Prijava
   

Natalna politika

Splet ekonomsko-moralnih okolnosti, kreiranih što od države, što od samih državljana:

Nemam za kondom, ali za dijete mora da bude!

   

Ljubav

Osjećaj u kojem se u isto vrijeme izgubite i pronađete.

   

Naš'o si ribu učiti da pliva

Nešto kao Ti će da mi kažeš, ali ne verbalnog, nego praktičnog karaktera.

SK16

- Alooo crni Milane, kako to guliš krompire, kuku mene...... od 3 kile žive vage, osta' jedva kilo i po...daj 'vamo da spasim što još ima da se spasi...ostaćemo gladni..
- Šta je ženo, šta ti nije jasno??
- Tanje Milane, tanje tu koru guli, pa nije to ananas, jebo ga ti!!
- Našla si ribu učiti da pliva!! Znaš li ti Darinka, koliko sam ja krompira ogulio onomad 78. u JNA na vr' Triglava, mater im jebem slovenačku i Triglavu i Alpama i 7 mjeseci snijega!!!??
Kažu obuka.....koja jebena obuka na po' puta do nebeskih vrata.... ako išta znam, znam guliti krompire - odjebi Darinka, odraću i tebe!

   

Mirijevo

Ukratko, ako ste čitali "Pesmu leda i vatre" ili, sada već gledali "Igru Prestola", posmatrajte Mirijevo kao ono, sa razlogom neistraženo ledeno prostranstvo iza Zida. Kada zima dođe, doći će odatle.

Naširoko, u pitanju je opasna, egzotična i neistražena oblast na tromeđi brda, reke i groblja. Takav položaj nosi sa sobom staroslovensko predskazanje u kome jasno piše da će svako ko se naseli, orodi sa nekim odatle ili, ne daj bože, rodi na Mirijevu biti osuđen na propast, ludilo, i hiljadugodišnju borbu sa lokalnim varvarskim plemenima, zverima, nesigurnim putevima, čitavim čoporima kučića samoubica, tzv. "kužnim smradom iz paklenih dubina" i, naravno, zimom.

Mirijevski muškarci su tihi i naizgled smireni. Dele se na starije, stamene i jednosmerne, koji ceo život posvećuju crnčenju da bi njihov imetak bio najprimetniji u plemenu, i mlađe, još uvek neukaljane sudbinom, ali sa vidnim problemima sa koordinacijom u hodu, razgovoru i smehu, čudnom zatvorenošću uzrokovanim ugledanjem na starije i pragom tolerancije koji bi, ako bi bio ikada prekoračen, verovatno poremetio rotaciju Zemljine kugle.

Mirijevske žene imaju sličnu podelu, ali su u načelu komplikovanije. Većina žena je takođe stamena i znažna u kukovima i guzici, genetski usklađenim pod višedecenijskim teretom snažnih muškaraca. Tu su i one druge, tanje građe i širih pogleda na ostatak sveta, koje žive gledajući drugačiju većinu, koja im usađuje nepobedivi strah od priklanjanja toj većini. Zajednička crta svih mirijevskih žena je ponašanje slično malim krznenim lovcima samotnjacima, kao što su mungosi. Mirijevska žena pažljivo osmatra i pristupa okolini i potpuno neprimetno nestaje iz nje. Poseduju savršeno pogrešno shvatanje emocionalnih procesa i bilo kakvo insistiranje na razumu izaziva agresivan defanzivni mehanizam u nadutoj hipofizi mirijevske žene. Takva situacija može, na štetu domaćinke, dovesti do rafala nerazumljivih i nepovezanih reči, stavova, uzvika i pitanja koji sami po sebi navode drugu stranu na odustajanje.

Vremenski uslovi i godišnja doba su na Mirijevu puni anomalija. Zora i suton su gotovo neprimetni zbog celodnevnih refleksija svetlosti o Lešće, groblje koje preteći posmatra celu oblast. Mirijevski pljuskovi menjaju boje krovova. Stalni vetrovi zvižde Čajkovskog. A ko preživi sve to, doživi Mirijevsku zimu.

