Lord iz senke. Osoba koja samom pojavom obasja lordizmom krajnje nelordski ivent. Bastion skromnosti u potpuno neskromnom kurčenju mediokriteta.
On je svestan sebe, te neretko ostaje po strani. Zna gde je pozicioniran i ni u ekstremnim momentima ne želi se diskreditovati. On je car. Krajnje ciničan, ali bez džukačkih momenata... uglavnom.
Džon jebe i zapali pljugu specijalno pripremljenu za tu priliku, kubanski uvoz, za višu srednju klasu. On citira Bogarta da to ne izgleda trulo. On penetrira.
- Devojke, ovo je moj dobar drugar, Tonči. On je car, studira androl... Kako se beše kaže, andragogiju? Ne znam šta to znači, ali mi vas gledamo već dvadeset minuta i na moj nagovor vam prilazimo.
- Drago nam je. Samo što...
- Ne, ne. Ništa samo. Konobar, repriziraj damama šta žele. Nego, jesam li ti rekao na koga ličiš?
- Koga?
- Lorejn Bekel iz najboljih dana.
- Misliš, Loren Bakol?
- Isti kurac.
:kratka pauza izazvana nelordovim odlaskom do klonje zbog pišanja i, eventualno, davljenja majmuna zarad smirivanja unutrašnje tenzije:
- Izvini, Antonije, drago mi je. Ako si dovoljno zgrožena, možemo otići do mene. Posle pišanja će te porediti s nekim iz druge decenije. Ko zna, taj možda bude i mrtav.
Maksilofacijalna ekspresija zakrivljenih mandibula koja u zemlji Srbiji može značiti samo 1. Ili još uvek imaš posao 2. Ili je malopre pao seks. Oboje se svodi dakle samo na redovna primanja
Fizički su kao deo Evrope, ali baš i nisu "Evropa". Jedni se računaju za brđane, drugi za seljake, treći za pedere, a četvrti baš i nisu definisani. Ali, ono što svi vole je da ostave pola plate u kafani, da se ubiju od alkohola, časte jedni druge, dok se ne povaljaju i eventualno pobiju posle. Pokušavali stalno da budu zajedno (jedni malo više hteli, drugi ne baš), pa su se čak i ubijali zbog toga. Puno puta ustvari, ali je ove sa strane baš i bolelo dupe za to. Uglavnom se dele po religiji, ali ni to nije baš definisano. Hoće da budu različiti, a kad god ih pogleda neko sa strane, nekako se svi stope u jedno. Kad se takmiče u sportu jedni protiv drugih, oće oči da si povade, a kad igraju protiv drugih, navijaju za te kojima su hteli oči da vade (osim Iraca i Engleza, oni se ni ovako ne vole).
Turetov sindrom je, u pičku materinu, nasledni neuropsihotični poremeđaj, moga kurca, koji se uglavnom javlja kod, jebeno retardirane, dece, jebem im familiju nenormalnu, i najčešće se ispoljava kroz tikove, nabijem ih na kurac, kako fizičke, tako i psihičke, koji su najčešće praćeni i, jebem im kevu mrtvu po sred međunožnog ostatka, vokalnim tikovima. Ime je dobio po, jebenom slepčini, francuskom, jebem im mamu brkatu, neurologu Džordžu Albertu Edvardu Brutusu Žilu de la Turetu, nabijem ih na kurac sve, koliko god da ih ima.
Bila to gola istina ili čista otrcana izmišljotina, uglavnom je najjebozovniji način da predmetu svojih želja kažeš kako i šta bi joj sve radio, a da to ipak možeš da pripišeš nevoljnoj reakciji svojih moždanih vijuga, ukoliko dotična ne pristane na igrariju.
Bez brige, uglavnom pristane. Sanjala je i ona tebe.
Iskazivanje zahvalnosti osobi koja vam je učinila neku dobru stvar ili vam uputila kompliment, bilo šta što je vama bilo pomalo iznenađujuće. "Hvala" je tako passé.
Mirko: Ćao lijepa neznanko, želim da ti iskažem svoju veliku zahvalnost što si došla u ovaj lokal večeras, dok ti nisi došla meni je ovaj izlazak proticao u lošoj atmosferi ali kada sam tebe vidio sve mi se proljepšalo, nabacila si mi osmjeh na lice samom svojom pojavom, dozvoli mi da se predstavim... Zagorka: Maro, Maro, čuješ li ga, čuješ šta mi govori a? Momak štaš popit? More l' konjak? Nemoj me sad razočarati! Odera vam.... Mirko: ...ja sam Mirko... Zagorka: Ma neka si, i ja sam Zagorka, de spucaj na eks pa da zaigramo. Mirko (u sebi): E konačno da sam i ja potrefio kada treba da ošišam mačora, biće spavanja... Konobar daj meni dupli, pitaj cure šta tuku. Biće ovo dobar teferić.
Žena za sva vremena. Žena koja pati kad i ti, smeje se tvojim glupim forama, gleda fudbal i navija iako joj baš i nije do toga... Ljubav tvog života. Ali njena glavna osobina, ono zbog čega je baš ONA tvoja srodna duša, je to što tako dobro puši da uvlači čaršav kroz bulju.
Najslađa kazna. San svakog od nas. Situacija koja od stipse izvuče i cenera za kafu šalteruši kad joj bude plaćao kaznu.
Facu drota koji ti napiše potvrdu da si imao pablik pamtiš čitav svoj život. Ne zbog para, ponavljam, nego zbog toga što je to možda i prva osoba koja te vidi kako jebeš, još te uz to nagrađuje. Car si pube, svaka ti čast. Nakon toga ti dani bivaju popunjeni sa jedno desetak ''Jebote, koliko sam ja moćan!'' momenata.
Ćale je prvi put sretan što ti daje veću svotu novca. Opsuje mamu drotovsku par puta, ali iz (vidljivo niskog) poštovanja prema tom ološu i iz navike, ništa strašno.
U očima svoje ekipe si veći nego u svojim u trenutku primanja kazne. Telefon ti neprestano zvoni, piješ više kafa nego u završnici ispitnog roka.
-Mogao si ga bar izvaditi dok nam je pisao kaznu. -Nisam, jer mi nikad u životu veći nije bio.
