U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki... U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)
Mama: Milo moje čedo , kako je bilo? Pera(III razred o.š. , upravo došao sa ekskurzije sa Tare): Mama osvojio sam 2. mesto na maskenbalu, glupi Mita je bio 1. a nije ni ličio na policajca, kupio sam tebi, tati, bati, baki i deki ovu šolju, a tetki, ujni, komšiji i Miki automehaničaru ovu pepeljaru. Bili smo tamo u onom etno selu i onda... Mama: Divno ...
Nakon 9 godina...
Mama: I sine kako je bilo, šta ste videli? Pera(II razred srednje škole, došao upravo sa ekskurzije u Grčkoj): Gde? Mama:Pa na ekskurziji Petre.. Pera: a.. pa ekstra je bilo.. baš... ono.. videli smo neki kamen.. i ja sam video rozog slona jedno veče... A Djole kaže da je to od onog.. ma odoh ja da spavam kevo, vidimo se za dva dana... Mama: . . .
Teorija punog sata je razmišljanje po kome je učenje najbolje početi kada časovnik pokazuje pun sat.
15:40 - eh taman malo upalim vukajliju, pogledam koji poster i od 16 ucenje.. 15:58 - joj ogladneo sam, aj čalabrcnem nesto, napravim neskvik.. 16:23 - e gde sad da počnem učiti majku mu.. aj nema veze od 17:00 ću.. 16:54 - telefon zvoni, keva zove.. 17:32 - u pičku materinu, al nema veze nisam ja kriv, keva je zajebala.. od 18:00 cu početi.. 17:59 - joj sto mi se piša, odlazak u kupatilo i neplansko brijanje 18:17 - e jebem ti sve, aj nema veze taman pogledam seriju, pa ću od 19:00 19:22 - hmm, ako pogledam film koji traje sat i po, taman krećem od 21:00 22:37 - e jebem ti avatar, pa koliko je ovo govno trajalo.. nema veze od sutra ću..
Stepen jebozovnosti kojom određena ženska osoba zrači.
- Ne razumem šta se svi lože na ovu Enu Popov. Ništa posebno...
- Sine, pa ja kad bih se zavukao među one guzičetine morali bi vojsku i narodnu miliciju da zovu da me skidaju sa nje. Izvlačili bi me ko onaj mač iz kamena, njih trijes! Na kraju bi morali bobingera da mi poprskaju sredstvom za odvijanje korodiranih metalnih delova pa da popustim.
Ako je istina da psovke mentalno opuštaju, ovo je svakako jedna od onih koje će reagovati maltene kao bensedin. Izrazito često se koristi u svakoj mogućoj situaciji u kojoj je država čak i indirektno umešana. Daje nam šansu da svoj problem pretopimo na drugoga, tačnije državu, pa makar i samo ovako verbalno.
Koliko je prijemni? -Osam hiljada. Jebem ti državu.
Ono zbog čega su svi zaboravili da uživaju u životu. Instant kafa - odjednom nema više vremena da se čeka. Instant pasulj - zvekneš iz alu-posude i miran si. Instant studije - svaki pa i najopširniji predmet je jednosemestralan. Instant seks - daj nešto da se mlatne na žurci, ko bi se upoznavao? Instant zarada - bolje da radim promocije za 40 evra nego da ustajem svako jutro pa na posao Instant uživanje - paket vutre, spid, ekser(da se napijes treba vremena). Instant informacija - internet, pa znaš ti gde je biblioteka? Pored svega: "Ne mogu brate, nemam vremena, žurim, moraćemo nešto za 1. maj(a sad je februar), evo me u taksiju neću stići, raskinuli smo ona nema vremena za mene, ne mogu se cimam do pijace uzeću u maksiju degenerisane paprike..."
I sve samo prolazi, prolazi, prolazi...a mi ko kante trpamo, trpamo...
Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.
- 'Ajde, bre, Rumenige, jebem ti mrtvu decu. - Kreni Ševčenko, šta si se steg'o k'o kurac u ladnoj vodi? - Šta ces u močvari, jebem ti lebac krvavi? Jesam rek'o da idemo na most, jebem li ti crkvena vratanca? - Joj Anri, jebem ti ćerku, i to onu najmlađu! - Skrljaj ga bre lepo, koji kurac si se skupio k'o pička na mrazovini. - Mali, ostavi to u potoku, jebem ti krsnu mrvu. - Udri to bolje Bekame, svastiku ti jebem. Važno da si ti šatiran. Jeb'o li te frizer! - Vidi ga ovaj Esjen, pa idi u rudnik čamugo, koji kurac tu tražiš?