Mirijevska zima je jedinstven primer mikroklime u svetu. Istraživači su godinama vodili čitave ekspedicije sa pogrešnom opremom za toplo vreme, da bi ih dočekalo minimum trideset centimetara snega, pregladneli vukovi i raznobojno zverinje nezabeleženih razmera. Mirijevska zima decenijama inspiriše mnoge velike književnike, kao što su Isak Asimov i H.G. Vels, a priča se da je čak i Franc Kafka proveo mesec dana zarobljen u jednoj Mirijevskoj zemunici u kojoj je, u duhu atmosfere koncipirao čitavu trilogiju za "Proces", ali je zbog finansijskih razloga odustao i skratio sve na jednu knjigu.

Kako je tehnologija napredovala kroz godine, danas imamo satelitske i infracrvene snimke Mirijeva, i nema više potrebe za ekspedicijama i trošenjem ljudstva na opasne, ponekad samoubilačke poduhvate. Ipak, još uvek ima adrenalinskih zavisnika i ludo hrabrih radoznalaca. Čak toliko da je realizovano nekoliko autobuskih linija, krcatih suludim dušama, ogrezlih u smradu, adrenalinu i nervozi koja se može seći nožem.

Autobusi se neretko vraćaju potpuno prazni.

-Ništa, odoh ja.
-Koji čekaš?
-Dvajs'sedmicu...
-...
-Šta?
-Znači odlučio si.
-Jesam. Jebiga, verujem da se svako rodi sa ciljem da otkrije nešto.
-Dođi brate da te zagrlim, nedostajaćeš mi!
-Znam brate. I ti meni. Jebiga, znaš da je to jače od mene!
-Znam matori, takav si bio ceo život... Ponesi molim te ovo. Dobio sam od dede kada sam napunio osamnaestu, rekao mi je "ako dođu jednog dana, ne dozvoli da odnesu decu!" Eh, deda...kada bi znao da mi sada idemo k' njima...

   

Stokholmski sindrom

Poverenje građana u Vladu Srbije.

   

Mene je na Kosovu nosila rečica

Šok izjava čiji je cilj da preseče priču neke grupe ljudi o dogodovštinama u kojima su učestvovali, jer morate priznati da čim bi čuli nekoga kako to izgovara, u vama bi se odmah rodila želja da saznate šta se tu tačno dogodilo.

Rečica, pa još na Kosovu. Nosila. Nema šanse iskulirati tako nešto. Može bilo šta da se prekine time. Utakmicu da gledaš, na sred tribine, u sred bakljade, opet bi zastao da odslušaš. Da jebeš, skroz onako u zanosu, neko čuješ napolju to izgovara. Stao bi. Da čuješ šta je bilo.

- Jebote svi pričaju u isto vreme.
- Stvarno bre, alo ljudi, može tiše malo.
- Ne jebu te dva posto.
- Brate ne nožemo ovako da se dogovaramo. ALO LJUDI MOŽE TIŠE MALO!
- Ništa ne pomaže.
- Ovo me podseća jednom na Kosovu kada me je nosila rečica...
- Ček malo, stani. Ućutaše svi. Ljudi, skupili smo se ovde da se dogovorimo oko humanitarne pomoći koju moramo.....
- Ma bre jeb'la te humanitarna pomoć. Daj da čujemo ovog, što ga nosila rečica. Na Kosovu.

   

Svadbarska algoritmika

Proces raspoređivanja gostiju na svadbama uzimajući u obzir njihove međusobne koegzistencijalne mogućnosti, afinitete, animozitete, religiju, običaje, političko opredjeljenje, bračni status, apetit, tolerantnost na alkohol, muzičke sklonosti, oružani list, poštovanje iskazano prema domaćinu na prethodnim svadbama, kreditno zaduženje i činjenicu da li se radi o gostima sa mladine ili mladoženjine strane.

