Prijava
   

Teletekst

Internetov retardirani stariji brat.

Ne zna mnogo, ali zna sve rezultate i raspored tv programa.

   

Sarmašica

Osoba ženskog pola, bahatog izgleda i ponašanja, bučna, veoma emotivna.
Prepoznatljiva po “Who is the boss” i “Hold me I’m a virgin” držanju i
gestikulaciji. Takođe, zaštitni znaci ovih osoba su trenerica i štikle, fizička
nadmoć nad partnerom, jutarnji zadah po kobasici, sarmi, belom luku, ostaci
žumanaca oko noktiju, usta, kraći mekani ili grubi brkovi vidljivi sa i bez
prisustva sunčeve svetlosti, kod muške populacije veoma dobro poznati kao
“lubeničarski”.

-Sarmašicin dečko: Hej ljubavi, hoćeš da te vodim na kaficu u naš omiljeni
restoran?
-Sarmašica: Ne seri pičko, idemo tamo gde se meni ide...
-Sarmašicin dečko: U redu draga…

   

Da li želite da pomognete deci ometenoj u razvoju?

"Ne."

Pitanje sektaških smarača prevaranata koji vas startuju na ulici i kojih ima već toliko da su počeli da iskaču na najneverovatnijim mestima po gradu.

Vrlo dobro znate da zapravo samo mizeran procenat toga što vam uvaljuju ide toj deci, ali s obzirom na to kako vam postavljaju pitanje, nemate izbora nego da odgovorite "Ne, ne želim da pomognem deci ometenoj u razvoju". Što čini da se osećate veoma loše, jer pobogu, kakav ste vi to čovek koji ne želi da pomogne deci ometenoj u razvoju?! I onda zbog osećaja krivice vadite novac. Ali...

Ta deca su ometena u razvoju, i kao takva (debilna) oni NEMAJU POJMA da je njima pomoć potrebna. Njima je do jaja! Po čitav dan se igraju, zajebavaju, crtkaju, prčkaju nešto, oslobođeni su svake odgovornosti. Ne moraju ama baš nikakve odluke da donose. Njihova jedina obaveza je da spavaju, jedu i pišaju i seru. Ne moraju čak ni sopstvena dupeta da brišu! Njima je potpuno svejedno da li je neko kupio nešto od čega par dinara ide njima.

Jebe im se da li se igraju lego kockama ili kartonskim kutijama. Jebe im se da li crtkaju običnom olovkom ili faber-kastel bojicama sa 36 boja i isto toliko nijansi svake boje. Jebe im se da li crtaće gledaju na matorom crno-belom EI-Niš, ili prejebenoj Samsung plazmi. Jebe im se da li nose Nike ili Borolete. Bazično, jebe im se za sve, pa i za tebe. Oni imaju svoj svet.

"Blago siromašnima duhom, njihovo je carstvo nebesko"

   

Molitveni doručak

Svetske licemerne retardirane bitange (u daljem tekstu Ameri) dokazale su da imaju smisla za ironiju, kada su ovako krstili svojevrstan festival međunarodne političarske bagre, koji tradicionalno organizuju svake godine, u februaru.
Dakle, američki predsednik zove belosvetske funkcionere da se kao pomole za mir i blagostanje u svetu?! Toliko jebanja ne mogu da izdrže ni drugi organi, a kamoli mozak.

Naravno, vajni lideri pišnu u gaće kad dobiju pozivnicu, sve cupkaju od sreće, ko Pepeljuga kad je vila pretvori u sponzorušu. A neki se i instinktivno poraduju klopi. Kažu da je Dačić odmah po dolasku pitao “gde je ovalna soba”, logično pretpostavljajući da je tu pečenje. Kasnije, dok su drugi žmureći mrndžali tekst molitve, krišom je skrcao prasetje uvce. Snimljen je video-nadzorom sofre, a Tajna služba je fajl zavela kao Kanibaliti001.mp4.

Razna fela se vucara po Vošingtonu tih dana. Od “naših”, obavezna zvanica je Vuk Drašković, osvedočeni ljubitelj baba-Madlenine ruke. Zovu ga prvenstveno kad nestane koksa, da prisutne zabavlja svojim prevodima srpskih gnoma. “Dont miks frogs end grendmodrs” je hit, ali je salve smeha okupljene kamarile izazvao i “hu vunds vundli, tu hepines grabi” i “ju kent mejk a paj from šit”.

