Ono što je Voja Nedeljković za voditeljstvo, to je Muharem za muzičku umetnost; prosto se postavlja pitanje vezano za egzistenciju dotičnih u oblastima svog delovanja jer je pravo čudo da kao takvi budu u kategoriji "naj" na vrhu top liste. Nisam mizantrop, ali kod mene svakako nisu.
Muharem Serbezovski je, osim pevač zajebanog imena i prezimena, i neko ko u svoje spotove unosi neverovatnu količinu pantomime da bi dočarao, na primer, scenu u kojoj "deli srce na pola" (MORATE POGLEDATI od 0:51 do 0:58). Ne kažem da je jedini koji pretera u nastojanju da na sceni vizuelno prikaže reči pesme, ima takvih pevača dosta. Jebiga, možda je moj problem to što mi se MNOGO kenja kada na malom ekranu vidim gospodina Serbezovskog.
Bio mi je i zanimljiv do onog trenutka do kog sam mislio da se preziva SerEbezovski a onda je moja želja da ga i dalje shvatim kao čoveka koji peva bila znatno slabija od njegove vizuelne ambalaže.
Profesor izabere glupog asistenta da ga ovaj ne bi nadmašio. Onda asistent kad postane profesor izabere još glupljeg da ga ne bi nadmašio. Kad u lancu neko bude toliko glup pa se zajebe i sebi izabere pametnijeg asistenta, onda je to napredovanje u nauci.
U mojoj glavi živi jedan drvodelja. Pravi najdivnije lukove i drvene pregrade, rezbari neverovatne ukrase i dekoracije, a ume i da izveze pravu čipku od drvenih letvica da padneš na dupe od divljenja.
U mojoj glavi živi jedan kuvar. Kuva fantastična jela i sprema lepe kolače. Kad on nešto skuva ili ispeče, prosto ti dođe da samo gledaš i ništa ne diraš koliko lepo izgleda.
U mojoj glavi živi i jedan zidar, njegove su kule legendarne, a vitki stubovi se penju do nebesa. Građevine su mu tanane i prozračne kao da ih je pauk ispleo.
Tu živi i jedan talentovani slikar, on i još par umetnika dele studio koji su im drvodelja i zidar napravili. Odmah pored njih su i učitelj, tesar, pekar, advokat i sudija. Sa druge strane ulice živi jedan stari policajac, ali on je već pred penzijom i samo se smeška ostalima, a nikad ne viče. Pored policajca stanuje i jedna devojka, pojma nemam odakle ona tu. Samo se doselila jednog dana i ne mrda odatle. Ima punu baštu predivnog cveća.
Na samom kraju sela živi jedan vojnik pacifista, nekad je bio ambiciozan i mlad, a sad mu je samo ostala navika da ujutro porani, uradi nekoliko vežbica i pozdravi državnu zastavu. Dalje od njega, u šumici pored sela, žive par pustinjaka i dva monaha, ali oni su sasvim otkačeni i ne dolaze često u selo. Samo svrate kad je seoska slava ili neko drugo veselje.
Ja samo ponekad pozovem nekog od njih koji mi je potreban da mi pomogne. Ne umem baš da budem vešt kao oni, ali sklepam dobru drvenu klupu, sazidam čvrst ravan zid, skuvam par finih jela, nacrtam ponešto, napišem neki tekst, posadim cvetić ili voćku. Poranim samo subotom, ali ne radim vežbe jer sam len. Ponekad se i otkačim baš kao ona četvorica iz šume, ali to ne radim prečesto. Ne bih da ispadne da sam lud.
Nešto sam načuo ovih dana da se sprema svadba. Udaje se ona devojka što voli cveće za onog mladog vojnika pacifistu. Bojim se da ću morati pozvati i nekog lekara da se doseli, trebaće mi nešto protiv glavobolje...
Uvod u konstataciju da bi zagoreli nebirač jebao sve što ima pizdu. Možda ima neku manu, omanju falinku ali to nije razlog da ne dođe u obzir. Pa majku mu, niko nije savršen. Smrad, kraća noga, grba ili ogromna glavudža ne mogu da ubiju želju napaljenog jebača.
