Termin novijeg datuma. U upotrebi na teniskim terenima širom sveta, a od skora i u srpskim domaćinstvima, zbog samog prevoda reči. Čelendž - Izazov.
Teniski čelendž : Sudija : - Aut ! Đoković : -Kurac aut! Daj čelendž. Publika : - Ooooooooooo ( lopta pada van terena). Đoka : - E, u pičku materinu ! Sudija : - Ti ćeš meni, kurac aut. Balavac jedan, mamicu ti balavu. Serviraj tu, šta si zino ! Federer :- Utata!
Srpski čelendž: Kum Pera :- Šta kažeš kume, jel valja? Ja peko. Kum Mika : - Čelendž ! Kum Pera : - ???? Kum Mika : - Sipaj još jednu, šta si zino. Ne mogu na prvu loptu da ocenim. Kum pera : - Mnogo ti kume gledaš tenis, samo da znaš da imaš pravo na tri čelendža u jednom setu!
Slušaj pobratime, nemam ja vremena da se tu sa tobom natežem, zato zajebi palamuđevinu i pričaj šta ti treba.
- 'De si deda, 100 godina, kako si mi starino mila, znaš da teve tvoj un... - Dobro je pizdolizac, pređi na stvar, nije mi još toliko života ostalo. - Daj neke pare... - Nema, popio sam.
- Oprostite, ko ovde služi? Čekam pola sata da mi neko priđe... - Viđi, ođe neko da je šćeo sluga bit ne bi se zubima s Turcima na Vučijem dolu klali. No ti plati pedeset centi što si bio parkiran u ovu ladovinu pa mrš otlen.
Nema tvrđeg od vojničkoga 'leba. Ako nije bio dete nekog napaćenog pukovnika koji je stavio jaram sinu i k'o vola ga upreg'o da bude vojnik pa makar ga kovao od mat'rijala za fegeta profila Džordž Majkla, ali isto tako i imao sve moguće veze i vezice da postane neki furundžijski oficirčić, u vojsku je došao na samo jedan način - POBEG'O JE! Od bede i sirotinje je utek'o, spasio se. Vojska mu je bila spas - spas od neplodne njive, spas od trošne kuće i gužve sa još šesnaestoro braće i sestara, spas od pijanog oca koji ga je zadnji put udario ono jutro kad je seo u voz i poš'o da se javi u kasarnu.
U vojsci je zapeo k'o sivonja jer drugačije nije ni znao, nije ni smeo. Morao je da se bori, da radi za kolege, ali i da gazi preko istih kad je hteo da napreduje u službi. Morao je tako jer bi na kraju, žalostan, išao kući i gledao onu bedu sa velikom mogućnošću da i on krene sa nekom svojom. Na kraju, USPEO JE. Vojska je prepoznala to požrtvovanje i ostavila ga u svojim redovima.
Oženio je se i napredovao u službi. Upoznao ju je pijan na autobuskoj prvi put kad je krenuo na odsustvo. Ubrzo posle svadbe je dobio svoju prvu otkomandu. Morao je da ide. Znao je to. Ubedio je i ženu da je tako najbolje. Tad mu se rodio Jugoslav. Snašao se.
Ipak, brzo je dobio novu otkomandu. Žena je bila ljuta, a nekako u preseljenju se rodio Damir. Treća otkomanda je bila sporna. Deca su bila već velika. Žena se već odavno propila. Pričalo se da ju jebe pola kasarne. Nije mu bilo lako. I on je već lagano počeo da se opija. Preselili su se u novi grad u novu kasarnu ali to nije bilo to. Nije znao šta da radi...
Nema tvrđeg od vojničkoga 'leba.