Doručak okuplja sve one koje je ujka Sem priznao, pa su tu i kosovski šiptarski teroristi, iste one životinje iz UČK, samo u odelima. Mada, red je, realno, da se kerovi i na’rane, kad već dobro slušaju. Najviše vole bubrege, a ne manišu ni dinstanu džigericu i srce, tako kažu dobro obavešteni izvori.

I tako, okupe se svetska elitistička gomna. Zamisli tu koncentraciju hipokrizije i vazalstva na jednom mestu. Kakav HAARP, kakvi bakrači, pre verujem da se magnetno polje pomera od ovakvog dejstva tamne sile, izazivajući kataklizme. Naravno, ključna je sama molitva. Kako se mole ove transkontinentalne ubice, pitam se?

Dragi oče, koji si na nebesima, da se sveti Amerika, da izrokamo i ono malo zemalja što nam fali u Riziku. Da instaliramo demokratiju u svaku kuću i obezbedimo gazdu svakome, bez obzira na veru, boju kože i seksualno opredeljenje.
Oprosti nam dugove naše. Svetskoj Banci.
Donesi mir našim protivnicima, večni.
Ej-men
Prijatno vam bilo, izvol’te, poslužite se, folks!

Definicija je napisana za Mizantrofi 2

   

Tetoviranje, masovna pojava koja prelazi u bolest

Definicija je napisana za Mizantrofi 2

Klasično lečenje kompleksa i frustracija crtanjem po koži. Pokušaj izdvajanja iz mase usled nedostatka kvaliteta druge vrste. I znanja. Rezervisano za malo priproste mićovane, iz raznoraznih zabiti koji u velikom gradu na studijama moraju da se pokažu, ako ni po čemu onda po lošem normalno. Po ugledu na pretke koji su se užarenim iglama i otrovnim mastilom boli u slučaju da ih metak pogodi pa kad ih dopreme kući da ih staramajka može prepoznati mrtve u kanatama. Ali samo po ugledu pošto to vojske, rata i metka videlo nije. I da treba da ga vidi verovatno bi bili uskraćeni za tu čast zbog mentalne nestabilnosti a sve zarad cirkusa na koži. Ova pojava inače preti da ozbiljno poljulja sistem vrednosti. Uopšte nije naivna stvar.
Studirajući malo dublje, i detaljnije novopečene tarzane možemo svrstati u par grupa:

Kineska slova
- Idiotizam level expert kad je tetoviranje u pitanju. Dati tatu majstoru i nož i pogaču u ruke, čoveku koga prvi put vidiš da te unakazi za ceo život crticama koje nikad nećeš saznati šta znače. Legenda kaže da mnoge devojke koje su htele imena dece i voljenih jebača na Kineskom nose natpis ja volim kurac. I treba.

Tribali
- Pubertetlije većinom koji su se vodili onom starom ''Videla žaba da se konji kuju, digla noge i crkla''. Jednom rečju propast u nedostatku inspiracije.

Leptiri i Delfini na krstima
- Pečat kurvi koji datira iz vremena pornića na VHS-u. Tetovirano u mestima gde nije imao Plavi Most radi lakšeg poslovanja. Reklama je pola posla.

Ratnici i vitezovi
- One najgore paljevine koje život žive da ih prime na konkurs u žandarmeriju. Do tada žive život žabe zimi. Preciznije žabe koja zimuje, šara se po koži i čeka leto da ode na Kosovo da pogine. Velika većina ima dva metra u leđima, nema vrat i obim ruke ima kao deblja neka manekenka struk. Debili ne znaju da su pola junaka kojih imaju nacrtano pobili više Srba nego što danas postoji. Oni koji nisu uspeli da ubijaju, to su bar želeli.

Ikone i Sveci
- Za ovu sortu ljudi ne treba trošiti reči, jednostavno.

