Biti džentlmen znači biti istinski muškarac, biti Pravi Džentlmen, doći do određenog nivoa ponašanja i življenja koji podrazumeva integritet i zasluženo poštovanje. Nešto čemu bi svaki primerak mužjaka koji je prestao da sisa palac i otarasio se edipovskih želja da sisa kevu trebalo da teži.
Posebno kod nas na Balkanu. A još posebnije zbog postojanja ruralnog mita o Balkancu kao mačo Tarzanu, jebaču i "frajeru", koji inače ne postoji. Ako igde ima manje mačo muškaraca onda je to u našim krajevima, stoga balkanci kao stereotip uopšte i ne postoje. Fejk iskarikirani šovinizam sa primesama pičkopaćeništva se ne računa u mačizam.
Džentlmen nije gospodin, gospodin može da bude svako ko iskešira dovoljno za Hugo Bos odelo ili je spreman da proda bubreg ne bi li mu italijan fegetlija po meri sašio sako i upario kravatu sa gaćama. Da su gospoda džentlmeni, imali bi punu skupštinu istih, ali nažalost ako bi smo skupštinu nazivali po tome ko u njoj obitava, mogli bi komotno da je zovemo i štala.
Pravi džentlmen mora da bude oličenje ravnoteže u svemu. Da balansira na desnoj nozi dok levom šutira kretena u dupe, u jednoj ruci da ima knjigu dok drugom pokazuje srednji prst sistemu, jednim okom da gleda napred a drugim da merka konobaricu. Mora da bude svestrana osoba, sposobna za sve ali ne i spremna na sve. To razlikuje dileju koja pokušava da probije glavom zid od džentlmena koji zaobiđe zid, uzme pneumatski čekić, sruši ga a onda se vrati i pregazi preko njega. Džentlmen u životu radi ono što voli ali time ne ugrožava druge, ne smeta i ne smara o tome. Veoma je važno ne biti smarač, ne dosađivati svojim stavovima kada niko nije pitao za njih, ne drobiti uvek o istim temama i ne siliti sa duhovitošću. To je odlika Pravog i tu se dobro ocrtava ona ravnoteža što sam je spomenuo. Biti nametljiv kada treba ali ne stalno, imati smisla za ofanzivu i defanzivu, taktičnost je džentlmenska vrlina.
Još par stvari moram da spomenen u vezi džentlmenovanja, jedna je veoma važna, a to su žene. Istinski Pravi poštuje žene, tu se razlikuje od Balkanca koji je i dalje zaljubljen u svoju mamu jer ona zna da ujutru voli prženice sa babinim džemom i kafu sa jednom i po kašičicom šećera i najradije bi se oženio mamom ili ženom koja je podobro emulira. Dakle, poštovanje prema ženama je osnova odnosa sa njima. I da se ne shvati pogrešno, da naglasim, poštovanje a ne lizanje dupeta radi dobijanja pristupa međunožju suprotnog pola.
Da bi neko bio Pravi Džentlmen, mora, nažalost tako je, da ima samo jednu ženu. Zašto? To je jednostavno pitanje sa komplikovanim odgovorom. Da bi se razlikovao od ostatka muške populacije i da bi ostao koncentrisan na važne stvari ne sme da landara k'o muda za veprom. Od toga boli glava, nije higijenski a nema ni smisla. Koncentracija je važna jer se tako fokus prenosi na druge važne stvari u životu, a to žena može da postigne sa Pravim. A i super su žene, ponekada daju smisla besmislu, ponekada oduzimaju smisao svemu ali zato uvek, uvek prijaju.
