To je ono dete koje najvise ispasta u kuci. Pogotovo ako ne zna i nece da svira ali to radi jer mu roditelji kazu: "ajde sine ostalo ti je jos samo 3 godine neces valjda sad da prekines!" Obicno sluzi za pokazivanje i hvaljenje pred prijateljima....
keva: ajde uzmi da vezbas to violoncelo nemoj da me sramotis kad mi dodju prijateljice!
(krece da svira i skripi kao prasici pred klanje)
sestra: prestani da skripis tamo ne mogu da ucim od tebe! ajde da znas da sviras pa da te slusam!!!
keva: m'rs u sobu djubre jedno ljubomorno! to ti je brat! ajde sine jos jednom za mene onu rusku etidu!
cale: (u sebi) jao ne mogu da ga slusam vise! koji smo ga k***c upisivali u muzicku, samo nam izbija pare iz dzepa! (na glas) daj prestani da sviras i uzmi da ucis solfedjo!
baba: jao sto lepo sviraaas! ajde jednu o Marsalu odsviraj dacu ti 10 dinara!
Prva rečenica koju izgovoriš, nakon što drugar s kojim kupuješ pljeskavicu zatraži da mu se od priloga stavi sve što ima u radnji. Em što je previše, em što ti definitivno ne ide u prilog da sve to staviš u sebe.
A: -Gotove pljeske brđani, šta će ko od jebenog priloga?! B: -Ja ću sve. Znate, ja sam odrast'o sa vukovima. A: -Ma nemoj? Imam ja kući jednog što je sa medvedima odrast'o, pa opet ne stavlja sve. B: -Jebiga bakuta, vukovi su vukovi. A: -I to što kažeš, nisu za džabe nazvali ono za kola ''vučja kandža''... Nego, 'oće i drugar isto? C: -Meni to ne ide u prilog. Meni samo kečap i pavlaka. A: -A, drugar ti je fićfirić, da ne kažem raspala fegetčina. Sad mi je jasnije.. B: -M'da, gotivi američka govna više od naših, PRAVIH jela.
Ne, nego ja pizda ti materina! Pa normalno da ti! Upitna rečenica u izvedbi lenjivca izgovorena s nadom da izrečena naredba možda nije upućena njemu, iako i sam lenjivac zna da su verovatnoće da je upućena drugom ravne mogućnosti da vođa Radovih navijača ode na koncert Elton Džona. Loš pokušaj izbegavanja obaveze.
Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?
vi – (tek zaspali) on – zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz….. vi – Ijao, jebem ti život i sve… valjda će da ode … on – zzzzzzZZZZZZZ… (pravi luping od vašeg uha do nosa) vi – (mahnito mlataranje rukom) on – …………
(sve ovo 3x…)
vi – (paljenje svetla. Pola sata gledate svaki cm sobe i ne vidite ništa. Čekate još pola sata i vidite siluetu kod glave, ali niste dovoljno brzi. Pokušavate da dremate, ali vam je psiha već otišla u tri lepe i od spavanja nema ništa…) on – zlurado se smeje dok čeka da ponovo zaspite i zuji po melodiji imperijalnog marša…
Slično što i Alapača, predstavlja ženu iz komšiluka sa OVOLIKIM jezikom! Nema svoj privatni zivot, ali je specijalista za postavljanje dijagnoze svima oko sebe. Razume se u sve živo i neživo, najpametnija je, i nedao ti Bog da se s' njom zakačiš jer će pola grada saznati gde ti je i sa kim žena dok si ti na poslu, da l' bacaš đubre pored kontejnera, s' kime ti se spanđala šurnjaja...
Simbol nedelje popodne na televiziji, koja je nekada (u vreme kada je ovo prenosila) bila kolko-tolko normalna. Kalčo nas je sve ispunjavao, divili smo se fudbalu na čizmi. Užitak nam je dopunjavao onaj ludi komentator, koji kad god je igrala Roma, on je bio najvatreniji tifoz. Tada je sve bilo normalno u Kalču, bar nam se tako činilo. Pre Serije A, mogli smo da se "vozimo" uživo sa Šumijem, Montojom i ostalim asovima najbržeg cirkusa na svetu.
Kalčo je bio nečiji univerzum. Nakon ručka, lepo pustiš ružičastu i uživaš u majstorijama Del Pjera, Totija, Ševčenka, Kake, Inzagija, Vijerija, Nedveda i ostalim ikonama italijanskog fudbala početkom prve decenije 21. veka. Sve to je nestajalo u zaborav. Polako se čuveni multiprenos (od kojih je Juve uvek bio mejn) menjao za šuntave Engleze. Kalčo je gubio sjaj. Totalno je posrnuo aferom Kalčopoli i mnogi su ostali razočarani. Kalčo je nestao sa Pinka, baš kao i sav sport sa iste. Neki više nisu hteli da čuju za Skudeto i ostala sranja, dok smo neki i dalje tragali za majstorijama Del Pjera i drugara.
Više se ne čuje "aaaa parlamore skomiće tu" ni pred jednu tekmu. Sve je smor danas.
