Ultimativni lek za sve rane i bolesti. Kad na kraju glavnog junaka prekriju ćebetom to je naznaka da je sve u redu sa njim. Nema veze što njemu fale noga i ruka, što je ostao gluv jer je pucao bazukom u sobi dva sa dva, ćebe je sve rešilo.
Majk: Džone, ovaj čovek je pokušao samoubistvo! Kobejnovao se Remingtonom! Još uvek daje znake života, priključili smo ga na aparate. Džon: Ma kakvi aparati, pičke materine! Leni, gde je ćebe?! (Leni daje ćebe, Džon ušuškava pacijenta) Džon: E tako! Jak si ti junače! Izdrži! Izdrži ščuo?!
Prilika da učenici ogluve i ostanu bez glasa. Za nastavnike je to prilika da dobiju nervni slom i nešto para. Najčešće izgleda ovako: 7:00- Svi stoje ispred autobusa i psuju vozača jer neće da otvori vrata. Pola sata kasnije sledi serija mahanja kroz prozor i slanja poljubaca roditeljima i ostaloj rodbini. 8:00- Vozač se konačno smiluje i krene usput puštajući turbo folk i svi skaču na noge. Nastavnici prvih deset minuta (u najboljem slučaju) vrište na učenike da sednu na svoja mesta, ali onda vide da od toga nema vajde. U nekom momentu neko kreće da jede pa su svi gladni, kreće razmena maminih pita itd. Kada su završeni svi obilasci manastira, pećina i kuća za taj dan kreće se prema hotelu. U hotelu nastaje rasprava oko toga ko će biti sa kim u sobi iako je to već bilo odlučeno pre jedno tri meseca. Do sobe (koja je na 8 spratu) se može stići jedino stepenicama jer je lift, naravno, pokvaren. Kada su svi miševi, zmije i bubašvabe izbačeni iz sobe ide se na večeru. Za večeru obično ima salata sa paukom, živo meso i hladni pomfrit. Pripreme za diskoteku traju satima. Devojčice izgledaju kao da su plivale u puderu i nešto su porasle. Dečake nije briga na šta liče, svakako će do kraja večeri ostati bez odeće. Po povratku iz diskoteke svi se uvlače u pidžame i počinje jurnjava po sobama, hodnicima , skakanje sa terasa i muvanje. Spava se najduže dva sata. Sledeći dan izgleda skoro isto, samo što učenici izgledaju zombirano, ne znaju gde su i spavaju u autobusu. Kada je autobus blizu škole počinje mahanje nesrećnim prolaznicima koji se pitaju iz koje ludare su ovi izašli. Kući se spava jos tri dana.
A: A koji komp ti imaš? B: Ma, brate, ne pitaj me ništa. Kad instaliram igricu registrujem se da sam iz Jugoslavije, jer Srbija u doba kada je nastala igrica još nije ni postojala.
Ortak mi je rekao da je na žurku doveo jednu malu, samo za mene! Posle dva popijena piva, prilazim mu i kažem mu da sam spreman da se konačno upoznam sa njom. Odlazi do nje i kreću u mom pravcu, a meni je frka bez obzira na to što sam malo popio. Pa dobro - imam par sekundi da je impresioniram! Približavaju mi se. Sada su već na 3 metra od mene. Primećujem da je mala zgodna. Sve su bliži. Vidim joj i nos i usta, i fino to sve izgleda. GRUDI. KOLIKE GRUDI IMA. Stefane, saberi se, ispadni šmeker - gledaj u oči! Šta sad? Pa podigni malo ramena, skroz si grbav.. e tako. Sad malo da izbacim grudi, neka vidi da sam vežbao onih mesec dana prošlo leto. Da li da nabacim neki kez? Pa neću da ispadnem neki seljober koji se smeška non stop.. a neću ni da misli da sam neki dosadni štreber. Ma nasmejaću se malo. ČEKAJ BRE! Pa juče mi onaj kasapin, da ne kažem zubar, vadio trojku. Ima da pobegne devojka čim me vidi. Dobro, znači samo krajičkom usana ću se osmehnuti. Hm, a kako da joj se obratim? Da li da kažem svoje ime dubokim glasom, normalnim glasom? A možda je od onih koja više voli one isfeminizirane. Ma reći ću nekako srednje, zagonetno.. misteriozno. Da, da, da. Pale se one na to. Evo ih na metar od mene! Ček, da li da je startujem sa nekom forom za Zemunce? Ili.. ma ne, sve su posle mog vica rekle da im se desilo nešto mnogo loše u stanu i da sad moraju da idu. Uuu, ova je bomba, pa znači moraću dobro da je napijem da bi joj bio lep večeras. Obavezno da stisnem biceps, baš sam se razbacao od onog dana kad sam mešao malter kod Žike (već su došli, nesvesno pružam ruku, izgovaram svoje ime). Aham dobro, znači ovu moram da dovedem gajbi. A KITA! Matorci se vratili sa Zlatibora, gde ću sad da je vodim? Ček', bre, ova mi je rekla kako se zove?
