Nekada davno, kada si bio kao mladi pastuv, i kada ti je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima. Kada ti je svako jutro bilo novo i svaka rosa slatka. Kad ti nije bilo važno gde ćeš leći i s kim ćeš plesati, koliko noći nećeš spavati, a koliko dana ćeš provesti putujući u nepoznato. Kada je radost bila u istraživanju i novim iskustvima jer je ceo svet bio mlad u tvojim očima. Nekada davno, u prolazu, na nekoj žurci ili koncertu, upoznao si predivnu devojku. Devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Prošla je pored tebe i ti si se zapitao, samo za tren, da li da je slediš. Nisi.
Umesto toga, oženio si se skromnom komšinicom, curom iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš. Curom koja je odabrala da svoj život provede s tobom. Da trpi povremene pijanke, glasne prdeže i psovke, da ti pere smrdljive čarape i gaće sa smeđim flekama. Da ti rodi decu i da ih vaspita da budu dobri ljudi i vole svog oca. Da, onu decu na koju se ponosiš u kafani pred prijateljima, a treba ti pet minuta da im se setiš datuma rođenja. Curu koju povremeno ispod oka pogledaš procenjivački i odlučiš da se previše ugojila, opustila, prestala da se šminka i generalno ti više nije privlačna.
Tada pomisliš kako bi to bilo dobro da si oženio onu devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Da si s njom proveo ceo život u u divljem trku po zelenim pašnjacima. I pomisliš da si u životu propustio priliku. Tada znaj, zasigurno, da je tu priliku u svom životu propustila skromna komšinica, cura iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš i da je povedeš u novi život ispunjen srećom.
I od mladog pastuva čija je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima, znaj, ostala je samo matora izanđala konjina.
Justsladjana
Savet roditelja svome potomku da završi škole da se ne bi mučio kao oni.
Ironično, istinit je: posle diplome student postaje nezaposlen.
Oduvijek je poznaješ.
U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga.
Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur'o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila.
Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno.
Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno.
Kasnije, upis'o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?!
Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv'o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi.
Tako je i bilo. Tri - četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla.
Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla.
Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije.
Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo... Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje.
Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa.
Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.
" Jednom, kad odem, bez povratka, biće mi žao što ćeš tek onda sve shvatiti. "
Malograđanski trofej za komšijsku upotrebu.
Naime, to u Kragujevcu, Nišu ili Novom Sadu nisu fakulteti i samo to što nisu na Kosovu ih razlikuje od Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, te tamo studira samo onaj koji je ili glup ili siromašan za Beograd.
- A tvoj mali, Džike, šta bi sa njegovom školom?
- Evo, završio je master na elektronskom u Nišu, nastaviće, ići će na doktorske...
- A, pa dobro... Mislim, Niš - koliko to može tamo da bude komplikovano? A i bolje, svakako je manji trošak. Nego moja ćera dade Kreativni dizajn lakom za nokte 3, sunce tatino, to joj je jedan od najtežih, to predaje onaj što je sad državni sekretar...
- Kreativno lakiranje noktiju? Koji će joj to?
- Bože, Džike, pa to je beogradska diploma, svi samo nju primaju! Biće za nju posla gde 'oćeš!
Predstavlja jedan od najiritantnijih načina usmenog opštenja. Javio se razvojem interneta, probojem američkih serija na domaće tržište i jačanjem turbo folk kulture kada su neuki ljudi pomislili da su naučili engleski jezik i krenuli u masovno skrnavljenje svog maternjeg. Ovaj način izražavanja koristi uglavnom ona populacija koja svoj jezik "obogaćuje" izrazima tipa full, fensi, ekstra koji su se već standardizovali kod nas. Nažalost ova populacija (koja mahnito raste) uglavnom ne zna izvorno značenje tih reči.