   

Prošao kroz sistem

Izraz se koristi da se objasni mentalni status osobe i njene inteligencije kod ljudi koji su nekim čudom, vezom ili ko zna kako uspeli da završe neke škole, a u svakodnevnom kontaktu sa njima uviđate da je neko negde ozbiljno podbacio u svom poslu i da je čudo trebalo da završi neku specijalnu školu za mentalno insuficijentne.

Pedagog ga je testirao na brzinu, misleći o teme kako mu se spava jer nije popio kafu. Učiteljica je bila kuma pedagogu pa nije htela da joj pravi problem i izdržala je nekako te četri krvave godine. Razredna je neki rod pa je to nekako provukla onom čuvenom: Ma daj mu dva i nemoj se sekrati! Zanat učio od sličnog sebi. A i mati je nosila piliće, jaja....

Naručilac radova (crta - poprilično uspešno ono što govori na papiru): Slušaj izvođač radova, oću ovako, ovako, onako...
Izvođač Radova: Ne razumem... Kako?
Naručilac Radova: Šta ne razumeš? Ovaj zid da se ruši i tu prikolicu što ste zazidali unutar kuće da nosite u pičku materinu. Drugo, na terasu da se stave osim prozora i vrata. I konju jedan svaka kuća mora da ima i ulazna vrata. E sad slušaj, ta ulazna vrata da gledaju na ulicu, a ne na komšijski zid! Razumeš sad?
Izvođač radova: Gde da budu vrata? Ali taj zid će se rušiti?

Nakon sat - dva...

Naručilac Radova (na ivici nervnog sloma): Razumeš sad?
Izvođač Radova: Ne.
Radnik - Fizikalac (IQ -28, njega je pedagog testirao nakon kafe, pa je ulovljen): Kako ne shvataš već jednom?
Naručilac Radova: Jel ti shvataš?
Radnik - Fizikalac: Aham.
Naručilac Radova: Dođi ovamo! Od sad si ti šef! Jesi ti završio onu školu za retardirane? Jesi! Ma, nema veze! I ovaj tvoj je trebao da bude stobom u klupi! Al prošo čovek nekako kroz sistem. Aj sad. Gde su vrata? Prikolica? Na terasi? Bravo čovek! U razdeljak te ljubim!

   

Miris baruta

Povezuje se sa osobama koje su "ispaljene".

Marko: O ćao brate. Šta ćeš sam na mostu?
Aco: A ništa, evo bezveze...
Marko: Ajde ba, reci koga čekaš?!
Aco: A dogovorio se sa onom Sonjom sa faxa da izađemo u 21:00 čas.
Marko: Aha... tako... pa evo sad ti je 21:20.
Aco: A znam...
Marko: Nego, osetiš li ti miris baruta ovde?
Aco: Ne, što?
Marko: Nije važno... ćao!

   

Mesnata

Ona vrsta žene koja vas nikad neće ostaviti ravnodušnima pri pogledu na nju. Imaćete vilicu do poda i potočić pljuvačke za sobom narednih pola sata. Sam pogled na nju zamućuje vid, postavlja se krucijalno pitanje: "Postoji li Bog? Jer, ako ne postoji, ko je stvorio ovakvo savršenstvo?"
Ne, nećete moći da je imate, samo možete da gledate, zato što su one uvijek predodređene za nekog drugog. Možda zbog toga i izaziva takvu reakciju?
Uprkos svemu, dali biste sve samo da pipnete te bajne obline, svjesni toga da bi i najmanje doticanje izazvalo talasanje tolike raskoši. Ali, to se neće desiti.
Rijetki su oni koji uspiju da ih zauzdaju, ali ako im to pođe od ruke, smatraju se najsrećnijima na svijetu.
Ostali mogu samo da gledaju, maštaju pred spavanje, stvaraju sopstveni scenario, pokušavajući da se oslobode surove realnosti.

- I tako, kažem ti ja njemu, "nećeš se ti meni tako obraćati, nismo mi zajedno ovce čuvali", a on će ti... Jao.
- Šta, rek'o je "jao"?
- Jao. Pogledaj ono što je ušlo u kafić. Jebote, je l' ono Kristina Hendriks?
- Hahah, jebote život. De, minut ćutanja, pokvarićemo sve pričom.
- Kristina bi se postidila da vidi tu mesnatost. Odoh da je zaprosim, ništa ne gubim..
- Sem dostojanstva. Samo se ti brukaj, ja posmatram..