Vani je bilo barem 35 stepeni. Vetra nije bilo danima. Sedio je mokar od znoja na trošnoj fotelji u svojoj kancelariji. Iz dvorišta kasarne dopirao je zvuk rasprave guštera koji su igrali fudbal. Na radiju je išla neka pesma od Silvane Armenulić. Idilu je prekidala povremena zvrka prašnjavog ventilatora. Na stolu je bila flaša lozovače iz koje je naginjao. Gledao je u zid na kome nije bilo ništa sem pauka koji se njihao na svojoj mreži. Osećao je svrabež i bol u gaćama od tripera. Dobio ga je od svoje žene jer on drugu nije imao. Ni tamnoputi Damir nije ličio na njega. Mrzio je sistem, mrzio je porodicu, mrzio je sebe. Stalno se pitao šta bi bilo da nije prihvatio onu prvu otkomandu i zajedno sa svojom ženom krenuo drugim stopama.
Lagano je iz fioke uzeo svoj CZ - 75, za trenutak zastao, a sve kao da je utihnulo. Nije bilo više ni žamora, ni Silvane, ni ventilatora. Ostali su samo on, pištolj i tišina. Potegao je još jednu lozovaču i povukao. Sobom se kotrljala čaura i kovitlao miris baruta, dok je on odlazio na svoju poslednju NEBESKU OTKOMANDU.
Podstrekači rađanja, razvoja i bitisanja bolesnih umova. Klice perverzija, poroka i različitih psihoza. Niko u njih ne sumnja. Naizgled bezazleni, veseli tekstovi uz koje deca plešu i koje radosno pevaju. Ali...
1. (Poligamija) Bubamarac mora vreme gubiti I sve bube redom ljubiti Buba Daru, buba Klaru, buba Baru...
2. (Narkomanija) Uzmi veliki ekser sačekaj da padne veče ... Uzmi veliki ekser i radošću naoružan zakucaj svaki svoj osmeh da nikad ne budeš tužan!
3. (Pedofilija) Neko voli pevanje, neko voli sviranje, a ja volim, izvinite na izrazu, cinculiranje... Cinci linci, dragi klinci, ja ne želim da vas diram želim da vam (vas) cinculiram moja glavna zanimacija to je sitna cinculacija... *** [...obično komarci, dolete i odu, a u međuvremenu nekog i ubodu!...|http://www.youtube.com/watch?v=yxt7Ocp1UtQ]
4. (Patološki strah od gubitka nevinosti) - Leptiriću, šareniću, hodi meni amo evo imam lepu ružu, pomiriši samo!... - Ja bih doš'o al se bojim kakve igle klete, stisnućeš me, probošćeš me, onda zbogom svete!
5. (Monotonija seksualnog života, sa primesama motiva mrtve dragane;) Điha, điha četir' noge, sve četiri krute điha, điha mi idemo na daleke pute... ...Rago jedna, baš si lenja, zar te nije sram? Ako nećeš ti cupkaš, ja ću cupkat sam!
6. (Kockanje) Kocka do kocke kockica Kroz prostor i kroz vreme... ...i tako dan za danom...
7. (Grupno zadovoljavanje) Deset ljutih gusara došlo u moj krevet Jedan pao s kreveta ostalo ih devet... ...jednog sam uspavao ostalo ih osam... ...jedan pao u nesvest ostalo ih sedam... ...se popelo na brest! ...pao na glavu, ostalo ih šest! U svakom pogledu, ja ih se ne bojim ja dišem duboko i gusare brojim...!
Jedan od najčešćih dedinih komentara kada ugleda neki adult film.
deda ulazi kod unuka u sobu, Deda: Sine, šta toliko buljiš u taj ekran, kao da ti je otac unutar? unuk: Ćuti deda, Jelena Jensen je najzad snimila hard scenu! (počinje scena, drugarica Jensen počinje scenu sa pušenjem) Deda: U majku mu jebem! Pa kako li kusa đuveć posle ovoga?
Prelomni trenutak u razgovoru kad se sve okrene za 180 stepeni. Ili 360, ako si Zvezda Granda. Obzirniji koriste i "medjutim", mada se sve svodi na isto, naebo si.