Brate, neke stvari su se skroz flipovale, moraš da prihvatiš trend. Nije više kul pričati kao da si izašao iz Zone Zamfirove. Turn araund oko sebe, pogledaj samo koliko turskih reči imamo. Hoćeš da ti isprintam spisak da pogledaš? Nema enda, čoveče... Baj d vej, engleski je postao mnogo bitan u svetu, šta fali da i mi akseptujemo neke reči koje glupo zvuče kad se translejtuju.
U osnovi Englezi, podignuti od strane afrikanaca na zemlji koju je pronašao Italijan u službi Španije, jebani od strane Japanaca (ponajviše), infrastrukturu im održavaju Meksikanci, bolnice Indijci a najveću radnu snagu im u poslednje vreme šalju braća Srbi.
Predstavlja najiščekivaniji duet koji treba da spoji dva najpoznatija i najpopularnija svetska kantautora, idola svih generacija na svim meridijanima, muzičara koji zajedno imaju preko 100 platinastih albuma, 620 gremi nagrada,...
Na sajtu www.GaravaGalija.com je preko 6 miliona fanova potpisalo peticiju podrške realizaciji ove prelepe muzičko-scensko-vokalne simbioze.
Dnevne novine "New York Times" u izdanju od 25.02.2009 pod naslovom "WE BELIEVE" ispituju koja je mogućnost da do ovog dueta i dođe.
Najtiražniji Japanski dnevni list "Yomiuri" objavljuje sledeći članak, koji govori sam za sebe :" Bane Krstić今世界が "Garavi Sokak" 直面する様々な環境問題を Neša Galija、将来を担う子どもたちにもわかりやすく伝えていきたいという思いから、当社は「日産わくわくエコスクール」を2008年7月にスタートさせました。NPO法人気象キャスターネットワー!"
Ni Holivud nije ostao imun na ova nagađanja što potvrđuje i nedavna izjava glumice Džesike Albe za tabloid "Sun" na pitanje kakav bi sex najviše volela? - "Najviše bih volela sex sa Banetom Krstićem frontmenom Garavog Sokaka, a jedino bolje od toga je trojka u kojoj bi učestvovao jos i Neša Galija."
Dokle god je širok Dunav dokle god je ravan Srem,
Pravoslavlje dolazi sa juga...
Prvi red: Uglavnom štreberi, zapisuju revnosno od profesorovog "dobar dan" do "doviđenja", uz po mogućstvu ispravljenu glavu jer smatraju da postoji šansa da profesor upamti baš njih od 1000 studenata.
Drugi red: Isključivo štreberi, oni koji u sebi psuju familiju ovima iz prvog reda jer su stigli pre njih na predavanja i zauzeli im mesta.
Treći red: Štreberi kasnioci, bila gužva po gradu pa im je kasnio i autobus. Psuju familiju ovima iz prvog a i ovima iz drugog, u sebi naravno dok se keze profesoru.
4. - 7. red: Oni što završavaju faks u roku, tu su da isprate šta treba, zapišu po nešto, gvire šta pišu ovi iz trećeg reda, za slučaj da nisu čuli nešto od "ovih iza".
"Ovi iza" (8.-poslednji red): Realno boli ih. Jedan je došao na predavanje jer je čuo da je profesorka dobra riba, dvojica sede tu jer im u studenjaku ne radi grejanje, ostali igraju zanimljive geografije. Da studiraju geografiju možda bi i završili u roku, u suprotnom "nema 'leba".
Ironičan način da nekome stavimo do znanja da previše sere.
- Znači sinoć izađemo, prevrnemo se od alkohola, navatamo neke bliznakinje, ono, ludilo. Obe dvocevke, haos smo napravili!
- E, matori, izvini što te prekidam, sačekaj samo da donesem gusle.
- Šta?!
- To bez gusala nema šanse da se opiše.
Najlakši način da iznervirate kevu, instant.
Ona ovo tumači kao atak na njeno kulinarsko umeće.
Treba obratiti pažnju na opasnosti ovog pitanja, jer je moguće da nakon postavljanja istog u Vašem pravcu poleti deo kuhinjskog inventara.
: E, kevo, kad će ručak?