   

Srbija

Zemlja u kojoj na hiljadu zašto uvek imaš odgovor: zato što je ovo Srbija.

   

Ratni profiteri

Moderni alhemičari.

Znaju da olovo uspešno pretvore u zlato.

   

Biće

Buduće vreme od glagola neću.

- "Ej Kaizene, daj napravi nam pretragu groblja"
- "Biće!".

   

Može samo jedno, i upravo si ga ispucao

Idealan odgovor kada vas na ulici presretnu dosadne TV ekipe sa onim: "Izvinite, može jedno pitanje?"

   

Noćni Klub Evropska Unija

Noćni klub u koji Srbin ne može da uđe.

Subota veče, oko 23:00. Dugačak red pred vratima Noćnog Kluba Evropska Unija. Srbin je u redu kao i svaki vikend pre toga. Obučen u najbolje krpe, sve markirano, frizura po poslednjoj modi (čak su i crne fleke ofarbane).
Oseća da će ovo veče konačno da uđe unutra.
Čuo je o ovome klubu samo najbolje stvari: gazde su neki Nemci, unutra je cuga skoro badava, ribe na sve strane. Ni Srbin ni niko od njegovih prijatelja nikada nisu bili unutra, ali veruju da su priče tačne. Neki Đura iz komšiluka je navodno bio pre par nedelja sa rođakom iz Holandije i kaže da je pokupio dve Francuskinje i napio se kao svinja- sve za deset evra.
00:30- Srbin se u redu pomerio za par mesta unapred. Nazire par izbacivača pred vratima kluba- dva crnca od po dva metra. Svake nedelje mu kazu da nema mesta i da unutra ulaze samo oni koji su na listi. Srbin se uvek pitao kako on nikada ne dospe na tu listu. Njegove komšije iz kraja- jedan Rumun i Bugarin svaki vikend uđu bez problema.
01:30- Još par mesta unapred. Komšija Hrvat iz kraja već je blizu ulaza. I njega ne pustaju, ali ovo veče sa sobom je doveo dve prelepe plavuše. Izgleda da će da uđe.
02:30- Iz kluba izbacuju neke pijane Grke. Oni psuju, prete, izbija mala pičkaza ali sve se brzo sređuje. Srbin gleda i pita se kako takve ljude pustaju u klub, a njega ne.
04:00- Srbina bole noge. U redu je već satima. Par ortaka ga je zvalo da idu u kafanicu u kraju, ali odbio je. Oseća da je vešeras veše kada će konačno ući u klub.
05:30- Konačno je ispred vrata. Dva crnca ga kao i svaki vikend ignorišu, ali posle par minuta džu mali plišani konopac sa ulaza i pustaju ga unutra. Srbin ne može da veruje. Konačno. Plaća 550 evra za ulaz u klub i narucuje jedan Heineken od 340 evra. Unutra je poluprazno, muzika utišana- turski melos...par čudnih tipova sede za zamračenim stolovima, nekoliko od njih se drpaju u ćošku. Dve sumnjive dame od po 60tak godina nude mu noć koju neće zaboraviti...nije mu jasno. Gde su super modeli? Gde je piće za badava? Utom se pale svetla...fajront.
Srbin polako kreće kući- peške, jer sve pare je potrošio. Dok lagano ide prema svojoj maloj skromnoj kući, ne može, a da se ne pita: da onaj Đura iz kraja nije malo slagao?

   

Sve sem ćumura

Odgovor jako alavog halapljivca na pitanje radnika u ćevabdžinici "A šta ćemo od priloga u punjenu?"

