imaš utisak da može samu sebe učiniti srećnom kad god poželi. Ona ne sedi kao sav normalan svet, već okolini izlaže svoje tabane na način koji ni najiskusnije ortopede ne ostavlja ravnodušnim. Ona sem toga i meditira. Diše na neki ultimativno zajeban način, mislima kontroliše rad svojih unutrašnjih organa, kanališe protok energije kroz svoje čakre, i usmerava krv iz nožnih prstiju pravo u mozak. Jednom rečju, ide ti na živce. Kad se posle 10 sati probudiš iskrivljen, ukočen i umoran, ona će te pitati da li i ti želiš šolju njenog usranog žuto-braon napitka koji uzima svako jutro u šest i deset kako bi sporije starila.
- Deder, ženo, razmotaj se i skokni do dragstora po jedno ladno!
- Bolje da te naučim kako pravilno da dišeš. Alkohol može da ti naškodi.
- Slušaj, bre, transformersu jedan! Naučio sam da dišem kada me je babica izvukla iz pičke, digla za noge, okrenula naglavačke i ošinula po guzici, još u porodilištu. Sevaj po to pivo da te ne zavežem u čvor koji ni Koperfild neće razvezati!
Majstor koji dođe u kuću da popravi jednu sitnicu, a ostane čitav dan. Uglavnom, sati i sati predavanja o muško-ženskim odnosima, kladionici, sportu i politici. Pokretna enciklopedija, samo što nije ukoričena, već nosi radni kombinezon.
...ding-dong, ding-dong...
-...Evo me, hitam ka vratima u ranu zoru kad svane dan, sad ću ti jebat' majku, sav mamuran... Alo, zemljače, šta si leg'o na to zvono? 'Oćeš pajser da radi? Ooo, dobro jutro, majstore. Ja mislio oni svedoci... uđ'de zaboga, šta stojiš na promaji...
-Dobro jutro, ja malo poranio... imam neku keramiku danas, ništa me ne pitaj... kafa može... šta ti ovo, zemo? Tvor?
-Ženin maltezer, ne pitaj ništa... trovao sam govno tri puta, ma kakvi... neće da crkne, da jebeš oca...
-Daj da pogledam mašinu dok kafa stigne, a može i doručak...
-Ide, maestro...
-Uuu, krv ti jebem... pa, ovde zabrek'o bubanj, k'o kurac u mladoga ovna, hehehehehehehe... je l' znaš ti, momčino, kakav je u mladog ovna?
-Rođo, veruj mi da mi je to bilo glavno interesovanje... non-stop sam išao od tora do tora da vidim kurekanju mladog ovna, al' slaba vajda... ko bre gleda kakav je kod ovna? S'lud ti?
-Ma, ja to 'nako... veruj mi da žene vole kad je tako nabrekao... zna, čika Jovan to. Ja sam tri žene promenio i svaka je volela, ako me razumeš...
-Zemo, je l' si ti došao mene da tovariš ovde od ranog jutra il' da pogledaš što me jebe mašina? Ma, znam ja... to je od ovih psećih dlakurdina, kad pere ove njegove kurce... a sto puta sam rekao... ma, jok...
-Nisi probao sa čvrstom rukom?
-Jesam... uvek udarim krpom od astal kad se svađamo... i onda ja perem sudove i čistim sudoperu. Značajni pomak u našim bračnim vodama...
-Mladi... čika Jovan je, dok su još oni bili na vlasti... svaku ženu samo u kujni držao!
-Zato si ih promenio toliko...
-Ne! Kladionica me sjebala... i karte... ali sam im po kuću sazidao i decu ostavio!
-Da, da... stvarno, muški nema šta... odo' posle da ga šiljim na tvoj mužjakluk... je l' mož' to da se sredi ili da zovem popa?
-Sve čika Jovan može da sredi... ovde ću ti stavim dva šrafa M8, ti ćeš samo da pritegneš sa druge strane francuzom i to će bude k'o bombona... je l' gotova ta kafa?
-Jeste... nego, je l' vama ovde zagušljivo?
-Jok, navik'o Joca...
-Ja se uguših...