-Kad bude, biće. stiska zube, kapilari pucaju po licu
: Pa treba da idem do grada, pa moram da se uklopim...
-Kad bude na stolu gotov je, od 9 sati ovde stojim, mučim se, mesim ove kore, a ti malopre ustao, ti meni da kažes da moj ručak kasni...
: Ok, u redu je, nervozna si, jasno sve.
-JA NERVOZNA, JA?!?! Sad cu ti... viljuška, kašika, kutlača, lonac sa sve supom unutra
Nema gore stvari od čišćenja WC šolje.
Koliko puta nam se desilo da se netom poslije izlaska iz WC-a začuje glas jednog od roditelja "Jesi li očistio za sobom?"? Uvijek nekako ne gledamo za sobom, samo trznemo kanapče i pobjegnemo iz smrada, ali je činjenica da voda ne može sve sama i da je potrebna i fizička snaga i ona WC četka koja se uvijek nekako nenametljivo nalazi pored WC šolje.
WC četku i ne samo nju nego i sam pogled u WC šolju poslije obavljenog posla sam izbjegavao godinama, sve dok jednog dana moj otac nije na zid pored WC šolje zakačio papir sa sljedećim uputstvom:
Uputstvo za korištenje WC četke:
Odmah do mjesta gdje sjediš i obavljaš posao (veliku nuždu da se razumijemo) s lijeve ili desne strane nalazi se četka (iz posude viri cjevasta drška, uhvatiš je skroz pri vrhu, izvučeš iz postolja - u ruci držiš četku koja će ti biti potrebna). Kada završiš s velikom nuždom digneš se i pogledaš u WC šolju (mjesto gdje si do maločas sjedio), vidjet ćeš unutar nje vodu i kremastu tvar obično smeđe ili zelenkaste boje. Tvoj zadatak je jasan: Potpuno uklanjanje te tvari iz WC šolje. Dok stojiš okrenut prema WC šolji, iznad nje ćeš uočiti bijeli spremnik s vodom, koju ćeš iz njega poslati u šolju povlačenjem konopca koji je opet vezan za ručicu s lijeve strane spremnika. Nakon što voda prestane teči u WC šolji će sigurno ostati još tvari koju si proizveo (da ne ostaje ne bi se zamarao pisanjem ovog uputstva). Četkom koju još uvijek držiš u ruci lagano struži tu smrdljivu tvar dok u potpunosti ne nestane sa zidova WC šolje. Kada tvar nestane četku vrati u postolje iz kojeg si je uzeo i još jednom pusti vodu iz bijelog spremnika po već objašnjenoj proceduri.
Nadam se da si razumio proces, a istovremeno uočio i da nije jednostavan. Možeš li se onda staviti u kožu svojih roditelja i uvidjeti kako je njima kada čiste "tvar" koju redovno proizvodiš. Čišćenje te tvari smo mogli podnositi dok si bio beba i nisi znao šta radiš, ali pošto si već u godinama kada imaš i djevojku i vjerovatno planiraš i porodicu mišljenja smo da smo te morali naučiti i tom posljednjem koraku da postaneš čovjek i koristan član naše zajednice.
Tvoji roditelji.
Jako nezgodna vrsta poziranja koja u poslednje vreme medju devojkama doživljava sve veću popularnost.Cilj je da se istovremeno pokažu sva tri glavna atributa:faca,dupe i sise,sto zahteva velike gimnastičke sposobnosti,a tehnika je sldeća:devojka prvo treba da okrene ledja fotoaparatu,a onda da polako,uz sto manje pomeranje nogu i zadnjice zarotira torzo.Poželjno je napućiti usta,staviti jednu ruku na butinu ili guz,a drugu podići recimo, na vrata.Rame se zabacuje što više unazad kako bi se istakla dojka.Idealan položaj bi bio kada bi kičma htela da se izvrne za 180 stepeni,tj. kada bi se guzica pojavila tačno ispod sisa,ali pošto je to teško izvodljivo u praksi se samo teži ovom uglu.
