Jedna od nezgodnijih i neprijatnijih situacija kroz koje prolazimo u početku veze.
Ukoliko upoznajete roditelje svoje devojke, imate osećaj da svaki vaš pogled i pokret govori: "Ja krešem Vašu malu, dobru, finu i nežnu ćerku. I mogu Vam reći da uopšte nije fina i nežna".
Ukoliko, pak, upoznajete roditelje svog dečka, sve što uradite odiše rečenicom: "Da, zbog mene Vam sin traži novac za kondome tri puta dnevno. Ta sam".
Rečnik / autori
RO
Robert95
na Vukajliji od maj 2011.viđen 5. jun 2017.
8 definicija0 odabranih91 poen
Osoba u društvu koja je najbolje obaveštena.
-Tih bre, što je prazna diskoteka večeras
-Gostovala sinoć Ana Nikolić, kažu bilo puno, pa se ljudi istrošili, zato je večeras ovako slabo
-Aha, nego šta li Barsa uradi večeras
-Pobedili 3-1, Ćavi, Mesi i Vilja dali golove
-Ekstra, igrao sam na njih, jao, vidi ove 3 ribe što uđoše
-Vidim, znam ih
-Kovalski, izveštaj
-Ova plava je sestra mog školskog druga, manekenka, u ozbiljnoj vezi, crnka levo se kreše sa sinom direktora fabrike, a ova crnka desno je slobodna
-Odličan posao Kovalski
-Ali je takođe i lezbejka
-E do kurca
Biti džentlmen znači biti istinski muškarac, biti Pravi Džentlmen, doći do određenog nivoa ponašanja i življenja koji podrazumeva integritet i zasluženo poštovanje. Nešto čemu bi svaki primerak mužjaka koji je prestao da sisa palac i otarasio se edipovskih želja da sisa kevu trebalo da teži.
Posebno kod nas na Balkanu. A još posebnije zbog postojanja ruralnog mita o Balkancu kao mačo Tarzanu, jebaču i "frajeru", koji inače ne postoji. Ako igde ima manje mačo muškaraca onda je to u našim krajevima, stoga balkanci kao stereotip uopšte i ne postoje. Fejk iskarikirani šovinizam sa primesama pičkopaćeništva se ne računa u mačizam.
Džentlmen nije gospodin, gospodin može da bude svako ko iskešira dovoljno za Hugo Bos odelo ili je spreman da proda bubreg ne bi li mu italijan fegetlija po meri sašio sako i upario kravatu sa gaćama. Da su gospoda džentlmeni, imali bi punu skupštinu istih, ali nažalost ako bi smo skupštinu nazivali po tome ko u njoj obitava, mogli bi komotno da je zovemo i štala.
Pravi džentlmen mora da bude oličenje ravnoteže u svemu. Da balansira na desnoj nozi dok levom šutira kretena u dupe, u jednoj ruci da ima knjigu dok drugom pokazuje srednji prst sistemu, jednim okom da gleda napred a drugim da merka konobaricu. Mora da bude svestrana osoba, sposobna za sve ali ne i spremna na sve. To razlikuje dileju koja pokušava da probije glavom zid od džentlmena koji zaobiđe zid, uzme pneumatski čekić, sruši ga a onda se vrati i pregazi preko njega. Džentlmen u životu radi ono što voli ali time ne ugrožava druge, ne smeta i ne smara o tome. Veoma je važno ne biti smarač, ne dosađivati svojim stavovima kada niko nije pitao za njih, ne drobiti uvek o istim temama i ne siliti sa duhovitošću. To je odlika Pravog i tu se dobro ocrtava ona ravnoteža što sam je spomenuo. Biti nametljiv kada treba ali ne stalno, imati smisla za ofanzivu i defanzivu, taktičnost je džentlmenska vrlina.
Još par stvari moram da spomenen u vezi džentlmenovanja, jedna je veoma važna, a to su žene. Istinski Pravi poštuje žene, tu se razlikuje od Balkanca koji je i dalje zaljubljen u svoju mamu jer ona zna da ujutru voli prženice sa babinim džemom i kafu sa jednom i po kašičicom šećera i najradije bi se oženio mamom ili ženom koja je podobro emulira. Dakle, poštovanje prema ženama je osnova odnosa sa njima. I da se ne shvati pogrešno, da naglasim, poštovanje a ne lizanje dupeta radi dobijanja pristupa međunožju suprotnog pola.
Da bi neko bio Pravi Džentlmen, mora, nažalost tako je, da ima samo jednu ženu. Zašto? To je jednostavno pitanje sa komplikovanim odgovorom. Da bi se razlikovao od ostatka muške populacije i da bi ostao koncentrisan na važne stvari ne sme da landara k'o muda za veprom. Od toga boli glava, nije higijenski a nema ni smisla. Koncentracija je važna jer se tako fokus prenosi na druge važne stvari u životu, a to žena može da postigne sa Pravim. A i super su žene, ponekada daju smisla besmislu, ponekada oduzimaju smisao svemu ali zato uvek, uvek prijaju.
