Nekada davno, kada si bio kao mladi pastuv, i kada ti je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima. Kada ti je svako jutro bilo novo i svaka rosa slatka. Kad ti nije bilo važno gde ćeš leći i s kim ćeš plesati, koliko noći nećeš spavati, a koliko dana ćeš provesti putujući u nepoznato. Kada je radost bila u istraživanju i novim iskustvima jer je ceo svet bio mlad u tvojim očima. Nekada davno, u prolazu, na nekoj žurci ili koncertu, upoznao si predivnu devojku. Devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Prošla je pored tebe i ti si se zapitao, samo za tren, da li da je slediš. Nisi.
Umesto toga, oženio si se skromnom komšinicom, curom iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš. Curom koja je odabrala da svoj život provede s tobom. Da trpi povremene pijanke, glasne prdeže i psovke, da ti pere smrdljive čarape i gaće sa smeđim flekama. Da ti rodi decu i da ih vaspita da budu dobri ljudi i vole svog oca. Da, onu decu na koju se ponosiš u kafani pred prijateljima, a treba ti pet minuta da im se setiš datuma rođenja. Curu koju povremeno ispod oka pogledaš procenjivački i odlučiš da se previše ugojila, opustila, prestala da se šminka i generalno ti više nije privlačna.
Tada pomisliš kako bi to bilo dobro da si oženio onu devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Da si s njom proveo ceo život u u divljem trku po zelenim pašnjacima. I pomisliš da si u životu propustio priliku. Tada znaj, zasigurno, da je tu priliku u svom životu propustila skromna komšinica, cura iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš i da je povedeš u novi život ispunjen srećom.
I od mladog pastuva čija je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima, znaj, ostala je samo matora izanđala konjina.
White Brother
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?
Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!
- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Ko nije savladao tehniku stojećeg i sedećeg spavanja u vozilima GSP-a ima tu nesreću (ako ste mazohisti sreću) da vidi i čuje ljude za koje dotad nije znao da mogu da postoje. Kao u zoni sumraka, ulazite u petu dimenziju bizarnosti i soc-realizma. Brkate babe dlakavih ruku, dizelaši, navijači, džeparoši, siromašni studenti, penzioneri koji se voze jer je za njih besplatno, školarci. Uz ljigav dodir lepljive šipke za koju se držite, čućete dijaloge koje će vas ubiti u pojam. Ponekad ovi razgovori mogu i da vas dignu iz bedaka jer uvidite da i od goreg uvek ima gore...
žena A:-A koju je školu upisala tvoja Marija?
žena B:-Pravno-Birotehničku.Moja Marija je čudo od deteta.Tri strana jezika govori. Ne tri...Četiri.
žena A:-Ih, pa mlada je ona...Kad ih pre nauči?
žena B:-Engleski i francuski, to je učila u školi to zna imala četvorke.
žena A:-a dobro, to su dva jezika. Koji su ti još dva jezika?
žena B:-Turski i španski, gleda serije...
________________________________________________________________________
Batica 1:-I ,tako brate ja ti krenem brate nju da muvam. Kad se stvori pored nje neki peder metalac brate.Onda me ona brate otera u tri lepe i kaže mi da sam šaban.Ja šaban, onaj peder metalac nije?
Batica 2:- ja sam ti brate rekao da ne ideš u taj KST, tamo dolaze sve neke sektašice i padavičarke brate. Lepo ti kažem braćala, idemo na neki sajber splav, Fristajler, Blejvoč...
Batica 1:-A šta nam se ti smeješ? `Alo metalac jel` ima neki problem a...Jebala vas ta vaša Metalika!Padavičari..Pu! U pravu si matori, idemo na Blejvoč. Biće ovih napucanih riba...
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Neka Fina Devojka:-Gospodine, hoćete da sednete?
Neki Čiča:-Hvala ti `ćeri...ti si dobro dete, a ne kao neki...Kakvi su ovi mladi danas.Vidi molim te onog konja.Sto kila ,metar i devedeset visine i spava.Nabio slušalice.Kakvo nevaspitanje.Pravi se lud kad vidi nas stare.