-Auu bre, vidi onu debelu gotičarku, kako se nakitila plaštovima i izmazala facu pregorelim uljem. Liči na đembelog rudara iz Čada. -E svašta, ali gle, to nije razlog da je ne izdominiram.... ============================================= -Vidi onu pijanu što se praćaka u sopstvenoj povraćki. -Što si tako svilen? Malo povraćke, ništa strašno, to nije razlog da je ne spavam u guzu. ============================================= -Brate, našli smo iskasapljeni leš neke žene dolje u potoku! Samo donja polovina jebo te! -To nije razlog... -Pu jebo te otac bolesni!
Osećaj promene u nečijem emotivnom statusu koji retko ko poseduje, a izabrani koje, po njihovim rečima, Bog obdari ovim darom, postanu čuveni pevači balada u Srbiji.
Najsvežiji primer posedovanja hipersenzitivnosti je Sergej Ćetković, grdosija od dva metra, čije meko srce i topli osmeh, topi pred sobom sve hladne barijere i ruši mit o Balkancima kao tvrdom i zatucanom narodu bez osećanja, jer on oseća. On se saživljava sa svima koji pate. On vodi ljubav sa svojom publikom na duhovnom nivou.
Osećaj hipersenzitivnosti je jednom opisao kao neki dubok bol koji oseti u duši, u momentu kada neko pati i kada je ostavljen, kao i neko čudno treperenje vazduha oko njega, nakon čega odmah uzima papir i olovku, a ruka sama počinje da stvara srceparajuće reči, dok njegove suze natapaju papir po kom piše kitinjastim pisanim slovima, čineći da ta pesma dobije novu dimenziju osećajnosti koju njegova publika toliko voli kod njega.
Međutim bol u duši nikada ne može da umine samo posle pisanja pesme, pa čim uspe da zaustavi suze, odmah počinje da pravi sendviče koje nosi napuštenoj deci, hraneći ih svojom rukom, a nakon toga na ulici nalazi malog psa lutalicu i odvodi ga kući, gde ga nahrani, okupa, pa zatim celu noć drži u krilu i mazi. Tek nakon toga bol umine i može da se ode u studio na snimanje te pesme.
Naravno, ja ga smatram ozbiljnom pederčinom i njegova hipersenzitivnost mi opasno ide na nerve, jer iako uspem uvek jako brzo da prebacim kanal kada naletim na njegov spot, dovoljan je sekund samo da ga vidim i da poželim da mu opalim šamarčinu preko onog njegovog plačipičkastog smeškića, pa da stvarno ima razloga da plače.
Novinarka Lajfa: Vaša nova pesma Srce mi tuguje odmah je po premijernom emitovanju zauzela prvo mesto na svim top listama. Kako uspevate uvek da iznova i iznova oduševite publiku i napravite tako divnu, uzvišenu pesmu? Sergej Ćetković: Izvinite zbog ovog uzdaha, ali ovako lep dan uvek izmami najlepše u meni i svima oko mene i onda moram da zastanem sa mislima sekund, da pogledam u cveće i ptice, kako bi uspostavio balans i nastavio da pričam sa vama. Novinarka Lajfa: Samo polako. Poznato nam je koliko ste osećajni. Sergej Ćetković: Hvala. Pa kako da vam kažem....čekajte. Stanite. Bol. Bol u duši. Neko negde pati. Neko tuguje. Vazduh treperi. O Bože. O Bože koliko je samo boli. Nemam papir i olovku. Moram da pobedim bol. Molim vas, dajte mi vašu ruku da je milujem. Moramo do pekare da kupimo hleb i nahranimo golubove. Moramo do Tiršove takođe. Odmah. Pomozite. Koliko samo želim ovog trenutka da usvojim neko gladno dete.... Novinarka Lajfa: Evo vam papir i olovka. Zašto plačete Sergej? Sergej Ćetković: Dajte mi...šmrc....samo da počnem pesmu....Ti si bila jedina, u srcu mome, u duši mojoj. Ti si bila meni sve, a sad te nema, svako jutro, Bogu se molim...da, da, da. Malo je bolje. Smirujem se....uf....ovo je bio težak raskid negde. Mora da je đubre prevarilo. Slomio joj je srce. Novinarka Lajfa: Bože. Koliko snažno osećate emocije. Nije me sramota da priznam da sam pustila mali piš u gaćice sada. Sergej Ćetković: Onda ću ovu pesmu koju sam sada počeo da pišem, posvetiti vama. Već vidim spot. Crno-beli. Ja trčim po poljani, na poljani je simfonijski orkestar. Melodija je tužna. Devojka plače. Ja prilazim. Milujem je. Moram odmah do studija. Doviđenja.