-E, da vidimo gdje će ko da sedi... Znači, kum, djever, kuma... sto do njih idu Markovići i Savići... i ovi sa ujakove strane.
-Ma koji Markovići, jesi lud!? Oni ne pričaju sa Savićima... još od kad su im pozajmili neke pare, a ovi nisu vraćali... ne valja, razmještaj ponovo.
-Aj da idemo onda sa konstantama, ko je siguran?
-Tetka Anđa i njeni za sto broj 7, tu ima još 3 mjesta, koga bi mogli, a da nije Bog zna ješan, jer od teča Đura neće stići ni da zameze.
-Mogao bi onaj tvoj mršavi, čupavi drug, što se oženio prošle godine, pa taman nek dođe s nevjestom.
-Vlado? Ma on jede ko da je progutao pantljičaru, samo što mu se ne primjećuje... a i on je metalac, tetka bi ga izludjela sa svojim glasom kad počne da neuspješno oponaša Zoricu Brunclik.
-Huh, ajd' onda da vidimo ovaj sto najbliži wc-u, tu moramo strika Miloša, znaš da ima slabu bešiku... i tu imaju jos 4 mjesta, mogli bi Vasiće, šta misliš?
-Vasić Milorad? Onaj što na svadbu ide ko na Vukovar '92... On mora negdje blizu balkona, inače će nas pobiti ko zečeve kad okroji iz kalaša... Njega stavi pored ovih mladinih za stolom broj 12. To joj je neki teča što je neko mudo u ministarstvu, vladajuća partija, pa taman da zagovara Milorada prvih par sati.
-Gdje ćemo ujka Veljka?
-Što dalje od pevaljke, inače će nam ujna Vesna jebati sve po spisku... kod Sanje na svadbi je ostavio 2000€, da je ona morala ići i vaditi stotke ciganima iz trube.
-Znači na drugi kraj sale, samo ne smijemo pored Jankovića, onaj Veljko mali im je napumpao 'ćerku, pa strkao za Italiju... znači dijagonalno, na maksimalnoj udaljenosti od muzike i Jankovića, sto broj 21.
-Ok, Krstiće... milu li im majku, odmah pored ulaza... ko i oni nas kad su ženili sina. I da im se sarma servira 'ladna. Zabilježi to pored imena...
-Dobro, Šehoviće, Mulaomeroviće i Muslimoviće za ovaj sto, da se služi goveđa pršuta... al onda moramo maći Krstiće sa stola pored, inače onaj bilmez cijelo veče ima da naručuje četničke pjesme.
-Dobro, pomjereno, ko ti je ovaj Vuković? Đe ćemo njega?
-To mi žirant jebo te! Tu pored kuma odmah... ili... umesto kuma.

   

Jednom se kresneš u bulju i odmah ti zalepe da si peder

Iskazivanje čuđenja zbog prilepljene etikete, za nešto urađeno “samo” jedanput.

A:”O, gde si batice! Je l’ još šaniraš čokoladne bananice u supermarketu?”
B:“Jebote, pa to je bilo u osnovnoj školi. Jednom se kresneš u bulju i odmah ti zalepe da si peder!”

   