I zadnja stvar u ionako predugačkoj besedi je poštovanje. Poštovanje ne kao usađen refleks učtivosti koji besmisleno podseća na nekadašnje ideale i obrasce ponašanja već poštovanje kao odraz zdravog razuma i kulture. Da dam jedan banalan primer: Uđeš u GSP, sedneš, do tebe dva starca drve o tome kako je omladina iskvarena, drogira se i generalno kurcu ne vredi, onda te jedan od njih pogleda "ustaj konju, ja sam četresšeste bio na radnoj akciji" pogledom. E sada, takvoj bagri ne treba ustati da mu život ovisi o tome, nije lepo biti fin prema debilima koji te bez upoznavanja okarakterišu loše, besmisleno je i nimalo logično. Po meni, ne bi bilo kulturno ustati takvom čoveku jer reakcija na nekulturu treba da bude sam još veća nekultura, bahatost a ni fizičko nasilje ne bi bilo na odmet. Što opet dovodi do jednog obrasca kojim bi džentlmen trebalo da se vodi. Ko tebe kamenom ti njega nikako hlebom nego pištoljom ili bombom. Ne oko za oko nego glava za jednu dlaku sa dupeta. I po meni, to je skroz ispravno i pošteno. A treba da funkcioniše i u drugom pravcu, ko tebi džak oraha, ti njemu dva džaka oraha dogodine kada tvoj orah rodi. Džentlmen je bolji prema onima koji su dobri prema njemu i gori prema onima koji su loši prema njemu.
Toliko.
Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.
-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj!
-Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC!
-Jeste, i to u erekciji, moj lično!
-Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret...
-Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem!
-Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim.
-Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!
-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu...
-Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!
Rizičan ali skoro pa jedini mogući način da se opravdate pred nabildovanim ćelavcem "nisam-siguran-gde-mu-glava-prelazi-u-vrat" i njegovih 5 ortaka, kada vas "ljubazno" priupita šta vi to koji moj gledate u njegovu devojku.
Po teoriji, time se priča sa "Nemoj da mi je neko gledao ribu" prevodi na teren "Nemoj da mi je neko dir`o švecu".
Porazumeva se da ne morate da imate sestru, ali morate da govorite brzo i razgovetno, jer vam je vreme ograničeno.
Je li ti, majmune, šta bleneš ti u nju? Oćeš te izbušim, a?
Ma, ništa, samo me strašno podseća na moju sestru, koju nisam video tri godine, mnogo mi nedostaje.
Au, brate, razumem, razumem, ja bih za moju švecu zaklao. Aj` živeli.
Neutralni lik iz mase koji u pravom trenutku dodaje „oružje“ za tuču.
- I kažem ti, prvo što mi palo pod ruku...
- Pa gde baš kišobran?
- Jebem li ga , neko mi dod’o iz mase.
- Opaa junače, pa ti si imao ađutanta?
- Ma jok, neki rekviziter…
Stilska figura kojom se kamuflira nepoštovanje komentarisanog.
-I kakva ti je ta koleginica?
-Baš je šarmantna, načitana, prosto pleni, toliko toga pametnog se može čuti od nje.
-Ne moraš biranim rečima.
-Onako, i nije neka pička.
Ženska osoba, uglavnom pregorela, jedna od onih koje neće udavati i sasvim sigurno neće rađati.
Karakteriše je to da u svakom razgovoru, bez obzira na tematiku istog, prepoznaje diskriminaciju žena, seksizam i otvoren atak na slabiji pol. Podrazumeva se da će svaki pokušaj takve diskriminacije ispratiti cikom, vriskom i histerijom.
- Bio mi juče majstor da popravlja bojler. Koja je to matora džukela, užas!
- Što bre?
- Pitao me koje sam godište, ja rekla '79 i onda pitao što se još nisam udala i šta čekam. Zamisli, on meni kao daje gas da se što pre udam!
- Iju! Šta si mu odgovorila?
- Objasnila sam mu da mene ne zanimaju nipodaštavajuće uloge koje društvo nameće ženama i da ja sama biram kad ću se udati i da li ću se uopšte udavati ili ne.
- A on? Šta kaže na to?
- Počeo da sere kako sam lepa, sigurno imam dosta udvarača i tako to. Smradina! Objasnila sam mu da me izuzetno nervira ta vizuelizacija žena kao nekakvih objekata i da po njegovoj logici ispada da ružne žene imaju manje prava da se udaju.
- Ju! A onda šta je bilo?
- On ćuti, trepće, našao se u čudu. Navodno mu ništa nije jasno a vidi se iz aviona da namerno podjebava. Onda je počeo da mrsi kako mi sve to priča iz najbolje namere, vreme mi je da imam bebu i tako to ...
- Au!
- Onda sam mu rekla da ja nisam inkubator, da možda uopšte i ne želim da rodim a možda ću se odlučiti da imam dete tek sa 55! Moje telo, moja stvar!