Predrag Spasić bivši reprezentativac Jugoslavije krajem 80-tih i početkom 90-tih godina, je pojam za potkovicu, detelinu sa četri lista, zečiju šapu, uvek je odlomio veći deo pilećeg jadca, jednostavno čovek je rodjen pod sazveždjem srećnih zvezda. Spale je načinio prve fudbalske korake u fk Ilićevo iz Kragujevca, o njegovom talentu ne treba trošiti previše reči. Bio je štoper. Kad god je mogao skidao je kopačke, jer su mu smetale. Lopta je mogla da prodje pored njega, mogao je i igrač ali bi mu ostala noga u Spaletovom naručju ili ustima. Čovek je spoj Fernanda Kouta i Marka Materacija. Tako je Spale jednog dana, pored sveg manjka talenta i sive mase prešao u veliki Real iz Madrida, taj dan će tadašnji sportski direktor Reala smatrati kao dan kad je bilo bolje da je stavio Bobana na panj.Na promociji u novom klubu kao što običaj nalaže nov igrač kluba izadje na zeleni tepih Santjaga Bernabeua i pokaže svoje fudbalsko umeće, ispimpluje par puta ramenom, kolenom, glavom. Naš Spale je samo bacio loptu i uklizao za njom, postalo je jasno kakav je budak došao u klub. Uzeo im je Spale strašne pare i ušao u legendu kluba, šuknuo je par autogolova, dobijao crvene kartone, čak je zauzeo svoje mesto u najgorem timu u istoriji Reala. Već 20 godina ne radi ništa, boli ga paja, živi od kamate i oblači se kao klošar.
:pre 10-ak godina, pumpa u Kragujevcu:
1(nikad nije ušo u kladionicu)- Raćo eve ti 20 marke skokni do kladionice i stavi mi pare na Fulhama protiv Mančestera. 2(Kladioničar Nostradamus)- Kao prvo, klub se ne zove Fulham nego Fulam, a kao drugo, jel se ti još nisi otreznio od sinoć, ovi su sad upali u ligu, oni da peglaju Junajted na Trafordu? 1- Piše Fulham, tako sam naučen. 2- Pisalo i na tarabi pizda pa onaj izlomio kurac. 1- Nema veze, uplati ti meni pare na Fulhama.
:završena utakmica Mančester-Fulam(0-1):
2- Usralo te kao Pedju Spasića, vodiš posle u kafanu. Razmišljao sam ja da stavim pare al nisam imao muda.
Razbiti čoveku uverenja koja je gajio ceo život k'o picajzle, i nikome ih nije otkrivao.
7. godina: A: Mama kad će Deda mraz da mi donese poklon? B: Deda mraz ne postoji sine.
12. godina:
A: ljudi čuo sam da Ćelavi zna seksaliti, B: Brate, to ne postoji. A: Kako ne postoji? B: Moj brat ima internet, video da ne postoji.
15. godina:
A: Je l' istina da se na faksu samo zeza i opušteno, k'o u američkim filmovima?
18. godina:
A: Jebem ti fakultet!
20. Godina
A: E sad još samo malo da poguram i završio sam fakultet. Mogu posle da da me cape za jajca svi.
24. Godina
A: Černo, nije ti loš ovaj posao. B: Ma da, bre, super je. Radim k'o deca u engleskim rudnicima, šef je ala sa šest glava pa kad god neku sjebeš onda izraste nova. A: To je hidra a ne ala... B: Sad si i ti našao da me zajebavaš!
29. Godina:
A: Danas majko ženiš Ričard Gira. B: Ljubi ga majka. Aj požuri. A: A rekao sam da se neću ženiti do 35, ko ćale. C: A onda sam došla ja ljubavi... A: U ljubim te pametnu.
35. godina:
A: Kako ne postoji kabazah? B: Dont anderstend yu man. A: Koj sam kurac dolazio čak do Etiopije?! B: No, no, man. A: Ma da se nosoš i ti u kurac čokoladni i kurve. B: cokoladni, anderstend aut! Aut!
40. godina:
A: Čekaj ti nikad nisi čuo za strndženje? B: Nema toga kod nas brate, prvi put čujem...
60. godina:
A: E sad konačno imamo vremena za WOW. B: Ma imamo mi vremena al' wow servera više nema stari. A: Kako bre, nema? B: Pa lepo. Ukinuli ih još pre 10 godina. Sad su popularne ove rijaliti igre. A: Ma nek se nose u kurac. Ceo život mi ruše sneška i sad mogu lepo da umrem. B: Polako s umiranje. Nego je l' si video Mirka u politici juče...
Svadjati se sa nekim, kuditi ga. Obicno to govori starija populacija a najzanimljivije je kad to govori profesor.
Prof: Ajde ti nama Ljubice pred tablu, dogovorili smo se da danas odgovaras. Ljubica: A profesore molim vas da mi to odgodite za sledeci cas nisam bas najbolje spremila. Prof: Pa drago dete jesi trebala da odgovaras i prosle sedmce zbog toga. Jesam te karao zbog toga ? Razred se smeje. Ljubica Pa jeste profesore ali.... Prof: Pa sta hoces opet da te karam ? Ljubica : Pa necu...
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose. Grom iz vedra neba! Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre. A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo? - Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno. - Ooo da, znam. - Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI! - Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna? - Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao! - Dooobro, polako. Samo bez panike! - Ne paničim!!! - Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m? - Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga! - Halo, halo...Jelena?
Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako... I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam... Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san. Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje... Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm... A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju. Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!
- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