Nova Godina

Jedina koja uvek dođe, tačno u minut. Nikad nije zajebala. Nikad nije izneverila. Lepo se unapred najavi, ti se obriješ, okupaš, spremiš, čekaš i ona dođe. U sekund, u tačno dogovoreno vreme.
S njom imaš velike planove. Velika nadanja. Ispratiš staru na vrata i od ove nove očekuješ nešto bolje, nešto što će ti promeniti život, nešto što će uneti radost u tvoje postojanje. Nadaš se da je Ona ta, ta s kojom će sve krenuti nabolje. Da s njom i u njoj nećeš biti sam, bez para, bez šanse, da će ta jebena sreća zakucati i na tvoja vrata. Da ćeš se sve češće smejati a manje plakati. Da će neke kockice da se naslože jedanput kako tebi odgovara. Da će se nešto desiti.
U ponoć kad stigne osećaš se zadovoljno i srećno. Pored toliko razočaranja u staroj, Nova je došla. Ej bre, stigla, održala reč. Ipak nekom nešto značiš, nekom je stalo da te ne povredi, da te ne ostavi kao kera da čekaš u nedogled. A desilo ti se masa puta. Neko obeća i slaže. Bez blama. A ti čekaš.
Neki od onih koji su oko tebe u ponoć shvataju koliko ti to znači, i koliko ti oni znače. Poljubi ih iskreno, zagrli ih onako od srca, čvrsto.
Neki od njih će biti tu i kad Nova Godina ne bude više nova, kad bude stara, kad pomisliš da si se uzalud nadao i da se ništa nije promenilo. Tada treba da znaš da se nešto ipak promenilo. Da su oni, ti ljudi još tu, da su i dalje tvoji prijatelji ali vaše prijateljstvo je još čvršće i duže.

   

Ivent i hepening

Dva pojma iz mnoštva stranih reči i izraza koje naš narod koristi u svakodnevnom govoru. Razvojem medija, sve češća je upotreba ovih izraza, a naš narod, sklon prihvatanju novotarija, počinje sve više da ih upotrebljava u pravom kontekstu proširujući kulturno bogatstvo srpskog jezika.

Povodom iventa komšijine smrti, kao odabrani piar njegove porodice, ovlašćen sam pozvati vas na hepening daće koji će se održati po obavljenom ukopu.

   

interfon

jednostavan i nadasve koristan izum koji se pretvara u ultimativni generator patnje, bola i poniženja vršeći ulogu medijuma između strana A i B, u kojoj je:
strana A: Vi sa mučkim napadom dijareje
strana B: Vaša izvetrela baba.

(jednog subotnjeg popodneva na basketu...)
ogi: E momci nek me zameni neko, moram da palim gajbi i'am proliv najstrašniji..
...
(par minuta kasnije, ispred svoje zgrade, na samo nekoliko metara od svog stana što znači i od WC šolje)

ogi(zvoni na interfon....):........

baba: Halo, ko je?

ogi: Baba ja sam otvori brzo vrata..

baba: A ti si, ja mislila ti u školi..Je l' zoveš s mobilnog?..

ogi: Baba ispred zgrade sam a ti pričaš na interfon, otvori mi brzo vrata!

baba: Šta? Da ti pozovem brzo brata?

ogi: e ništa zaboravi..(zašto se meni ovo dešava....ništa zvoniću Sanji, kako se beše preziva, Stanković valjda..)

Stanković: Halo?

ogi: E Sanja otvaraj mi vrata brzo usrah se...

Stanković: Nije ovo Sanja dušo, ovde njena baka Slava... Lepo od tebe što si se javio, mogao bi da svratiš na slatko, znaš kako ga baka Slava lepo napravi..

ogi: Jaooo bre, teta Slavo otvorite mi vrata molim Vas, to nije telefon to je INTERFON, samo pritisnite to dugme.

baka Slava: Šta? Ne znam ti ja srećo s tim internetom, to Sanja po vazdan sedi za onim modernim televizorom i ide na neki fejzluk, saću ja da je pozovem...i da, pozdravi mama Smilju...

Sanja: E Ogi saću ti otvorim vrata, baba se opet predozirala "Politikom"...

Ogi: Sad više ne moraš, spusti mi samo s terase lavor i sapun..

   

Bonžita

Naziv za fekaliju prosečnog makrobiotičara.

- Ko je ostavio onu panaiju u VC-šolji i nije povuk'o vodu?!
- Ja, tata, i nemoj da pričaš tako, to iz VC-šolje je zdravije od svog tog tvog mesišta!
- Pa ti onda, ćero, uzmi pa pojedi opet...