- Vala neka si mu rekla!
- Posle je počeo da sere kako je on to sve pričao iz najbolje namere. Rekla sam mu da mi je dosta muškog terora. Uvek oni kao nešto nevino misle i kažu reda radi a ustvari vrše pritisak na žene da urade sve po njihovom!
- Da, da, tako je!
- Kobajagi daju savete a jadna li ti majka ako ne poslušaš! Jadna majstorova žena sa njim takvim, mora da je ubija od batina takav kakav je!
- Pa šta je bilo na kraju?
- Ma iznervirala sam se, nisam više htela da ga pustim da se izdrkava! Rekla sam mu da popravi i pali kući. Usput sam mu ukrala jedan šrafciger pa neka se misli gde mu je nestao. Svinja muška!
- Bravo! Tako se to radi!
Za razliku od onih romantičnih filmova koji muško zaljubljivanje predstavljaju na sentimentalan način stvarnost je malo drugačija. Naime, često je dovoljan jedan gest u vidu reči, dela ili stava koji u muškarcu probudi "Ona je ta" osećaj.
Momak i devojka u vezi nedelju dana:
On: Ne mogu da se vidim večeras sa tobom, moram da gledam Superkup Evrope u fudbalu.
Ona: Stvarno? Ja navijam za Inter mada su u slaboj formi sad, možemo i zajedno da gledamo?
On: Udaj se za mene.
Ista situacija:
Ona: Kad si ono rekao da se nađemo večeras?
On: Oko 8.
Ona: Na kurcu te nosam!
On: U jebo te, udaj se za mene!
Opet ista situacija:
Ona: Kakvi su ti ovo bezobrazni filmovi u fioci?
On: Pa znaš, to su...
Ona: Jel mogu da pogledam?
On: Možeš ako se udaš za mene odmah!
I opet ista situacija:
On: Voleo bih da znam da li ti se boja gaćica ispod te suknje slaže sa suknjom (šmekerski se smeje).
Ona: Ali ja ne nosim gaćice.
On: Udaj se za mene!
Izraz služi kao opomena devojkama koje ne razmišljajući na svetsku ekonomsku krizu, prilikom udaje dodaju muževljevo prezime svom prezimenu (ili obrnuto).
U zavisnosti od kombinacije prezimena, potrošnja materijala se povećava do
40 % za krstaču i do 30 % za nadgrobni spomenik.
grobar: Pa odakle mi sad letva od 180 cm da napišem Leposava Haži-Dimitrijević Stojanović.
--------------
kamenorezac: Za ovo prezime mora još pola kubik granita da utrošim a to je još 500 evra skuplje.
Još jedna u nizu filozofija stanovnika ruralnih krajeva ove zemlje. Seljaci vole isto što i ovi iz grada, ali tu svoju ljubav ispoljavaju na malo drugačiji način. Sport obožavaju, jednostavno shvataju ga kao rekreaciju i odmor od teških poslova. Zabole ih što u Opštinskoj ligi 2 gube 7:0 na poluvremenu, i što im dva igrača izađu sa terena i odu na pivo, što kapiten puši i što trener baš na dan utakmice ima neodložne poslove na njivi. Rezultat je u drugom planu. Tako je kada igraju sa drugim selima. Ali kada igraju protiv nekoga iz grada, tu se već uključuje lukavstvo i seljačka politika. U basketu je situacija specifična. Ceo turnir se igra sa jednom loptom, a u finalu podmetnu neku težu. Onda se ovi picani iz grada pogube, a seljaci uzmu pobedu na domaćem terenu. Iako u ekipi imaju trojicu, od kojih svaki ponaosob može traktor da podigne, i čija građa jednostavno govori da nisu za taj sport. Posebno vole kad ih rumene seljanke gledaju dok odmeravaju snage sa protivnikom. To im uliva neku posebnu energiju.
Utakmica između Gornjeg Stepoša i Donjeg Brijanja završena je 0:0. Ovaj rezultat je svakako za Ginisovu knjigu rekorda. Posle utakmice je sprovedena i istraga, lopta je bila većeg prečnika od obruča. Stvarno zapanjujuće.
Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.
- 'Ajde, bre, Rumenige, jebem ti mrtvu decu.
- Kreni Ševčenko, šta si se steg'o k'o kurac u ladnoj vodi?
- Šta ces u močvari, jebem ti lebac krvavi? Jesam rek'o da idemo na most, jebem li ti crkvena vratanca?
- Joj Anri, jebem ti ćerku, i to onu najmlađu!
- Skrljaj ga bre lepo, koji kurac si se skupio k'o pička na mrazovini.
- Mali, ostavi to u potoku, jebem ti krsnu mrvu.
- Udri to bolje Bekame, svastiku ti jebem. Važno da si ti šatiran. Jeb'o li te frizer!
- Vidi ga ovaj Esjen, pa idi u rudnik čamugo, koji kurac tu tražiš?
