Legendarni manijak sa Kalemegdana. Poslednji romantik u svojoj "profesiji". Čovek koji je izazivao zgražavanje tadašnjih srednjoškolki a u isto vreme oduševljenje penzionerki. Njegov indetitet (sem nadimka Mića Surla) je i dan danas ostao nepoznanica. Postoji mnogo nagadjanja i teorija u vezi njega, najrasprostranjenija je ona da je Mića Surla bio samotnjak sa Dorćola koji je voleo druženje ali nije znao kako da pridje ljudima, dok je druga popularna verzija da je on u stvari ugledni lekar iz Doma Zdravlja Zemun, kome je bilo dosadilo da on svima gleda surle, pa je rešio da pokazuje svoju. Jedino sigurno je to da je Mića Surla poput pravog super heroja otišao u legendu ne otkrivši svoj indetitet.
Mića je bio prepoznatljiv po svom dugačkom teget mantilu, papučama, belim čarapama i ruži koju je uvek nosio u ruci. Ordinirao bi u kasnim satima Kalemegdanskim parkom i prepadao gospodje, bilo starije ili mladje, on je bio dzentlmen koji nije žene procenjivao na osnovu godina, otvorio bi svoj mantil, uzviknuo " gospodjo vidi surla", zatim bi nestao u mračnoj noći.
Super heroj 60-tih i 70-tih godina dvadesetog veka. O njemu su se pričali mitovi poput onih da je Mića uspeo da "pokaže surlu" čak sedmorici milicionera u razmaku od 5 minuta i 50 metara, a da ostane neuhvaćen. Takodje je poznata priča o gospodji ispred koje je Mića izleteo, pokazao surlu i počeo da beži. Nažalost gospodja je bila atletičarka pa ga je pojurila i saplela, Mića je pao direktno na surlu, pogledao je sa bolnom grimasom na licu i izustio "sram vas bilo gospodjo, kome sad da pokažem ovako posečenu i odranu surlu".
Sve u svemu uporedjujući ove današnje manijake sa nekadašnjim romantikom Mićom Surlom, dodje se do zaključka da Beogradu nedostaje jedan autentični manijak od kog neće niko strahovati, jer on nije ubijao, silovao, pljačkao i nanosio patnju. Mića bi jednostavno pokazao "poentu" i nestao bez traga. Gledajući današnja dešavanja i novinske naslove, koliko god to paradoksalno zvučalo, Mića je bio dobra prilika za udaju, naspram današnjih mladoženja.
Mića je bio i ostao simbol jedne generacije, neki su ga slavili, neki su ga tukli, ali Mića je ostao isti, neiskvaren i pošten. On nije imao skrivenih namera, on je samo želeo da pokaže svoju surlu!
Razgovor dve komšinice:
Pogledaj ovo molim te, ubio devojku, silovao , trgovao ženama... Jebeš mi mater pored ovih danas, žao mi je što nisam zaprosila Miću Surlu, pa on je bre bio premija, kad pogledaš ovo!
Neznanje o postojanju legendarnog šiš ćevapa na Novom Beogradu je sramotnije od neznanja gde se nalazi Ajfelova kula, Kip slobode ili stadion Čair. Šiš ćevap, pored toga što okuplja ljude svih staleža, rase, nacionalne pripadnosti i stepena rizika po okolinu, predstavlja novobeogradsku svetinju fast fuda. Daleko poznate i legendarne su žene-babe radnice istog, koje svojim kafe-šarmom, masnim majicama i kosama, brisanjem nosa levom rukom i skraćenicama tipa šiš, puna, gurmanska, produženi, dupli, pljeka, kratki, punjena i sl. samo dodaju tom mestu čar, veći nego svirači i umetnici na Šanzelizeu ili sisate sponzoruše u Strahinjića bana. Ukus šiš ćevapa se može uporediti sa unikalnošću, prefinjenošću, genijalnošću, inventivnošću, mistikom i vrednošću sličnoj Tajnoj većeri, Mona Lizi, Davidu ili Devojke sa bisernom minđušom. Recept i tajna šiš ćevapa se čuvaju u tajnosti, kodiranoj hebrejskim slovima, koja čak ni Den Braun ne može da protumači.
To je ono što muž/dečko donese iz prodavnice kad ga žena pošalje po prašak za pecivo.
- oba su vrlo česta u kulinarskim receptima, ali mnogima nije najjasnije čemu koji služi; - pakuju ih u slične kesice; - stoje na istom mestu u prodavnici, koje se nalazi van uobičajenog muškog trougla kupovine "hleb - neko meso - pivo".
Rečenica koja, pored bedža sa Šešeljevim likom, predstavlja glavni simbol radikalske religije. Kao što se Hristos žrtvovao zarad spasenja ljudskih duša, tako je i doktor Šešelj otputovao put Haga gde trpi muke Srpstva radi. Na isti način kao što hrišćani veruju u drugi dolazak Hristov, ili Jevreji u pojavu Mesije, tako i radikali veruju u skori povratak Vojvode, koji će konačno dovesti SRS do vlasti a samim tim i Srbiju do Veličine.
Usled obilatog korišćenja, ova izreka proširila se i među neradikalskom populacijom. Naravno, kao što u takvim prilikama biva, originalna ideološko/religijska konotacija je u velikoj meri razvodnjena, a kontekst u kome se izreka može upotrebiti znatno proširen. Među običnim svetom, ona simbolizuje postojanje neizbežne kosmičke pravde i predstavlja zamenu za pomalo zastarele izreke "Bog sve vidi" i "čekaj samo da se otac vrati kući".
- Jebem ti sve, opet su mi uvalili nedopečenu pljeskavicu! - I meni! E, samo kad bi u krugu od kilometra postojalo makar još jedno mesto gde može da se jede u ovo doba ne bih više zakoračio u onaj Mance, majku im njihovu vavilonsku! - Desiće se i to jednog dana. Videće oni kad se Šešelj bude vratio iz Haga! ------------------------
- Halo, što te nema? - Brate, ne mogu da isparkiram kola, neki konj me zagradio! - Pa dobro, pozovi pauka. - Druže, ne mislim na konja u prenesenom značenju, znaš da živim na Čukaričkoj Padini... čekaj evo ga ide neki Ciga! - Izvini kume, evo sad ću sklonim ovog mog odma... - Pa dobro sunce li ti tvoje, je l' ja zbog tebe da kasnim! More, videćete vi kad se Šešelj vrati, nećete više moći da vezujete te vaše zivotinje gde god vam se digne! -------------------------
- Ne mogu da verujem. Prevarila me je. Posle svega što sam činio za nju. Nabila mi rogove sa onim bilmezom. Kurva! Mrzim je! - Ne tuguj, prijatelju. Ti ćeš naći bolju, a ona će dobiti svoje kad se Šešelj vrati.