Nadrndani Momak sa Slušalicama:-Zato što smaraš matori. Neću da ti ustanem!Ustajem samo invalidima, trudnicama i ženama sa decom. Matorim baksuzima koji naseljavaju čekaonice domova zdravlja i pipaju `lebac ne ustajem iz principa.Crknite pa da budu manje gužve u autobusima i da i mi mladi malo živimo!
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ciganče:-Ja teeeebe voliiim voliiim ko boga, al sreće nemam, nemam zbog toga....
Jedna od nižih lestvica u medijskom sistemu Srbije. Malo iznad novinarske sekcije u lokalnoj osnovnoj školi. Njena svrha je da izveštava o dešavanjama u mestu u kojem se nalazi, kao i da jednom nedeljno reprezentuje retrospektivu događanja iz obližnjih sela i mesnih zajednica. Egzistenciju tih televizija omogućava par reklama koje plaćaju vlasnici lokalnih ugostiteljskih objekta ili zanatskih radnji, kao i deo opštinskog budžeta, uglavnom onaj namenjen za kulturu. S obzirom na kvalitet programa, koji je ravan kvalitetu hoummejd indijskog pornića, ne privlači veliki broj gledalaca. Na taj način je determinisan profil ljudi koji radi na ovim stanicama- nezainteresovani ili ludi. Ako nisi lud ili nezainteresovan, vremenom postaneš.
1: Alo, pizda vam materina, šta radite ovde?
2: Ništa šefe, vežbamo...
3: Za špicu.
1: Za koju špicu vežbate, majke vam ga nabijem narkomanske, opet duvate onu drogu!
2: Nije droga, šefa...
3: Nije, šefe, KHM...
1. Ajde mrš u studio da razvlačite kablove, vesti počinju za dvaes minuta! Pizda li vam materina narkomanska...
2: Evo, šefe.
1: Je li, a 'de je, bre, ona kuravla?
3: Koja šefe?
1: Kako koja, pa kolko ih imamo, nabijem vas na kurac?
3: A to jeste. Ne znamo, šefe.
1: Kako ne znate!? Pa ko će da vodi vesti?
2: Evo ja ću.
1: Šta ćeš ti da vodiš? Poslednje što si ti rek'o pred kamerom je reklama za Žiku kamenorezca.
3: Mogu ja, šefe?
1: Ti? Si ti normalan?
3: Pa šefe, nema ko drugi. Jova otiš'o na bolovanje.
1: Jes' majku mu. Pu, u pičku materinu, jebemti ambulantu, našli kome će da daju potvrdu da nije zdrav! Doduše, on istina malo prišućkast, HJOHJOHJOHJOHJO.
2, 3: Hehehehehehehe.
1: Šta se smejete, pička vam materina! Mrš gore, će da počne dnevnik.
2: Šefe, a ko će da vodi ako ne dođe Zora?
1: Ma nek vodi ko 'oće, mnogo me boli kurac. Ionako nas niko i ne gleda.
...
2: Matori, mogu ja da vodim?
3: Matori, mojne si pička, ti si pričao reklamu za Žikinu radnju. Ja nisam ništa nikad. Rek'o.
2: Okej, matori, vodi ti.
...
2: Tri, dva, jedan, nula. Ustvari nema nula, krenuo si pre dve sekunde.
3: Dobar dan poštovani gledaoci, ovo su vesti u šest. To jest u tri. Ovo su vesti u tri.
1: Šta radiš to, bilmezu!?
3: Pa zbunio sam se, šefe. Šta da radim?
1: Šta šta da radiš, mater ti jebem nenormalnu! Pa uživo ideš, gledaj u kameru i pričaj koje su vesti dana!
3: Ovo su vesti dana. :džingl:
Jutos oko pola devet u selu Obrež kod Varvarina uhapšen četrdesetpetogodišnji J.M. zbog posedovanja marihuane. ..Šefe, pa ovo je naš Jova! Ahahahahaaha! Ladno Jova uhapšen! Ahahahahahahaha! JOVA DžANKI! Ahahahahaha!!!
1: E, sad ću da mu jebem mater. Sine, dodaj mi tu gedoru pored tebe. Ne taj, taj pored. E taj! I pusti reklame.
2: Izvolte šefe. A koje reklame da pustim?
1: Pusti obe.
Drugi izraz za "veži pojas".