-Karamehmetović Siniša? -Tu sam, razredna. -Dolazila ti je majka u školu, pričala sam sa pedagogom i direktorom. Svi smo saglasni da si ti jako dobar i pametan dečko, i da je to što si plaknuo muda na času samo izolovani incident, ali ćemo ipak da te izbacimo iz škole. -Dabogda vam deca slepce vodila!
-Ćao, šećeru, jesi li za malo magije? Ja sam Siniša, drago mi je. -Džesika, zadovoljstvo je moje. A šta si imao u planu? -Neko piće, zezanje, pa posle šta se desi xexe -Desiće se to da ti stojiš uz zid, a ja na kolenima u svojstvu Bore Dugića. I ja bih to volela, ali sam udata. -Pa, uf, ne smeta meni, mislim... -Jebiga, više sreće sledeći put. Evo mi ga žmu, ajde paljba. Livada, livada, sanjiva se budi. Prtina čkode! -U jebem ti kolje!
Preteča sajle. Smotan k'o džoint, popušen k'o lula. U poređenju sa našim junakom, kultni Steve Urkel podseća na šarmantnog gospodina kojem su motoričke sposobnosti i koordinacija jača strana. Tehnički gledano, čovek bez udova ima veće šanse da otrči maraton, a Saša Matić da postane vojni pilot, nego naš protagonista da iz šurnaestog pokušaja uspešno odredi koja je desna, a koja leva strana. U prostoru se snalazi k'o slon u staklarskoj radnji, ali poseduje gracioznost nosoroga. Ruku je prvi put slomio dok je pokušavao vezati pertle, a noge i višestruki prelom glave zaradio je umišljajući da može džogirati na pruzi sa odvezanim pertlama dužine dva metra. Pri padu na asfalt, uradio dupli salto, pa je nenormalan zato.
- Čampi, brate, šta ima? - Ehej, Luks, legedno naših pašnjaka, evo, idem na suđenje. - Kakvo suđenje, što? - Ma optužila me jedna maloletnica za obljubu, imam ročište za pola sata. - Auh, matori, al' si zaglibio. Imaš li makar advokata? - Imam, angažovao sam Đoleta. - Đoleta? Našeg Đoleta?! On je advokat?! Đole koji je mislio da će postati duplo veći ako pojede samog sebe?! Čoveče, on jaje iz ljuske ne bi mogao osloboditi, a kamoli čoveka od sudske optužbe! Znaš da je on u osnovnoj mislio da mu ne treba proteza jer zube može ispraviti ako vilicom bude udarao u ivicu trotoara. - 'alo, brate, nemoj da ga kudiš! Čuo sam da je odličan advokat. Odbranio je Džonija od optužbe za preprodaju narkotika. - Jes', al' Džoni i murije ministri su ortaci bliski. Znaš da je on malo opasniji dasa, sigurno je pretio sudiji. S druge strane, ako te Đole bude branio imaćeš sreće ako Srbija ne uvede smrtnu kaznu. U najboljem slučaju ćeš završiti u ćeliji sa dvojicom crnaca, a zatvorski zid sa druge strane ćeš videti na Sv. Nikad, dve hiljade nijedne. Ipak, ne beri brigu, doneću ti cigare i vazelin na mardelj. - Ali...
Majstori bilo kog profila, a posvećeni svom poslu, umeju toliko da se sažive sa strukom, da terminologiju iz iste koriste u svim segmentima života. A i njihovo bliže okruženje usvaja ponešto od toga. Čak i u krevetu.
-Draga mislim da bi mi leglo jedno ravnanje glave večeras. Pritisak motora je kritičan bejbe, he-he... -Vidi majstorčino, dva dana bacam ulje po kući, a ti iz garaže pravac u kafanu. Sad možeš sam sebi da balansiraš jajca, i ispustiš ulje. -A ako ti obećam za sutra generalku u salonu lepote? -Pali na tuširanje. Čekam te na kanalu...
