Beg od realnosti. Po svaku cenu, bez obzira na posledice. Ko jebe posledice, kad i onako one stupaju odloženo na snagu, nešto poput skupštinskih zakona. Dok prođe grejs period, napravi se novi zaokret, pa se pobegne i od nove realnosti. I tako trka sa realnošću traje dok ti se jednom ne napne patka pa se uhvatiš u koštac sa problemima, ili sve pustiš niz mutni Dunav i sačekaš da te pokopaju 6 ašova pod zemljom ( mada je kremacija gotivnija ), te im uvališ stojka i pobegneš zauvek.
Sreda 10.3.2010. 7:55 a.m. Muzika iz Kuma na telefonu označava vreme za otvaranje kapaka.
X, ušuškan u jorgan, baca pogled kroz prozor. Belina mu zaslepljuje natmurene oči dok ih trlja i otklanja onu nedefinisanu materiju, u narodu poznatu pod imenom "krmelji".
-Jebote, pa sinoć nije padao! 20 jebenih santima za noć. Eh, da mi je toliki... Dokle, bre, više? 'Oću proleće! Neću prokletu lopatu! Čoveče, imam ispit u 9. U kurac! Moram da idem. Ako ga ne položim sad, sve se remeti. Neću diplomirati pre početka nove školske godine, a to je 50 'iljada za obnovu apsolventskog staža. A matorci ionako misle da sam megaretardiran jer su svi ortaci završili školovanje, bivše devojke se poudavale, sadašnje.... Dobro, sadašnjih nema, a bogami neće biti ni budućih ako ovako nastavim. Idem na ispit, zabole me. Nema veze što pipn'o nisam. Snalazim se i bez učenja, položio sam Mensin test, dovoljno je za 6. Daj, bar da vidim na TV-u kakvo je stanje u gradu.
RTS 1 - Jovana Janković: Sneg koji je cele noći padao, stvorio je pokrivač od 25 cm. Na vezi imamo Slobu Vučenovića, dispečera GSP-a. Slobo, kakvo je stanje? Sloba: Kao i svakog dana, na ulice Beograda je izašlo 1347 vozila GSP-a. Međutim, zbog ogromnih snežnih nanosa, visokonaponska mreža koja snabdeva strujom tramvajski i trolejbuski saobraćaj je van stroja, pa samo autobusi idu. A i oni nešto slabo. Jedan vozač je iskočio po pljeskavicu na Slaviji i ostavio svoj autobus na sred kružnog toka. Onda se neka majmunčina zakucala u njega, te sad sve stoji. Ništa bolje nije ni na Gazeli, Autokomandi, kao ni na Mostarskoj petlji. Ustvari, krkljanac je od okretnice 32-ojke u Višnjici do Nove Pazove. Prijatan dan želim.
Jovana: Hvala, Slobo, a sad novi hit Željka Joksimovića "Dodir leđa o telo vreteno".
prebac na Pink
Pink: I...dobili ste peglu na paruuuuu....
prebac na Fox
Fox - Slavko Beleslin: Ministar inostranih poslova Holandije Maksim Ferhagen kaže da Oli Ren uliva lažnu nadu kad kaže da bi Srbija mogla u EU pre 2028. godine, i dodaje da je glavni preduslov saradnja sa Haš...
prebac na B92:
B92 - Miloš Maksimović: Porodica Đoković je zakupila na 99 godina 4,5 hektara zemljišta u centru Kragujevca za izgradnju teniskog kompleksa. Mesečna rata koju plaćaju iznosi čak 30 evra...
turn off
Melodija Kuma se ponavlja posle 7 minuta.
-Marš, bre. Zabole me za ispit. Radiću dva meseca kao konobar, pa ću da uplatim apsolventski. Isti mi kurac, završio sad ili nikad.
Okret na drugu stranu i povratak u zimski san, bar do 20.marta
Njuške koje se godinama cerekaju na iste fore. Ljudi koji i dan danas prevrću dupište po patosu od smeha, na hod Ejs Venture, čoveka koji čita puno knjiga, vajanje pekarkinih sisa od strane Slavka Štimca, i vapaje Ume Turman za dugačkom, tvrdom Bilovom kitom.