- Pali brzo makinu, kasnimo u diskoteku.
- Ma nema frke, krećem ja čim se ti ogrneš sa pet 'iljade. Neću da pare koje sam namenio za flasu Džeka dam muriji.
Persona - granata.
U prosečnoj srpskoj porodici kafa se pije iz onih malih, dvogutljajnih šoljica, u "natprosečnoj" se pije nes, espreso, ili već tako nešto, ali ako dođete kod studenta na kafu, očekujte da ćete biti usluženi ogromnom kafom u nekoj šoljici za čaj, toliko jakom i gorkom da nenaviknutom gostu sledi kofeinski šok, pritisak 200 i dva dana nespavanja...
Sin/ćerka koji pokušava da jednom od roditelja objasni kako se koristi Google pretraga.
Sin: I onda klikneš na Mozilu?
Ćale: Neću Mozilu hoću Gugl.
Sin: To ti je to!
Ćale: Kako?!
Sin: Samo ti klikni...dvaput brzo, e tako. Sad kucaj šta te zanima.
(Ćale kuca: Hoću da vidim Cecine...)
Sin: Ćale on traži ključne reči, ne gleda u pasulj!
Ćale: Pa šta će mi Gugl kad ne zna da odgovori.
Sin: Slušaj, kucaj samo "Ceca gola" i dobićeš to što tražiš.
Majka: O čemu pričate?
Sin: Evo prevodim ćaletu Gugl.
Majka: A te sise preko celog ekrana?
Ćale: Ma to ovaj mali pička mu materina, koristi kompjuter za gole ženske umesto za učenje. Gasi govno!
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam!
Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet...
Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru)
Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan!
Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme.
Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o?
Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren.
Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku?
Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme)
Ja: Ajde... daj pare.
Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata.
Ja: Naravno.
Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac.
Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi...
Keva: Što si bre tako bezobrazan?!
Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk!
Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje.
Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao!
Sestra: Uzmi sok!
Ona se bavi sportom. Atletikom. E sad, kad ti zamisliš neku atletičarku, prvo ti na pamet padne da je zgodna do jaja, da seva bulja kao u pornićarke i da je zategnuta kao odnosi Zagreba i Beograda. Fazon jebao bi je na keca ispred keve. Ali, bacačica kugle je nešto drugo. Ona je kugla. Sa još par šlaufa. Da li ne zna da pliva ili je to neka moda, jebem li ga.
Ona izaziva trajnu impotenciju. Takode, može naneti i teške fizičke povrede ukoliko joj kažeš nešto pogrešno. Izgleda kao debela medvedica pred zimski san, koja je juce došla iz sibirskih tajgi i uzela sekiru u ruke. Ženska verzija Valueva. Mada, može biti i ružnija mešavina Duenjasa i Isidore Bjelice sa primesama Čubake. I da, i ona se brije sekirom. Pokvasi se u hladnom potoku pored njene kuće u planini, koju je sama izgradila, i depelira se motorkom.
Izraz se koristi za devojku popriličnih gabarita, koja i pored toga misli da je riba, glumi nafuranu malu, iako je nagojena velika, a uz to i gabor. Devojka koja zrači svime, samo ne seksipilom i ženstvenošcu. Odbija. Ubija želju za seksom čak i kod najupornijih, sa totalno slepim kurcem. Ako je kojim slucajem vidiš golu, najbolje bi bilo da sa sobom imaš ašov, da odmah iskopaš sebi grob. Ili bombu, da istovremeno rešiš i životno pitanje i kopanje.
Običan lik koji nje svestan veličine ispred njega: E izvini...
Bacačica kugle: Šta?! Ajde beži debilu. Ne ložim se na takve kao ti! Crkni! Pretvori se u gumicu i briši!
Običan lik koji je svestan greške i traži od Boga da nađe kašikaru u džepu: Idi bre debela u pizdu materinu! Nisam došao na svinjokolj da te vodim! Hteo sam da vidim koliko je sati, ali sad ću morati da vidim urologa, jer se moja močuga pretvorila u kikiriki i zaštekala u rč!
Od nule do pičke za samo 3.2 sekunde.
Deo rodbine i prijatelja koji nisu baš pametni da bi ostali kućama i bili "Pomoć prijatelja".