Osoba koja se u sve meša. Rekli bi neki da je u svakoj čorbi mirođija i nikako ne bi pogrešili. U svakoj prilici je ima, na strašnom mestu postoji, kao senka koja te stalno prati.
Đole: "Mile, čoveče! Sto godina te ne videh. Šta se radi, 'de si bio ovol'ko?"
Mile: "E, 'de si, Đole, kućo stara! Ma, bejah malo u bajboku, te se vratih pre nekoliko dana. Još se privikavam na ova čuda moderne tehnologije, ove stvari š'o ih zovete automobilima. Aždaje, bre."
Đole: "He he he - dobar si, dobar! Nisi klonuo duhom, vidi se. Nego, zbog čega si pao? Nije neko veliko sranje bilo?"
Mile: "Pa, sad - kako se uzme. Nije tol'ko strašno, koliko je glup razlog za pad. Imali smo neku kombinaciju, nas par. Pikirali smo kuću nekog gastosa koji dolazi ovde redovno kao i 29. februar. Elem..."
Đole: "Hvala, batalio sam pljuge."
Mile: "...stvarno? Posle 20 godina? Svaka čast! Nego, da nastavim... Kao što rekoh, sve je bilo smišljeno. Međutim, klinac od Stoleta Balvana zapatio neki jebeni grip, zakovao se za krevet i ne izlazi. Mi, šta ćemo, bez osmatrača ne možemo. Skupismo se kod "Zlatnog burenceta", da vidimo kako ćemo dalje delati. Tu se našao Vlada Dijamant, načuo je o čemu smo pričali i krenuo da se samoreklamira..."
Đole: "Vlada jebeni Dijamant, srednje ime Baksuz? Taj Vlada?"
Mile: "Da, baš taj Vlada - glavom i bradom."
Đole: "Ha ha ha ha! Izvini što se smejem, ali ne mogu da se suzdržim. Molim te, nastavi dalje."
Mile: "Dakle, skoro da nam je CV bacio na sto, krenuo sa spikom takvom da bi detektor laži zabagovao i eksplodirao. Mi, nošeni mislima o svakojakim vrednim stvarima u gastosovoj kućerini, progutasmo Vladine priče i uz'emo ga kao kompanjona. Ispostavilo se da je on bio ključna karika u našem lancu: najslabija."
Đole: "Loše karte..."
Mile: "Sve je prošlo super sa sjebavanjem alarma, upadom, pretresom i nalaženjem vrednih stvari. Ni sami nismo poverovali da smo na pragu uspeha. I onda, odjednom: šok! Izlazimo napolje, a tamo nekoliko pandura sa par radnika obezbeđenja iz firme koja obezbeđuje kuću. Alarm se nije drao dok smo mi upadali, ali kod njih je lampica blinkala samo tako. Ovi iz obezbeđenja su navatali Vladu, našeg osmatrača, kako baca majmuna na pornjavu sa moba. Još je debil stavio sluške u uši i toliko pojačao, da ne bio čuo bomba da padne. Posle su pozvali muriju i ostalo je istorija."
Đole: "Nevera!"
Mile: "Pričali su posle na suđenju da se auto toliko drmao, da je bilo velike šanse da se prevrne."