   

Fali mi 20 dinara

Sarkazam kojim prodavcu stavljate do znanja da artikal koji ne vredi pišljiva boba, a koji on pokušava da vam utrapi po basnoslovnoj ceni, može da nabije sebi u dupe

Istinit događaj od pre 3 godine.
Mesto: Butik u centru Zrenjanina
Artikal: Očigledno kineska majica, na sive i crvene pruge (kakve su tad bile u modi), bez ikakvih dodataka

- Je l' vam ovde piše 550 ili 5500 dinara????????
- Pet hiljada pet stotina dinara.
- Ništa...fali mi dvadeset dinara, doćiću kasnije (marš u pičku materinu i vi i vaša radnja, za te pare ću da kupim sobu stvari na istom buvljaku gde vi nabavljate robu)

   

Životna usputnica

Oduvijek je poznaješ.
U početku, dok si bio osnovna, ne lično, iz viđenja samo, jer je stalno bila negdje tu, u blizini. Da, u blizini, to sada znaš, onda nisi, jer te nije zanimalo. Zanimala te je sisata Mica iz 8 b, prva drkanja su protekla s njom u mislima. Ona je i dalje bila tu, u blizini. Ponekad si, slučajno, hvatao njen pogled na sebi, brzo je okretala glavu, skrivajući ga. Nije te bilo briga.
Kasnije, u srednjoj, ste se i upoznali. Slučajno, u kafiću, preko nekih zajedničkih prijateljica. A možda je i Mica bila tu negdje, pa si prifur'o prijateljicama, ne bi li ti se Mica obratila.
Pružio si joj ruku, rekao svoje ime, njeno ili nisi čuo, ili si odmah zaboravio. Kao da je bitno.
Poslije, kad si je sretao na ulici, pozdravljala te je, ti nekad pozdraviš, nekad i ne. Kao da je bitno.
Kasnije, upis'o si fakultet, rjeđe si je sretao, a možda i nije bilo tako rijetko, ali nisi primjećivao to. Brucošijada, žurke, rođendani, pičke materine, ko bi je i primjetio?!
Na jednom rođendanu je i ona bila tu. Ti si naroljan muv'o sve oko sebe, pa si slučajno i na nju naletio. Nije te odbila kao ostale. Ljubili ste se i bilo ti je lijepo. To si shvatio sutradan, kad si se uspio sjetiti. Nisi bio nešto hepi, ali šta fali, neka je, malo ćemo se zezati i svako sebi.
Tako je i bilo. Tri - četiri mjeseca i raskinuo si. Bilo ti je dobro, ali ona nije ta koju si tražio. Bila je nekako neobična, kao da živi u nekom drugom vremenu, a to nisi želio. Nije ništa rekla kad si raskinuo. Samo se nasmješila i otišla.
Vrijeme je prolazilo, nizale su se propale veze, a i ona je počela padati na pamet sve češće. Jednom si je nazvao da se vidite, popijete kafu, prihvatila je. Pričali ste o svemu, smijali se, bilo ti je super. Kad si je otpratio kući, još dugo ste stajali ispred i pričali. Sati su prolazili u trenu. Poljubio si je, kratko i šturo, jer ona nije ta koju tražiš i otišao. Opet se nasmiješila i opet ništa nije rekla.
Povremeno viđanje se nastavilo, nikad nije rekla neću. Nerviralo te je to, pitao si se gdje joj je ponos, pitao si i nju jednom. Opet se samo nasmiješila, kao i prije, polutužno, polusjetno. Ništa rekla nije.
Mrzio si taj osmjeh. Mrzio si to što ti je samo sa njom bilo lijepo, što si samo njoj mogao sve reći, biti iskren do kraja, a znati da te neće osuđivati, još će ti olakšati, nasmijati te malo... Da, mogla je sve. Uvijek je znala reći onu golu istinu, zbog koje si noću ostajao budan razmišljajući. Ali ne, ona nije ta koju si tražio. Ideš dalje.
Jednom si je zvao. Nije se javila. Poslao poruku. Nije odgovorila. Nisi to uzimao ozbiljno, mislio si da je ljuta i da će je proći. Dani su prolazili, ali ništa, ni poruke. Zvao si opet, ništa.
Šetao si kroz grad i razmišljao o njoj. Čuo si trube automobila i živcirao se. Ko se to jebeno ženi i što koji kurac trube debili?! Pogledao si u jedan auto i vidio nju. U bijelom. Ugledala je i ona tebe. Osmjehnula se isto onako, kao prije. Polutužno i polusjetno. Sad si shvatio da je voliš. Sad znaš da si u svima samo nju tražio, sad znaš da je sve bilo i da će biti sivo bez nje, sad znaš šta je onaj osmjeh govorio.