I zadnja stvar u ionako predugačkoj besedi je poštovanje. Poštovanje ne kao usađen refleks učtivosti koji besmisleno podseća na nekadašnje ideale i obrasce ponašanja već poštovanje kao odraz zdravog razuma i kulture. Da dam jedan banalan primer: Uđeš u GSP, sedneš, do tebe dva starca drve o tome kako je omladina iskvarena, drogira se i generalno kurcu ne vredi, onda te jedan od njih pogleda "ustaj konju, ja sam četresšeste bio na radnoj akciji" pogledom. E sada, takvoj bagri ne treba ustati da mu život ovisi o tome, nije lepo biti fin prema debilima koji te bez upoznavanja okarakterišu loše, besmisleno je i nimalo logično. Po meni, ne bi bilo kulturno ustati takvom čoveku jer reakcija na nekulturu treba da bude sam još veća nekultura, bahatost a ni fizičko nasilje ne bi bilo na odmet. Što opet dovodi do jednog obrasca kojim bi džentlmen trebalo da se vodi. Ko tebe kamenom ti njega nikako hlebom nego pištoljom ili bombom. Ne oko za oko nego glava za jednu dlaku sa dupeta. I po meni, to je skroz ispravno i pošteno. A treba da funkcioniše i u drugom pravcu, ko tebi džak oraha, ti njemu dva džaka oraha dogodine kada tvoj orah rodi. Džentlmen je bolji prema onima koji su dobri prema njemu i gori prema onima koji su loši prema njemu.
Toliko.
woodlander
Ona je najbolje godine svog života provela ganjajući gradske mangupe i vagabunde. Uz njih je okusila čari noćnog života velegrada, osetila je poletnost, mladalačku zaljubljenost i ceo spektar emocija koju takva osoba može da pruži jednoj prosečnoj devojci.
Onda se osetila staro. Istrošeno. Bolje reći, spremno. Znala je da je vreme da se odrekne takvog života i da je vreme da se skrasi. Znala je da to ne može sa bilo kim. Njoj treba dobra prilika. Uskoro će imati dvadeset i previše godina da bira. Mora da uhvati trenutak. Zna i sama da je apsolutno prosečna i da jedino što poseduje je jednostavna lepota devojke iz komšiluka koja je, avaj, tako prolazna. Donela je odluku: naći će dobru priliku i udaće se za njega.
On nikad nije imao previše prijatelja. Njegovi drugovi su bile knjige. Nije se igrao sa ostalom decom, nije trenirao nijedan sport. Zato sad ima ravne tabane, krivu kičmu i pileće grudi, ali takođe ima diplomu medicinskog fakulteta. Sad sedi na terasi najboljeg restorana u kraju i likujući gleda sve njegove nazovi drugove iz detinjstva koji su bili kul. Oni sad imaju trideset godina, stomaci im lagano rastu od ispijanja piva ispred lokalne prodavnice. Lagano dobijaju namučen izraz lica fizičkih radnika koji će godinama postati sve izraženiji.
Sve one devojke koje su sekle vene za njima polako gube zainteresovanost za nekadašnje kul momke. Sad im naš mladi doktor postaje zanimljiv. Znao je da će uskoro oženiti jednu od njih. Najlepšu. Došlo je njegovo vreme da bira. Nema veze što svrši posle 70 sekundi, nema veze što ne zna sebi da kupi čarape i gaće, nema veze što je u društvu popularan kao TV rijaliti Maldivi.
Sedeo je i samozadovoljno se smešio. Shvatio je; on je dobra prilika.
Ona nije kao druge. Ona poseduje neku unutrašnju lepotu, vidljivu samo onom ko ume da gleda ispod površnih normi lepote nametnute od strane modne industrije mainstreama. Interesuje se za umetnost i dizajn. Sluša muziku koja ne robuje stereotipima lepog i slušljivog. Čita teško shvatljive knjige manje poznatih pisaca, jer su oni svoja dela stvarali za odabranu i inteligentnu manjunu ljudi koja je ispred svog vremena i samim tim iznad svojih savremenika. Njen dečko je muzičar, svira u bendu koji pravi autorske pesme. Obično nastupaju kao predgrupa tribute benda Metalici (Iron Maidenu) na svirkama u lokalnom domu omladine.
Ili bar tako ona vidi svoj život kroz ružičastu prizmu mašte.
Istina je sledeća: Ima pritupu i uvek blago iznenađenu facu seljančice koja je uspela da pobegne sa njive i ode u veliki grad. Svoje zadebljalo telo krije ispod slojeva jednobojne i široke odeće koju ne bi obukao ni Ludi Šeširdžija iz Alise u zemlji čuda, ali Bože moj, sve to može da prođe kao stil kojim ispoljava svoju individualnost. Ide u srednju kožarsku školu, ali ljudima priča da tamo postoji neko istureno odeljenje srednje dizajnerske koje prima samo najtalentovanije od talentovanih. Muziku koju priča da sluša zaista ne može da podnese, tako da lista sa narodnjacima na kompu nosi ime njenog brata, jer ukoliko neko vidi šta zaista sluša, uvek može da kaže da je to od njenog brata koji je teška seljačina. Definitivno će morati da ga natera da to izbriše. Dečko joj je klasični gubitnik ali je srećom dete imućnijih roditelja, koji finansiraju njegovo iživljavanje nad različitim muzičkim instrumentima (jer naravno idalje nije našao koji mu instrument najbolje leži).
