Proces koji se obrće u krug kod tradicionalnog poklona za slavu, iliti flašu vina.
- Pa, do mva maćine sre mva ćna sla mva va, da slaviš još puno, neka je sa srećom.
- Fala, Lazo. Izvol'te, poslužite se.
.
.
.
- Pa, majku mu staru! Nije ovo povratna ambalaža, pa da mi je vraćaš!?
- Šta?
- Pa, ovu flašu sam ti da doneo još pre dve godine, ti je nisi ni gledao, Bog te... Vi'š da piše, ''od Mikija za kuma Lazu, neka ti je srećna slava''.
- Nemoj mi zameriti, bio sam u žurbi, kume.
Neprijatna situacija za koju treba da se poklopi par stvari koje pojedinačno nisu neprijatne, ali u kombinaciji čine tu situaciju baš takvom.
Naime, ne treba se biti baš toliki maler, dovoljno je:
1. Naći se u gostima.
2. Osetiti blago komešanje u stomaku, a zatim i neizbežnu potrebu za pražnjenjem.
3. Imati takav mentalni sklop da pražnjenje tog tipa u tuđem WC-u ne predstavlja problem.
4. Konzumiranje isključivo čvrste hrane u proteklih nekoliko dana.
5. Izbaciti iz sebe poprilično veliku količinu svarene, a potom tvrdo zipovane hrane.
6. Domaćin poseduje jednu od onih tipova WC šolja koje ne umeju baš najbolje da se izbore sa kapitalnim primerkom.
Upravo kombinacija ovih 6 stavki čine dobru predispoziciju da se narednih 15-20 minuta provede u bdenju nad minulim radom čekajući da se vodokotlić nanovo napuni, ne bi li svaki naredni talas najzad uspeo da ga protera.
- Alo Makso, šta mi zlostavljaš taj vodokotlić, već sedmi put puštatš vodu. Znaš ti koliki će račun da mi stigne?! Sedam puta devet litara, pa ti vidi kol’ko je to para!
- Ma neće nešto ovaj papir da ode, troslojan pa težak jebiga!
- Pre će biti da je višednevna i troslojna nagomilana hrana! Nego, ajd’ izlazi odande, ne mogu više gosti da broje koliko si puta pustio vodu, k’o da blejimo kraj Nijagarinih vodopada!
Praznici. Pored svih kilograma šlaufa i mamurnih odlazaka na posao koji slede, treba još misliti i na bližnje i obližnje. Spržite li i vi o svakom više kinte na kredit nego na majonez za rusku i metke za vazdušnu zajedno? Ko ih jebe, čestitajte im svima o istom trošku. Jedna poruka, četiri rođendana. Jedan bezumni idiomski sufiks, više para za petarde.
HRISTOS SE RODI TEBI I TVOJIMA KUMA SVETLANA
Stariji čitali, mlađi igrali.
Davno zaboravljeni izraz za čips koji je nestao neposredno nakon što sam ja postao svestan samog sebe. Burazer me je maločas podsetio na to i vratio me petnaestak godina unazad...
-Dobar dan, teto, daćete mi jedan čipičips!
-3 miliona!
Devojka u mini suknji i majici koja se srela sa ocem na vratima.
Gde si ti krenula tako gola?
Jedino alternativno opravdanje jebača ako ga tuki izda u sred akcije.
-Što si stao, opet ti pao?
-Nije dušo pao, istopio se od miline.
Ulepljen kurac posle trećeg drkanja.
Najveća laž u Slagalici.
Takmičar odalami jaču reč od kompa, pa se u sekundi preprave kad skontaju da ima i nešto duže.
Potvrda. Ali ne tipa "jašta" ili "to, pička ti materina". Ne, da bi ovo koristio, baba mora da ti je prisustvovala dočeku nove godine na Belom dvoru, dok je deda bio u kurvanju sa ministrom Pospišilovićem.
Jednom rečju, elitna izreka, ko je izgovara zna se da je neko mudo. Privilegija krotkih.
- Gospon' Apise, vidoh onu kurvu gde tura Aleksandrov kurac tamo gde se lebac meće! Ja mislim da mi to koljemo!
- Dakako moj Serafime, dakako.
Svi oni koji misle da postoje samo crni i žuti sok, grdno se varaju.
Egzotik je bilo nezaobilazno piće na svim proslavama devedesetih godina. Nosi to ime jer ima jako egzotičan ukus, odnosno ukus koji ne podseća ni na šta što ste dotad probali u životu. (Ovo zato što se pravi kao nusproizvod pri preradi nafte i naftnih derivata.)
Ćero, donesi meni vinjak, ženi špricer a ovom malom jedan egzotik.
Samopozivanje kod komšinice.
