Opisivanje stanja i starosti kompjutera.
A: A koji komp ti imaš?
B: Ma, brate, ne pitaj me ništa. Kad instaliram igricu registrujem se da sam iz Jugoslavije, jer Srbija u doba kada je nastala igrica još nije ni postojala.
Rečnik / autori
MA
Mareborča
na Vukajliji od mart 2011.viđen 6. feb 2024.
8 definicija0 odabranih133 poena
Ortak mi je rekao da je na žurku doveo jednu malu, samo za mene! Posle dva popijena piva, prilazim mu i kažem mu da sam spreman da se konačno upoznam sa njom. Odlazi do nje i kreću u mom pravcu, a meni je frka bez obzira na to što sam malo popio.
Pa dobro - imam par sekundi da je impresioniram!
Približavaju mi se. Sada su već na 3 metra od mene. Primećujem da je mala zgodna. Sve su bliži. Vidim joj i nos i usta, i fino to sve izgleda. GRUDI. KOLIKE GRUDI IMA. Stefane, saberi se, ispadni šmeker - gledaj u oči! Šta sad? Pa podigni malo ramena, skroz si grbav.. e tako. Sad malo da izbacim grudi, neka vidi da sam vežbao onih mesec dana prošlo leto. Da li da nabacim neki kez? Pa neću da ispadnem neki seljober koji se smeška non stop.. a neću ni da misli da sam neki dosadni štreber. Ma nasmejaću se malo. ČEKAJ BRE! Pa juče mi onaj kasapin, da ne kažem zubar, vadio trojku. Ima da pobegne devojka čim me vidi. Dobro, znači samo krajičkom usana ću se osmehnuti. Hm, a kako da joj se obratim? Da li da kažem svoje ime dubokim glasom, normalnim glasom? A možda je od onih koja više voli one isfeminizirane. Ma reći ću nekako srednje, zagonetno.. misteriozno. Da, da, da. Pale se one na to. Evo ih na metar od mene! Ček, da li da je startujem sa nekom forom za Zemunce? Ili.. ma ne, sve su posle mog vica rekle da im se desilo nešto mnogo loše u stanu i da sad moraju da idu. Uuu, ova je bomba, pa znači moraću dobro da je napijem da bi joj bio lep večeras. Obavezno da stisnem biceps, baš sam se razbacao od onog dana kad sam mešao malter kod Žike (već su došli, nesvesno pružam ruku, izgovaram svoje ime). Aham dobro, znači ovu moram da dovedem gajbi. A KITA! Matorci se vratili sa Zlatibora, gde ću sad da je vodim?
Ček', bre, ova mi je rekla kako se zove?
Najčešća fraza udvarača u Pančevu.
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?
Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!
- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Jedina televizija koja ima najave za film bolje od samog filma.
Ideal svakog muškarca. Devojka o kojoj sanjaju, ona koja bi bila uz njih u dobru i u zlu. Ona kojoj se poveravaju, ona koja brine o njima i koja ih voli bezuslovno. Ona koja se ne šminka previše, oblači se pristojno, lepo je vaspitana, dobro kuva i ume da sluša i savetuje. Medjutim, kada je pronadju, dodeljuju joj titulu najbolje drugarice.
- Deki, znam da si smoren, ali digni glavu gore, znaš da uvek možeš da računaš na mene. Ako ti bude trebao razgovor, znaš da uvek možeš da me zoveš pa makar bilo 3 ujutru. Adje, dodji kod mene sutra, praviću ti palačinke.
- E, car si. U jbt, izvali onu plavušu, kakva pi*ka. Kakave sise, jaaaaaao, oženio bih je!
Upućivanje prijatelja na pravu osobu, kada mi nismo u stanju da im pomognemo.
- Brate, kako da stignem do Borče?
- Pazi, sad ću ja zovem Luka Skajvokera da te prevede preko reke, a onda ću te spojim sa jednim ortakom što otvara vremenske kapije, pa ću ti poslati broj Zordona da te teleportuje u Krnjaču. Tamo ćeš sresti jednog mog prijatelja, zovu ga Pobesneli Maksa, kome ću javiti da dolaziš i da smiri tamošnje Bogove, da bi ti mogao pešaka u Borču...
Koji ćeš bre kurac tamo?!
Čuda od dece.Ni multipraktik koji vrši čak 25 operacija, ne može da im parira. Oni blistaju na studijama , pucaju 10-ke na sve strane , i to , ključna reč "u roku" , a pritom , ta ista deca zarađuju sama za život , ne čekaju milostinju roditelja , kao pojedinci. Za njih su kućni poslovi svakodnevica.... oni kuvaju,peru,čiste,peglaju...oni su mašine.Njihova soba odiše svežinom poljskog cveća sa finesama lavande , gde zidovi samo što nisu , nekim čudom , počeli da žubore , a vesele ptičice melodično zacvrkutale na lusteru , ni nalik nečijem smetlištu , gde je prašina uzorpirala i izvršila agresiju nad kevinim nameštajem.Treba napomenuti razne pohvale i priznanja sa raznih kurseva ,seminara , pohvalnice za položene razrede sa svim peticama(I-VIII) , vukove diplome i mnogo što šta.No i keva nije mogla sve da popamti , ovo joj je bilo isuviše dovoljno da shvati kakvog idiota i neradnika ima kod kuće , "koji čeka da mu sve padne s' neba"!