   

Životinjski dan

Mnogo zajeban dan.
Ustaješ ujutru na posao umoran k'o pas. Pokušavaš da upališ auto, kad ono neće. Setiš se da si ispao som što sinoć nisi natočio gorivo. Treba imati pamćenje kao slon pored onakvog posla.
Pravac na autobus. Jedva ulaziš, stisli se ljudi k'o prasići oko krmače. Naravno kasniš na posao. Ulaziš u kancelariju, kolege blenu u tebe k'o tele u šarena vrata. U tom ulazi šef šepureći se kao paun i počinje da sere k'o foka. Pita te što kasniš, ti kažeš da si spavao kao jagnje i da si hronično umoran, kao konj. Potom ti kaže da nema opravdanja i da će ti sledeći put skinuti 20% od plate.
Dosadan je kao muva. Pitaš se dokle ćeš biti crna ovca u toj kancelariji.
Ceo dan radiš kao mrav da bi se opravdao. Zabio si glavu u papire, k'o noj u pesak. Ne ideš čak ni na pauzu iako si gladan k'o vuk.
Konačno, kraj radnog dana. Istrčavaš k'o zec da bi stigao na autobus, koji naravno uvek pobegne, pa pobesniš kao ris. Čekaš drugi autobus k'o kvočka na jajima. Konačno se pojavljuje. Lešinari oko tebe su zauzeli sva sedišta. Ni komarac ne bi više mogao da stane. Zadnja stanica, vučeš se kao kornjača do kuće. Stižeš kući i vidiš da ova ćurka tek sad stavlja ručak. Odlaziš pod tuš jer smrdiš kao puma. Posle tuširanja ležeš k'o mečka u svoj krevet. Dolazi ti žena i kaže da do ručka ima vremena da se malo poigrate mačke i miša. Džabe, kad ne može da se digne patka...

   

Piše za pismene

7/11 sarkazma i 4/11 ironije izmiksovano u blenderu i servirano u visokoj čaši, onom ko očigledne stvari shvata na neki samo njemu razumljiv način.

- Džš, džš, džš, džš...
- Alo, seljačino, 'ajde skini ta vrata ako možeš, za pismene piše vuci, a ti guraš k'o magarac.
------------------------
- Hej, zašto si skinuo gaće, ja sam došla samo na kafu? Iju, pa tebi se baš dig'o, da nećeš da me jebeš to?
- Ma jok, baš sam hteo da te impresioniram kako ću kitom da poobaram sabrana dela Dostojevskog sa police. Naravno da ću da te jebem, piše za pismene. :pokazuje na močugu:
- Ali, ja imam dečka, i ti to znaš...
- Imam i ja mozilu, pa kad zabaguje, ja uključim operu. Aj, nemoj da mi se femkaš tu, dođi na instalaciju.

   

Kolovođa đavo

Svadbeni funkcioner, ukras svake svadbe.

Pošto gosti posedaju i posluži se aperitiv, a pre nego što dođu mladenci i posluži se predjelo, muzika odsvira "Reših da se ženim dok sam jošte mlad" pa zatim krene u veselijem tonu ("Danas majko ženiš svoga sina", "Svadbeni venac", "Neka peva ova kuća") kada se najslobodniji gosti hvataju u kolo sa dostojanstvenim osmehom na licu. Kolu se priključuju i ostali gosti, a muzika svira brže i brže sve dok ne zasvira "Moravac". Tu nastupa kolovođa đavo.
Na prve taktove "Moravca" salom za venčanja se prolomi urlik "IJAAAAAAAAAAAAAOOOOOOO!", svatovi se okreću i traže izvor i otkrivaju ga u čoveku sa obe podignute ruke uvis. Čovek preskače sto, suverenim koracima prilazi kolu i hvata se na čelo. U tom trenutku menja se njegova fizionomija: hipnotisanog pogleda, ispravlja se, glavu zabacuje unazad, slobodnu ruku smešta iza leđa ili se hvata za rever i nabacuje dostojanstven osmeh. U početku znalački sitno veze nogama da uhvati zalet, a kada Kićo Guerini oplete "Čokoladni voz" ili "Mitraljez kolo" počinje da drma glavom, ramena okreće u trenutnom smeru kretanja kola, a nogama podražava Majkla Džeksona iz vremena dok je "Bad!" bio svetski hit. Tu ustanovljava da ostatak kola ne može da ga prati, pa se izdvaja i staje na sredinu i nastavlja da samostalno prepliće za primer, a ako neko i pokuša (pa čak i uspe) da ga prati, kolovođa đavo donosi stolicu, penje se na nju ne prestajući da igra i okreće noge oko nje u maniru iskusnog akrobate. U tem muzika zasvira tuš, predjelo se posluži, a kolovođa usijan odlazi na mesto, naručuje vinjak i pita prvog do sebe kad će više ti mladenci, jebo im pas mater.