Ukoliko su deo standardne ekipe za aktivnost koju je kreativna srpska omladina poistovetila sa onomatopejom ovaca, moždane ćelije ostatka ekipe riknjavaju k'o kvočke kad ih roka krupan grad. Inovacije, i implementiranja nekih novih fazona, na nivou su promena na Zastavinom modelu "Skala 55" u periodu od 1995. do 2005. godine. Traćenje dragocene i jedinstvene mladosti, blenući u adute domaće kinematografije, žanra "Dragan Zarić i Gidra, vaćare Seku Sabljić za sisu", narezane na disk koji je izrezbaren od prekomernog korišćenja. Svaki originalni pokušaj umerene sprdnje na račun preživara, biva pokošen "zagoreli muškarci /gej-rilejted" forama, izvaljenim još u skloništu '99te godine, one noći kad je NATO gađ'o Pančevo.
Nidža: E, Cone! Se sećaš kad su nas u trećem osnovne vodili u Dom kulture "Rakovica", da gledamo "Princezu Mononoki"? Bila zima, mi u busu, a neki lik skin'o kapu ono sve para šiba, dimi k'o odžak na seoskoj školi.
Cone: HAHA! Sećam se! Brate, ti se razdr'o na sav glas: BAJO, BAJO, PUŠI TI SE VUGLA!
Pera: Ljudi, to ste pričali na Mikinom osamnestom, drugoj svadbi Žiletovog ćaleta, pre neki dan dok smo čekali Cveleta da nađe rizle, i malopre, pre nepunih deset minuta dok je Nidžina keva zakuvavala kafu.
Coa: Ne seri, Rope. Da znaš da bi' te baš jeb'o u bulju, (dramska pauza uz debilan osmeh)... al' samo da nisi tolk'o ružan. HAHAHA! Nego Nidžo, kako se zove onaj film što smo gledali kad se baji pušila vuglu u busu?
Nidža: Princeza Mononoki.
Coa: Tuki ti k'o smoki! HAHAHA!
Pera: Terajte se u kurac, nabavite jebeni kalendar.
Teška reč dužine neke švabske kovanice, još teža mera kojom sami sebe kažnjavamo. Auto šamar koji dovodi do pada sa merdevina, na poziciju pukog dudlača kurca. Rešavanje besmislenog zadatka iznova i iznova. Sedenje. Tovljenje guzice. Valjanje u izdrkotini lenjosti. Ruka na kurcu umesto na olovci. Skupljanje zlatnika u multiplejer igri. Svakog petka i subote oči uprte u jebenu svetleću kutiju umesto u neke sise. Bezvoljnost, manjak samopouzdanja, pogled ka tuđem dvorištu dok sopstveno zvrji prazno. Stvaranje lažnih ambicija koje izjutra vetre sa alkoholom. Čekanje na odobravanje drugih koje ne stiže, još mnogo bezvolje i lenjosti. Očajanje jer su od tebe bolji ljudi koji zapravo mrdaju guzicom, dok ti u "Blicu" čitaš kod kog kozmetičara Kristina Kovač depilira pičku. Kupovina miša sa dodatnim igračkim tasterima, jastučnica sa gargojlom u dvadeset i petoj godini. Tvoje svetle farmerke zasrane nutelom i višnjama. Računanje koliko je još strana ostalo do kraja knjige, odlaganje iste na stranu i šatro ostavljanje za sutradan. Tvoja potreba da bleneš i češeš muda, dok ti iz usta cure bale kao potvrda pretvaranja u masnog ništavnog imbecila.
Za početak, ugasi torent "Malih Fokerovih" i deinstaliraj taj drljavi korejski MMO.
Moralna pobeda, neprocenjiv dobitak. Dobija se kada bubanj izbaci neki od brojeva koji se završavaju famoznom cifrom.
:zvuk sa TV prijemnika: Suzana Mančić: Naredi broj je trideset i OSAM!
Ekipa iz kazina "Krkela": HAHAHAHAHHAHA, haaaa brate, glupa matora fufa!
Suzana Mančić: Da vidimo šta bubanj kaže, osamdeset i osam.
Ekipa: Hahahahah, al je željna milfara roknem je u prkno rascvetalo! Hahahahah, zaređala ga, prvo Gargamel pa Grk, hahahahaha. Samo VO-ŽDO-VAC! SAAAMO VOOOŽDOVAC!
Suzana Mančić: Broj pet!
Vlada Herc: Tvoj je nićpor vid'o ceo svet! HAHAHAH!
Ekipa: Hahahahahahah, SUPER BINGO! Al si joj ga munuo Dovla, jebem li joj donju livadu nepokošenu, hahahahah.