Po zaršetku srednje škole će shvatiti da više nema snage za hipsterski život. Rodiće dete u 21. Muž će joj se ubrzo propiti. Postaće žrtva nasilja u porodici.
Pice popularno po seoskim svadbama, slavama i saranama. Valjda se domacini istrose na prasetinu, jagnjetinu, ruske salate, sarme, torte, alkohole, kurce, palce pa im ne ostane dovoljno para za pravu coca colu. Inace, pice je toliko kvalitetno da, cim moja keva provali da se sluzi, odmah mi narucuje pivo.
-A sta ces ti, mlada gospodjice?
-Paaa, dajte mi coca colu.
-Odma! Mali, daj jednu colu vamo!
-Moja keva: Dajte joj ipak pivo...
-Ali kevo, sutra moram na fax, ne bih bas...
-Pivo ces da pijes kad ti kazem!!!
Nadobudna tvrdnja svakog živog muškarca, da ne kažem pičkopaćenika. Naravno, iz potpunog neznanja budala može izgovoriti ovu rečenicu, ali šta se zapravo krije iza rupe? Ne pada vam na pamet depilacija, jebena čorba i bolovi u vezi sa istom, napadi depresije, ljubavi, pižđenje, histerisanje, preemotivni ispadi, kuliranje, slamanje srca (množina), nokti, kose, šiške, feniranje, šminkanje svakog jebenog jutra, detalji, prokleti detalji i naravno bol bol bol? I kome još može da padne na pamet da se svaki dan trsi?
Koristeći ženski unutrašnji monolog, zavirimo u svest jedne nesrećnice na samo pola sata. Pakao.
Da zar je već jutro ma mogu još pet minuta jebote nemam vremena gde mi je čarapa brus uf ala žulja ova žica pu majko što sam na tebe nasledila ovolike ali dobro bar sam visoka mršava iju na šta mi liči kosa pa dobro nije loše a jebem ti maskaru ko je izmisli zar je moguće tri dana ranije a sve ti pa zar danas gde su mi tamponi samo mi fali da se pokida končić šta bi rekla doktorka sigurno joj se to pre dešavalo smotanuša vidi je kao da joj je prvi put ali ne sigurno ne bi navikli su oni na to gde mi je telefon jao srce moje zašto me nije zvao skotina jedna ko zna s kojom se valjao sinoć ali boli me ja znam da on mene voli jao vidi ovu ćurku šta je obukla kako mogu tako u crno da se oblače kako im ne dosadi svaki dan gledati nakazu u ogledalu a kako je lepo jutro gde je glupi autobus ma idem peške šta je to dvadeset minuta opušteno ali pokvariće mi se šiške ma sačekaću kako je užasno biti mator nadam se da ću ja zauvek ostati ovakva vazduha bre majstore otvaraj zadnja kako ih nije blam da viču kao da ne znaju da će otvoriti uvek otvori da a šta ako je stvarno bio s nekom uu kako lepe oči srce moje da si mi samo na jedan dan mani se ludačo ti si zaljubljena ali šta fali ako mi se sviđa više njih u isto vreme sve je to normalno ti ga voliš voli i on tebe ma nemoj više razmišljati zdravo oštrokonđo kučko prokleta znam da si ga sa'vatala onomad vidi kakva ti je kosa zaobiđi me se neću više ni da te gledam nikad obećavam neću da razmišljam o njemu ne zanima me što su raskinuli ja sam srećna ali boli i dalje boli boli zašto zašto e povadiću sve šta će mi deca ikad biti potrebna u životu ali sin sa njegovim očima ipak ne ali deca seru kenjaju urliču ma misliću o tome posle i sad ovaj razglaba o boli me ćoše stilu oblačenja smaraču prokleti kako me samo pogledao tog dana da da da.
