Vapaj muškog mozga okovanog u lance papučarstva za svojim mudima odloženim u teglicu.
(Opet me muštra, ne mogu više, ne mogu, sad ću sve da joj kažem, sad ću da lupim kurcem o sto, dosta je više zajebancije!) - Slušaj ti ŽENO!! - Šta je bilo? A? - Sanjao sam noćas... - Opet si sanjao one tvoje kurve!! Pička ti materina da ti pička mat... - Sanjao sam da te nemam dušo, i mnogo sam se nasekirao... Plakah u snu! - A. Dobro. Lepo od tebe. Aj izbaci smeće. I operi sudove. Ajde, ajde, nemoj ništa u životu da ti bude teško.
Ono čiji flajer ne možeš da izbegneš kad prošetaš Terazijama. Da, ovo se može shvatiti i kao antireklama, ali iz dobre namere, da bi se znalo na šta NE treba trošiti pare. Među laicima i duducima za jezik, ovo je najbolja škola engleskog u Srbiji. Među jezičarima, to je škola koja se koristi za sprdačinu i pričanje crnohumornih viceva. Ono što prvo privuče pažnju čoveku koji čita flajer jeste parola ''Naučite engleski za 20 dana!'' Majku mu, daj ja lepo da batalim sve ove silne godine učenja engleskog, kurseve, faks, knjige i sve živo - lepo ću da se upišem i konačno da naučim sve što treba za tri nedelje. Do jaja. Još kažu i da će i pare da mi vrate ako ne naučim. Najnoviju odvalu predstavljaju vaučeri u obliku banknote na kojima piše: ''10 000 000 evra građanima Srbije''. Naime, donosilac vaučera ostvaruje popust od 1000 dinara na bilo koji od kurseva, a odštampano je milion vaučera. E, to bi stvarno bilo do jaja, jer kad bi se zaista svih milion ljudi prijavilo da uči engleski, zanimanje profesora engleskog bi postalo toliko deficitarno da ne bi mogli profesore da uvezemo ni iz tri zemlje Kine. Mislim, ko bi još upisao školu pod imenom BritaniCCa (nova morfološka pravila ili je to samo praćenje manira namernog pogrešnog spelovanja, kao kod LED Zeppelin i MegaDETH? - ni u jednom slučaju ne priliči instituciji koja se bavi jezikom), na čijem zvaničnom sajtu postoji nekolicina primera tarzanskog engleskog.
U jako inovativnom horor filmu, oni koji na molbu svog prijatelja/dečka/devojke - budućeg zombija i svih prisutnih da ga usmrti, van bilo kakve veze sa razumom i zdravom pameću odgovaraju replikama “Neću da ga ubijem, iako je ujeden. Možda ima lek i možda ga nađemo ovde u čamcu u pola pet ujutro, na sred pučine, u mraku, pre nego što ovaj podivlja i sve nas pokolje." i bodre ovog dok umire i ginu kasnije k'o vlasi na ringišpilu jer su odbili da ga surduknu među pirane na vreme.
U životu, oni koji konstantno rade protiv sebe, velikodušno obnavljajući poverenje baš u ljude koji ga besomučno izigravaju. Uprkos gomili dobronamernih saveta i opomena, oni se hvataju za to parče beznadežnog propaliteta, u očajanju pokušavajući da ga izvuku na površinu. Bilo da su slabi, da se boje da ostanu sami ili su samo previše glupi, na kraju, ako se ne otrezne na vreme, prolaze kao kolege iz filma.
Za oba tipa, evo nekoliko kratkih saveta:
Zatekao si devojku u krevetu sa najboljim drugom? Hm...Ispravi me ako grešim, ali mislim da TREBA da menjaš planove za letovanje...I ne, NEMA NIŠTA od roštiljanja za vikend. Šta kažeš, nisam čuo? Možda je bilo samo jednom, a? Možda se promene oboje? Da, pa možda...Idiote! Kad zombi ide prema tebi trzajući se onako bolesno, je l' čekaš da se zombi promeni? Pa da l' si ti normalan i koliko teško može biti? NE ČEKAŠ! Repetiraš sačmaru i napuniš zombija olovom uz zlokoban osmeh i masnu Horejšio Kejn opasku! Znači, šta? Okreneš se i odeš. Ostaviš to za sobom. Tako je, idi reci joj da se nosi! Čekaj, šta to radiš! Neeee...Idiote! Ne padaj na to...To je zombi! Jebeni zombi! Ne daj da ti priđe! Pucaj u zombija! Ma, tako je...Samo je ljubi...I ubuduće izbegavaj da se ranije vraćaš sa posla...Buzdovančino.
Mesto gde se uspeh ne prašta, gde je ponos postao mana, a inat zaštitni znak. Mesto gde stari žive od sećanja, a mladi od danas do sutra. Mala zemlja koja se polako ali sigurno raspada po brdovitom balkanu: njen narod slep, a bogat sa dva pisma; zgažen sto puta, a i dalje se ne okreću jedni ka drugima, već protiv. Uporni da uče na svojim greškama.
Živi u ubeđenju da je ceo svet mrzi, iako dobra većina i ne zna gde je. Godinama "zamrznuta", koju su počeli da odkravljuju. Na aparatima živi od stare slave. "Samo sloga Srbina spasava" nije izmišljena jer smo složni - da je tako, taj slogan ni postojao ne bi.
Glavni grad Beograd - država u državi. Jug Srbije i dalje tužan. Na istom je i Kosmet, koji uz sav trud nije njen jer, nije zemlja čija je, neg' čije ovce pasu. Na severu Vojvodina koja polako diže ruke.
Mesto gde cveta lutrija, a kladionica je svaki treći lokal, odma' do banki, pekara i roštilja. Narod lenj, navika posle godina vladavine najvećeg "bravara", da se ništa ne radi a dobro živi. Iako toga više nema, a navika još je tu. I, uvek je tu "biće bolje sutra", nikada danas... i tako zauvek...
Nesudjeni hipster svoje generacije. Dok su svi drugi zlikovci (iako je on za mene heroj, jeb'o mater onoj ptičurini) svakim novim gestom kršili sve moguće zakone ikad stvorene od strane čoveka i bivali mejnstrim, on je kukavac konstantno kršio i krivio zakone vremena i gravitacije. I što je još i najgore, uvek bi ispadalo da ih je iskrivio sam protiv sebe.
Ja, gledam Kojota kao klinac:
Iseče rupu na metalnom mostu, trkačica stane da jede tu, on iseče rupu oko nje, ceo most padne zajedno sa njim u ambis, trkačica ostaje na tom isečenom krugu lebdeći u vazduhu.
Još jedna u nizu imenica koja iz nepoznatih razloga jednostavno odiše polnom veličinom. U prevodu veoma veliki muški polni organ. Nepotrebno je dodavanje prideva, jer kad se kaže Paladin sve ostalo je suvišno. Svaka veza sa istoimenim likom iz igrica je slučajna.
Starogrčki istoričar koji je napisao Istoriju Peloponeskog rata. Zahvaljujući svojoj slavi, stekao je i tu čast da njegovo ime postane još jedna u nizu reči srpskog jezika kojima se označava muški polni organ.
-Jesi čuo da u Trećem Oku piše da nam preti invazija ludih mrava? -Ma zabole me tukidid.
