Najgora manifestacija krkanluka svojstvenog balkanskim skorojevićima, roditeljima koje neobrijanom dripcu od 35 godina, dlakavom k'o šupak sredovečne romulanske kurve, podgojenom od lenjosti, supicu donose u krevet, tepajući svojoj mukici koji je jadan morao da se probudi u podne kako bi išao na sastanke nevladine organizacije, na čijem odboru je dao svoj glas, presudnu kap na vagu vrlo teške debate da li bolje paše svetloljubičasta ili teget boja kao pozadina na plakatima aktivista za predstojeću paradu šupakmeraklija i dukatlija.
U oku brižnih roditelja suza od ponosa na sina neradnika, jerbo otac se seća kako je za vreme prehodnog rata, sa novim kapitalom mukom stečenim švercovanjem benzina preko šeme sa Miletom Štanglom iz Krnjače, prve ruke za šverc rumunskog bezolovnog do 50 oktana, preselio porodicu iz sela Međedovog Polja u grad. Seća se otac kad je on u pet ujutru morao da ustaje da se sprema za školu, bi hladna zima 70-i neke godine, u školu koja se nalazila tri brda udaljena od njegovog sela. Seća se ponosni roditelj kako je kao mlad udarnik lopatao ugalj preko studentske zadruge da kupi pet pari gaća i farke švercovane iz Trsta. Oženio se, rintao mnogo kako bi nešto stekao da sin ne mora da radi. "Ako sam ja radio i patio se, ne mora moje dete"...
Od donošenja vrućih uštipaka u krevet sve kreće. "Neka sin spava, a šta će drugo." Vremenom roditelji istrpe i drecanja sina, neka ga. Uz misao "Neka, teška su vremena, dobar je kakav je današnja omladina" tolerišu se mnoge stvari, kriterijumi se spuštaju, od sina se očekuje sve manje. Grudva survana jednom niz brdo raste sve više, baterflaj efekat u kombinaciji sa Marfijem nije zakazao. Prohtevi sina rastu, takav je svaki čovek kad mu pustiš, izgubi meru, postane ajvan. Dva nova mobilna, tri kožne jakne... Ocu biznis baš i ne cveta, ali za sina jedinca mora biti. Kad je stigla i jakna, mora i motor. Roditelji dižu ušteđevinu, deo od toga je majka planirala za nove zube socijalce, otac planirao da ide u banju da se leči od operacije kile i ukoštenja trinaestog pršljena. Neka, može to i kasnije. Deo novca se uzima od zelenaša, jebemu mater za sina mora biti.
Jutro, nevremena doba, telefon zvoni... Iz policije javljaju da je sin poginuo, naroksan belim, i podgrejan vinjakom zapucao se motorom u Fergusona sa prikolicom đubreta, koji se taman uključivao na regionalni put. Muk.
Roditelji skrhani, u crnini, idu u manastir, pale sveću, gledajući u nebo traže odgovor na jedno pitanje - "Zašto?!" Ne shvatajući da se odgovor na majčino pitanje nalazi dole, daleko od Boga i bilo čega svetog - u parčetu zemlje po kojem ljudi puze, večno gramzivi, jure za materijalnim, izgube granice, ukrmače se u svojim prohtevima. Juri se samo više, brže. A retko ko pomisli da je i jedan dan života višak, poklon koji smo dobili, makar bili Moldavska kurva, pajdoman sa železničke ili episkop zvorničko-tuzlanski....
Navođenje nekoga na samoubistvo verbalnom i činjeničnom dominacijom. Objašnjavanje nečega dok se protivnička strana dobro ne zamisli i odluči da je smrt mnogo bolji izbor nego biti predmet ciklonisanja. Ime nastalo po Cajklonu koji je u borbi protiv septičke jame na ovom satu mnoge iscajklonisao te oni nisu imali drugog izbora do da se odvale virtuelnom sačmarom u vugla, takozvano kobejnovanje.