Ovom rečenicom počinje uvod u surovo odbijanje od strane pripadnica nežnijeg pola, a žrtve su najčešće obični, dobri momci koji se očajnički trude da nađu devojku ali im to ne polazi za rukom.
Pažljivo je slušajte šta priča i ako čujete ovu rečenicu a zatim ono "ali", istog momenta počnite da se udaljavate od gospođice sa kojom razgovarate i držite se na sigurnom rastojanju od nje, jer ono što ona stvarno misli je " Skloni se od mene majmune ružni, glavati, debeli, neokupani,retardirani, izgledaš kao da su te pravili Isidora Bjelica i Ivica Dačić ".
Zbog ovakvog foliranja najbolje je izpičkomaterinati dotičnu.
Kafić pored škole, uvek prepun ljudi, petak, opuštena atmosfera, svi sede, pričaju i smeju se. Kao i obično 5-6 devojaka sede za jednim, a 5-6 momaka za drugim stolom a među i njima Radovan koji već duže vreme iz prikrajka vreba i snima Milicu. Posle velike bitke u sebi i višesatnog hrabrenja drugova koji su mu ulili izvesnu dozu samopouzdanja on prelama, ustaje i prilazi stolu gde su devojke:
Sigmund Frojd, otac psihoanalize je poznati psiholog sa početka XX veka koji je, u tada novoj psihologiji, otkrio odbrambene mehanizme, redefenisao libido u osnovni ljudski nagon i bavio se analizom snova. Nastanak ideje Boga Frojd je objasnio tako što kao jako mali osećaš sexualnu privlačnost prema majci, i stoga osećaš ljubomoru prema ocu koji diktira sva pravila tvog ponašanja do prvih svesnih činova. Jednom kada odrasteš osećaš potrebu za tim vodjstvom, i lik oca se preslikava u ideju Boga. Frojd je ušao u naše glave i pokazao nam da smo sexualne životinje u svojevrsnom kavezu i da je mnogo stvari koje radimo posledice neostvarenih sexualnih ambicija. Ove teorije postigle su neslućen uspeh medju naučnicima. Medju običnim narodom primljene su sa stavom: "Ma kome ti da se loži na kevu, sexualno isfrustriranu edipovcu jedan jevrejski??" Otud i ovaj post pod neko. Vi odlučite da li ćete verovati psiholozima ili glasu naroda...ni meni ni Forjdu ni iz džepa ni u džep - on je mrtav, a moja mama jes' lepa žena, ali ne vidjamo se često...
Rečenica kojom devojke muvaju momke u američkim filmova i serijama i obratno, tzv. pickup line. Tu rečenicu od naših devojaka u srpskim filmovima teško da ćete čuti, a ril lajf da ne pominjem.
Strendžerka: Ekskjuz mi, haj, ken aj baj ju a drink Srbin 1: Brate, šta kaže ova, ’leba ti? Srbin 2: Mislim da hoće da joj platiš piće Srbin 1: Pa i nije neka riba al ajde, oću, prevedi joj... Srbin 2: Maj frend vil baj ju a drink Strendžerka: Nou, nou, aj vont tu baj him a drink Srbin 2: Brate, ova hoće tebi da kupi piće Srbin 1: A? Jel ona bre normalna, što ona meni da kupi? Srbin 2: Sad ću je pitam. Vaj du ju vont tu baj drink for maj frend? Strendžerka: Ajm Ešli from Ju Es Ej, end aj tink det jor frend is kjut Srbin 2: Amerikanka brate, a izgleda da se loži na tebe i da hoće da ti kupi piće kako bi je plodio Srbin 1: Šta bre? E nema šanse, oni misle da sve nas mogu da kupe, e pa ja nisam na prodaju, da je neka pička pa i ajde, da joj kažeš da ide u tu Ameriku i neka kupi nekog crnca ili nek se jebe sama... Srbin 2: Maj frend daznt vont tu hev seks vit ju Strendžerka: Vot? Ar ju krejzi? Fakin S(e)rbs… Srbin 2: Ode brate, naljuti se, rekla nam da smo ludi i da se jebemo Srbin 1: E taj deo sam razumeo. JEBI SE I TI MAMU TI JEBEM AGRESORSKU!