   

Stiso se kao Adam za bubreg

Tvrdičluk i jervejisanje epskih razmera. Verovatno nemaš pojma ali tvoj postupak i nerazumevanje trenutne situacije će dovesti do patnje celokupnog ljudskog roda a tvojih ortaka najviše. Otvori se malo, pokaži da imaš dušu i razumevanje za druge, ljubi bližnje svoje makar te to koštalo više od jedne črvene.

Naime...

Seks je nastao kad su Adama zabolele ruke. Šiljio on i šiljio i šiljio i šiljio i zabolele ga ruke. Ode on kod Boga i kaže:
- maćori, pomagaj, bole me obe ruke, daj napravi nešto, ne mogu više, ili bar vevericama povadi zube, juče sam jebo hrast a veverice , oštri zubi u pičku materinu.
Kaže Bog:
- imam vrhunsku robu za tebe, oćna a verna, sise petice, dobra domaćica, ume da umesi slavski kolač, da pospremi, počisti, donese pivo iz frižidera, oće da posluša i popuši, gledaće te i voleti i paziti kao mene, tj. kao Boga.
- daj- viče Adam.
- e ne može za dž, košta jedan bubreg.
- u jebemtebože, skupo bre, daj neki popust.
- nema popust ali imam jeftiniji model, sise malo manje, nije neka domaćica a nije ni verna, onako, ume da donese pivo iz frižidera ali ume i da ti se najebe majke iz čista mira, to bi te koštalo jedna noga.
- ne mogu, treba mi noga, navikao sam se na njih, srodio sam se s njima. imaš još nešto u ponudi?
- imam ali to ne bih poželeo ni najvećem dušmaninu, lažljiva, neverna, aljkava i štrokava, neće da radi ali oće da se svadja, uvek je njena zadnja, trista rogova ima da ti nabije i da te još napada da si kurvar, kockar i raspikuća, da joj ne posvećuješ pažnju i ljubav, troši kao ruska vozila pa još malo više, jebaće ti majkumilosnu i cuckaće ti krv na slamku svaki dan...
- aman - kaže Adam- jel može to da se jebe?
- može, kad je ne boli glava.
- pošto?
- jedno rebro, sirovo, ja ću sam da sušim, nemoj ti da mi se mučiš.
- DAJ!
- si siguran? razmisli, što si se stiso za bubreg, koji će ti?
- ma daj, evo rebro.
- Evo, EVO..
- šta se dereš, dao sam ti rebro?
- ne derem se, zovem ovu tvoju. EVOOOO.

   

Žuti reckavi nož

Plastična žuta drška i metalni reckavi deo. Ima ga svaka kuća. Služi za sve i svašta - mazanje, sečenje hleba, mesa, gajtana, odvrtanje šrafova, otvaranje ambalaže.

Iako je verovatno kupljen u setu od 6 komada, u kući uvek postoji samo jedan i čuva se kao oči u glavi.

Kuća nije dom ako nema žuti reckavi nož.

   

Mali ljudi

U mojoj glavi živi jedan drvodelja. Pravi najdivnije lukove i drvene pregrade, rezbari neverovatne ukrase i dekoracije, a ume i da izveze pravu čipku od drvenih letvica da padneš na dupe od divljenja.