" Jednom, kad odem, bez povratka, biće mi žao što ćeš tek onda sve shvatiti. "

   

Nisam ni ja

Način ograđivanja, nakon shvatanja da bi bilo koji drugi odgovor mogao da oda i uvuče u problem.

- E brate, jesi i ti nekad kao klinac uzimao plišane igračke i trljao kobas od njih?
- A?
- Pa ono, malo džaranje i to...
- Koji ti je kurac? Što bih to radio?
- Ma ništa, pitam čisto onako. Nisam ni ja.

   

Hvatač beleški

U svakom odeljenju, u srednjoj ili osnovnoj školi, postojao je jedan ovakav primerak ljudskog roda.

Hvatači beleški jednostavno žive da zapišu ono što profesori govore, bilo to bitno ili nebitno. Dok pišu oni uživaju gledajući svoju ručicu kako razdragano obigrava oko papira, i zamišljaju sebe kako izgledaju nama koji ih vidimo.

Smatraju sebe veoma poslovnim ljudima, i takodje smatraju da liče na one poslovne ljude sa tevea.

Prepoznaćete ih tako što zabodu svesku u zglob ruke, imaju neku pederaj hemijsku, i obično stave naočare na nos, kako bi, naravno, što kulije izgledali.

Pišu sve, bitne i nebitne stvari, ono što će im trebati i ono što im nikada neće trebati, ali sve dok ruka mrda njihov život ima svrhe.

profesor: danas pričamo o romanu Zločin i kazna.

hv. beleški (piše): Zločin i kaznA, podvuče duplom crtom ovaj naslov

profa: nego, pre no što počnemo, recite mi, jel ste gledali sudjenje Mladiću juče?

hv. bel (piše): sudjenje Mladiću - pogledati obavezno (obavezno napisano drugačijim slovima)
zatim, hv. beleški pita profesora: A na kom kanalu ste gledali sudjenje?

p: jao, mislim da je bilo na RTS-u, nisam siguran

hv. bel: hvala
(piše) RTS

*crta logo rts-a, još jednom sve podvlači za svaki slučaj jer bitne stvari se ne smeju zaboraviti, a onda sve to uokviri i spreman je da piše dalje.

   

Hronična dosada

Najrasprostranjenija bolest kod sredovečnih domaćica u Srbiji (čitaj: nezaposlenih kevi i tetaka). Problem sa ovom opakom zarazom je što od nje ne boluje zaraženi, već svi oko njega. Leči se jedino zaposlenjem ili udarnim dozama Floresite i Seremlade.

Moja soba, 3 dana pred ispit:
Keva nonšalantno ulazi u sobu i započinje konverzaciju.
-A šta učiš sine? Aa pa dobro, neka, samo ti uči neću da ti smetam.

...nego šteta za ovog malog Francuza lep dečko bio, eto 20 godina te hrane roditelji i tako da završiš.
-aha
-nego ovi iz energoprojekta, jesu nesposobni, svaki dan juriš po kancelarijama i niko ne zna šta da ti kaže. 30 godina oko te legalizacije, eh sine, težak je život.
-aha
-...a šteta za malog francuza eto ti huligani to treba zabraniti. propade nam država zbog njih.
-dobro kevo ja bih da učim evo 5 do 5 je sad će floresita.

(2 minuta kasnije, zvoni fiksni telefon)
-ee ćao tetka, ništa evo spremam ispit hehe, ma da u gužvi sam imam još par dana fore.
-aha, pa lepo sine....a šta je bilo sa analizom kakva ti je krvna slika?
-ma dobra je, malo me zezaju leukociti ali ništa strašno, nego hoćeš kevu verovatno da čuješ hehe?
-hoću...nego jesi čuo za ovog malog francuza, huligani truć truć, energoprojekt frungt frungt, suzan bojl spang spang, koža na petama kranč kranč.
-AMA BOLI ME KURAC ZA FRANCUZA IDI GLEDAJ ESMERALDU!!!

   

Uskladio duh i telo

Kulturniji način da kažemo za nekoga da je lud koliko i težak.

?
+1496
49
definicija