Mesto na kom se u filmovima uvek kriju najinteresantnije stvari, a najmanje od svih same čarape. Najčešće su u pitanju marihuana, oružje i porno časopisi.
Uvidećete da sledećenavedeni, dobro nam poznati crtani likovi, imaju dosta potencijala da budu okarakterisani kao žitelji jednog dela naše zemlje. No, krenimo:
Pera Ždera:
- Lala, iz Zrenjanina ili njegove malo šire okoline. Ovaj okruglasti gurman koji voli dobro da pojede, je jednom rečju prava ladovina. Jebe mu se za sve živo, a autonomija ga zanima onoliko koliko može da se namaže na hleb - ni malo. Ko će, uostalom, misliti na to pored kobasicijade, pasuljijade, dana vina i piva..
Gargamel:
- beogradaski sredovečni penzioner. Muka ga je naterala na preživljavanje na visokom spratu stare zgrade na Konjarniku, koja već svojim izgledom i starošću podseća na zamak. Devedesetih je oćelavio i zastranio jer firma mu je završila pod stečajem, žena i deca su ga napustili i ima još samo mačku, ne jer je voli već jer uživa da je maltretira. Komšije ga izbegavaju, deca zajebavaju, a on vreme provodi na špijunci, tonući u još veće ludilo. Ponekad se iznenada prodere u hodniku verujući da je čarobnjak i urlajući na aktuelne vlasti koje su mu sve oduzele. Od petnaestog do prvog u mesecu vija mala bića ispod ormana, kreveta i frižidera, kako bi uhvatio nešto čime će se prehraniti.
Čarli Braun:
- Depresivni klinac iz Subotice. Nema reku što ga ubija u pojam, ima psa koji ga ne sluša - što ga dovodi do ludila, a dane provodi u školi i viseći sa drugarima, od kojih je svako počeo da zastranjuje u nekom svom pravcu. Prerano gubi kosu jer ne vidi svoju budućnost u ovom gradu, medju ljudima, priča sam sa sobom kadgod je u prilici i polako zalazi u neku svoju depresivnu krajnost..
Barni Gambl:
- lokalni alkoholičar neutvrdjenog porekla - tvrdi se da je Vrbašanin, završio na ulici kao tehnološki višak karneksa, mada svojataju ga i Niš, Pirot, Šabac, Sremska Mitrovica..Životari od socijale ižicanja po kafanama, često je vidjen ispred prodavnica i dragstora gde drži govore o politici, reprezentaciji, kataklizmama i tome kako mu je glupavi drugar iz klupe oteo posao.
Kenny:
- siromašak, živi i ide u školu u malom šumadijskom mestu. Doselio se sa porodicom iz Pirota koja je došla trbuhom za kruhom, pa ga zbog naglaska većina žitelja ne razume.
Bole (generalova radnja):
- Apatinac, ljudina. Voli pojesti i popiti, tišti ga nepravda, i karakteriše ga blaga i vedra narav iako deluje kao rmpalija - ubica. Konstitucija navodi na zaključak da su mu se dede u Apatin doselile iz Like.
Djole Proleće:
- blago orijentisani četnik iz Čačka, nekada udarnički radnik koji je crnčio po radnim akcijama, sada je gradjevinski fizikalac koji zagovara povratak kralja i teoriju da ova zima proći mora.
Klinci iz "Negde daleko u zemlji snova":
- siromašna deca sa Kosmeta, na koju je vlada Srbije odavno zaboravila. Ne nadaju se više ničijoj pomoći. Žive sa samohranom majkom, a otac im je nestao"99. Jedina radost im je prolazak pored albanske poslastičarnice, gde im starina Bekim ponekad da kuglu sladoleda od čokolade u kornetu.
Onaj svirac iz Asteriksa i Obeliksa:
- šiljokuran, nakrivo samonabedjen da je izvanredan muzički talennat i da će završiti u grand produkciji kako bi ostvario svoj san. Na svadbama i slavljima gde ga plaćaju da nastupi ga popnu na drvo i vežu mu usta kako ne bi kvario dalji ugodjaj.
Ptica trkačica:
- stanovnik iriškog venca, koji obučen u šareni triko beži ispred kola, autobusa i kamiona. Pitanje je kada će ga kamiondžija Pera iz kompanije Kojot&co pregaziti dok kao muva bez glave strmoglavo krivuda niz venac.