U mojoj glavi živi jedan kuvar. Kuva fantastična jela i sprema lepe kolače. Kad on nešto skuva ili ispeče, prosto ti dođe da samo gledaš i ništa ne diraš koliko lepo izgleda.

U mojoj glavi živi i jedan zidar, njegove su kule legendarne, a vitki stubovi se penju do nebesa. Građevine su mu tanane i prozračne kao da ih je pauk ispleo.

Tu živi i jedan talentovani slikar, on i još par umetnika dele studio koji su im drvodelja i zidar napravili. Odmah pored njih su i učitelj, tesar, pekar, advokat i sudija. Sa druge strane ulice živi jedan stari policajac, ali on je već pred penzijom i samo se smeška ostalima, a nikad ne viče. Pored policajca stanuje i jedna devojka, pojma nemam odakle ona tu. Samo se doselila jednog dana i ne mrda odatle. Ima punu baštu predivnog cveća.

Na samom kraju sela živi jedan vojnik pacifista, nekad je bio ambiciozan i mlad, a sad mu je samo ostala navika da ujutro porani, uradi nekoliko vežbica i pozdravi državnu zastavu. Dalje od njega, u šumici pored sela, žive par pustinjaka i dva monaha, ali oni su sasvim otkačeni i ne dolaze često u selo. Samo svrate kad je seoska slava ili neko drugo veselje.

Ja samo ponekad pozovem nekog od njih koji mi je potreban da mi pomogne. Ne umem baš da budem vešt kao oni, ali sklepam dobru drvenu klupu, sazidam čvrst ravan zid, skuvam par finih jela, nacrtam ponešto, napišem neki tekst, posadim cvetić ili voćku. Poranim samo subotom, ali ne radim vežbe jer sam len. Ponekad se i otkačim baš kao ona četvorica iz šume, ali to ne radim prečesto. Ne bih da ispadne da sam lud.

Nešto sam načuo ovih dana da se sprema svadba. Udaje se ona devojka što voli cveće za onog mladog vojnika pacifistu. Bojim se da ću morati pozvati i nekog lekara da se doseli, trebaće mi nešto protiv glavobolje...

   

600-842

Fantomski* broj izuzetno popularan kod klinaca rođenih 80-tih, tj. broj redakcije Trećeg kanala i za uživo uključenje u Mandinu emisiju za klince ''S one strane duge'', nedeljom u podne. Osim što je to bio carski šou koji se emitovao na nekadašnjem 3K u kome si mogao direktno da čavrljaš s kraljem Mandom, a najviše da bi zacrveneo preko fona posle njegovog čuvenog pitanja: Dddddaa! Da li si se zaljubiška? I ti kažeš JESAM, istrpiš smeh klinaca u publici i aplauze, navedeš ime svoje simpatije a Manda te kao televizijski ćalac nagradi igračkom iz kuće igračaka ''Pertini'' ili taki neki kurac, igračkom po sopstvenom izboru! Znači, u obzir dolazi i jebeni AUTO NA BATERIJE S DALJINCEM rođaci! Alo bre, auto na baterije u ranim 90-tim nije bio ič zajebancija u vremenima kad narod nije imao za leba. Osim ako ti matori nisu bili gasteri.
Jebeš mi sve, mislim da sam Mandu u tom periodu voleo više od rođenog ćaleta...

*Fantomski je bio konkretno za mene, jer ja kreten provincijalski nisam znao da treba prvo okrenuti 011 kao pozivni za BG.

   

Diktiranje broja telefona

Veština koja sa godinama postaje nadrealistička umetnost, potpuno neshvatljiva običnom narodu.

Čovek od 10 do 40 godina: "Piši: devet, dva, nula, šest, tri, nula, dva".

Čovek od 40 do 60 godina: "Je l' pišeš? Devetsto dvadeset, šesto trideset, dva".

Čovek sa preko 60 godina (velemajstor): "Ajd' umoči pero pa piši: devet miliona dvesta šest hiljada tri stotine dva. Je l' si zapis'o?"

#89
+29711
763
definicija