"...Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira?" a) Poštar b) Sveti Sava v) Jehovin svedok Khmmm... Ni jedan od ponuđenih. Postoji još jedna sorta nenajavljenih posetilaca, to su svakako promoteri Kirbija. Omiljeni su do neke mere, sve zavisno od čistoće kuće iliti same prostorije u kojoj boravite. Naravno ako je došao red za veliko spremanje, zašto ne pustiti druge da to obave umesto vas? Oni su uvek spremni za takve akcije, i takođe su spremni na sve da bi isti taj proizvod prodali za dobre pare.
♪♪♫ Maršala Tita junačkoga sina.. ♪♪♫ :klik: - Halo! - Dobar dan..! - Dobra ti sreća, ko je to? - Zovem iz Rajhfajzen banke, u obavezi sam da vas obavestim da ste trebali da uplatite jedanaestu ratu još... - Šupičku materinu, jebo te onaj ko te postavi tu.. :klik: ... ♪♪♫ Maršala Tita junačkoga sina.. ♪♪♫ :klik: - Ma se teraš u kurac i ti i banka jes čuo,.. jeb... A ti si ćale! Kaži? - Marinko, izrode jedan! Kako to razgovaraš s'ocem!? - Ma neke budale zajebavaju ćale,.. :ding dong: E matori, neko mi na vratima zovem te kasnije! :klik: :troje ljudi na vratima: Dobar dan, izvolite? - Dobar dan, mi smo došli da izvršimo jednu prezentaciju, naravno ako dopustite... Aparat za negu vašeg doma gde čišćenje dobija potpuno novo značenje sa Kirbi Sentria sistemom i dodatnom opremom... - Žao mi je ali...
- Marinko, sine... pa pusti goste da uđu. Kakav je to način!? - Da, da.. Izvolite, uđite! Vaš aparat je uvek dobrodošao, pogotovo kad je u vašim rukama... Hehehe! - Duhoviti ste, da se primetiti... Ali ne brinite ovaj proizvod može biti vaš za samo.. - Ajde ajde... Ne odugovlači, soba je tamo napred. - Dobrooo.. Evo izvešćemo malu proveru, samo posmatrajte...
Marinka tačno boli kurac za prezentaciju, stara majka kuva kave, seče kolače... kako li to već priliči jednoj domaćinskoj kući. A promoteri čiste li čiste, neka i treba. Nakon obavljene prezentacije sledi smaranje o kupovini...
- I, nadam se da ste zadovoljni našim proizvodom...? - A da jesam svakako, samo... - Pa drago nam je da to čujemo, sada imamo specijalnu ponudu za vas... Ovaj fantastični usisivač možete dobiti za samo 2200 eura sa sve dodacima. - Ne'am ja te pare... - Znate da imate pravo na 12 mesečnih rata...? - Ma džaba sve to.. - Evo ako vam se baš sviđa, daćemo vam i na 24 rate. Vidim da ste dobar čovek i želimo da vam pomognemo, ipak nikom do sada to nismo nudili. A i značilo bi mnogo vašoj majci i supruzi... - Želite da mi pomognete, da li zaista želite da mi pomognete..? Pođite sa mnom! Evo ovako. Ovo vam je moj frižider, prazan je ko što vidite, ako zaista oćete da nam pomognete, vi ga napunite! A ima i ispred kuće tri metra drva, ako vas ne mrzi isecite i složite u šupi, biću vam jako zahvalan! - Ali gospodine,... znate, miiii.... ipak radimo... za ozbiljnu firmu...iii.. - Ma terajte se u pičku materinu svi odreda, marš napolje!!! - Ih kakvi ste... - Marš, kad kažem! :zalupi vratima: .... :ding dong: - Ko je sada majke mu ga spalim? Ko si sad pa ti? - Mir sa tobom. Ako umrete za prijatelja, to onda nije greh, učinićete dobro i sebi i njemu... - MARŠ BRE U PIČKU MATERINU!
