Буди ортак, уз ортака, а не смрад, против смрада.
Заједно, за једно, ко Душанова гарда.
Ко батаљон јунака, задња одбрана града,
снажaн, спремaн да страда у борби без појачања.
Занемари боју шала. И брљу из бокала,
ако крила би ти дала да се отвара глава,
која уз тебе би стала, само кад би знала
шта јој значи тетоважа, коју преко леђа ставља.
Лепо пише да сте браћа, потомци истог краља,
витезова истог реда: Златног змаја,
рода што се славан, вазда, враћао из рата
путу Духа у Љубав, преко Мудорсти и знања
да ће проћи царства, сва овоземаљска.
Само слога снага права је, поразиће и врага.
Сам, ситан, као игла у пространства пласта,
човек нестане без трага. Опстаје идеја братства.