Prajd 2011 - Glavna tema Republike Srbije.
Dok nam je zemlja u rasulu i štrajkuje gde ko stigne i kako stigne (počev od malinara, radnika fabrika ovih - onih, do prosvetara), dok nam oduzimaju već oduzetu teritoriju Kosova i Metohije i traže povoda za novo bombardovanje, dok po pedeseti put kandidat za ulazak u Evropsku uniju Republika Srbija postaje kandidat za ulazak u EU, dok nam se predsednik Boris Tadić ili Vam poznatiji kao Borhan Tadići izvinjava što su nas klali i ubijali, dok se neprekidno polemiše da li je istoimeni bio rukometaš ili fudbaler ili teniser ili peniser, ili samo rukometaš i peniser, ili neki primač ili superheroj ili svih 100 funkcija,
dok se vrši jebeni popis stanovništva gde se ne zna ko pije ko plaća, a ko Srbima u Hrvatskoj šalje pisma u kojima ih pozivaju da se izjanse po nacionalnoj osnovi kao Hrvati,
u Srbiji je glavna tema tj. famozan Prajd 2011 , da li žena ženu jebe dildom u četiri zida ili javno? Ili pak da li se pederi jebu po parkovima ili u svojim stanovima, pa se oglašavaju tako da komšije misle da lokalne mačke imaju teranje?
Da li ste imali priliku da upalite televizor, a da ne čujete prajd, ponos, parada? Sem na eurosportu ili sport plusu, to bi ipak bilo malo previše i za nas, zar ne?
E pa dragi moji, niste.
Dakle nemojte slučajno da preskočite da prozborite koju o prajdu i tome šta nas posle njega i uoči njega očekuje.
Nacionalni dnevnik NN televizije.
Jul 2011
Najvažnija vest dana: "Da li će se održati Prajd 2011 ili ne?"
Avgust 2011
Najvažnija vest dana: "Da li će održavanje Prajda 2011 potpomoći Srbiji da postane kandidat za članicu EU?"
Septembar 2011
Najvažnija vest dana: "Da li održati Prajd 2011 i pored pretpostavki da je moguće nasilje od strane huligana ili Vam sterjt normalno afirmisanih i familijarno orijentisanih ljudi?"
Oktobar 2011
Vesti:
"Komšija komšiju zaklao sekirom.
Napad Kfora na nenaoružane Srbe na prelazu Jarinje.
Srpske odbojkašice osvojile zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu koje se održalo u našoj zemlji."
..a sada najvažnija vest dana (nedelje, godine):
"Ministar policije Ivica Dačić izjavio da se Parada ponosa (prajd) ove godine ne može održati zbog toga što je ocenjena kao skup visokog rizika zbog najave nasilja na ulicama Beograda."
i posle beskonačnosti.. PRAJD!
Izraz služi kao opomena devojkama koje ne razmišljajući na svetsku ekonomsku krizu, prilikom udaje dodaju muževljevo prezime svom prezimenu (ili obrnuto).
U zavisnosti od kombinacije prezimena, potrošnja materijala se povećava do
40 % za krstaču i do 30 % za nadgrobni spomenik.
grobar: Pa odakle mi sad letva od 180 cm da napišem Leposava Haži-Dimitrijević Stojanović.
--------------
kamenorezac: Za ovo prezime mora još pola kubik granita da utrošim a to je još 500 evra skuplje.
Kada ne želiš da kupiš MTS-ove pakete "Zvezda" ili "Partizan" i pored neverovatno dobrih pogodnosti samo iz razloga što navijaš za svog niželigaša.
U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki...
U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)
Mama: Milo moje čedo , kako je bilo?
Pera(III razred o.š. , upravo došao sa ekskurzije sa Tare): Mama osvojio sam 2. mesto na maskenbalu, glupi Mita je bio 1. a nije ni ličio na policajca, kupio sam tebi, tati, bati, baki i deki ovu šolju, a tetki, ujni, komšiji i Miki automehaničaru ovu pepeljaru. Bili smo tamo u onom etno selu i onda...
Mama: Divno ...
Nakon 9 godina...
Mama: I sine kako je bilo, šta ste videli?
Pera(II razred srednje škole, došao upravo sa ekskurzije u Grčkoj): Gde?
Mama:Pa na ekskurziji Petre..
Pera: a.. pa ekstra je bilo.. baš... ono.. videli smo neki kamen.. i ja sam video rozog slona jedno veče... A Djole kaže da je to od onog.. ma odoh ja da spavam kevo, vidimo se za dva dana...
Mama: . . .