- Haj Cajklonski, kaj radiš ovih dana?
- Evo raspravljam se sa idiotima, ne može to tako. Samo seru i pišu sranja a nikoga nema da im objasni da ne znaju i ne umeju i da nisu sposobni da žive uopšte.
- Kako te ne mrzi samo Cajklone da se smaraš toliko?
- Ne mrzi me, jer mora neko da objasni degenericima da ovo nije fejzbuk i da takođe, opet ponavaljam nemaju pojma. Sve sam nemač pojma.
- Ali Cajklone u redu za fejzbučariju ali kako se primaš na trolove?
- Molim, ja se primam na trolove? Nemaš ti pojma, sad ću da ti objasnim. Većina tih "trolova" nema veze sa trolovanjem, to su sve klinci koji po ceo dan drkaju na Dženu Džejmison i nemaju pametnija posla nego da se prave pametni na internetu. A i da me troluju ipak moram da svaki slučaj da ima objasnim da su idioti, mora da se zna ko je ko. Idiot ima pravo da zna da je idiot, razumeš?
- Razumem . . .
- Ne razumeš, sad moram da ti objasnim. Kada bi pustali da svi rade šta žele gde bi ovaj sajt bio? Sve sam retard do retarda, spemuju i smaraju a ne umeju defku da napišu. I posle će meni da pričaju da nisam kompetentan. Ne ide to tako sinak, ja sam pročitao sve što ima na ovom sajtu i ja ZNAM, a oni ne.
- Ali, ali Cajklone samo sam . . .
- Ne ti ne razumeš moraš da se boriš protiv idiotarije i žgadije inače ima da pregaze sajt i da od njega naprave internet Sodomu i Gomoru. Kurve i loše defke, mora se stati na put tome . . .
- :odjava, ištekavanje modema, bacanje kompa kroz prozor, sedanje u ugao sa rukama oko kolena i klaćenje napred nazad uz blagoteleći pogled:
Vesti koje nam se konstantno ponavljaju, samo sa drugim datumom.
Politika : Pomak u evro-atlanskim integracijama, za dve godine pridruzivanje sa Oli Renom na Fejsbuku. (poslali smo mu smajli , analitičari očekuju pozitivno reagovanje) Svet : Bagdad - prirodnom smrću od napalma stradalo najmanje šestoro. Indija - jaka jutarnja rosa porušila domove i ostavila bez kartona nad glavama milione. Nauka : Japanski naucnici otkrili lek protiv hrkanja, smrti i ćelavosti , a domaći otkrili nove metode prevazilaženja duševnih patnji posle čitanja "Druzine Pere Kvržice". Zabava : / (nema toga u Srbiji) Zanimljivosti :// Kultura : /// Horoskop : Izuzetna ste osoba ,prehlada može, a i ne mora bit. Sport : Ponovo danak neiskustvu, na takmicenu "Čiji će miš u lavirintu pre do sira" imali smo pogresnu taktiku, naš šampion miš Boža , vežbao na gorgonzoli, a na finalu mu uvalili trapist.
Vrhunsko božanstvo. Presvetli, predobri i brižni anđeo koji mane nema. Romantičan kao Željko Samardžić, jebač kao Fernando Kolunga. Kuhinjska spretnost Džejmija Olivera u kombinaciji sa šarmom Ivana Bosiljčića dok se upoznaje sa njenom majkom (Jao, kako sladak razmak međ' zubima ima).
On ne gleda finale Lige šampiona, on tad svoju dragu vodi u bioskop, pa posle na večeru. Ukoliko joj naravno sam ne spremi neki svoj specijalitet, u isto vreme svirajući joj klavir na uvce. Jeste, na uvce! I dok se ja nerviram zašto ovaj idiot opet maši prazan gol, a ova moja mi zvoca sa strane da joj pustim neku Šeherzadu (Jebao je Esad Plavi), on sa svojom dragom uživa u najboljem vinu koje je trenutno mogao priuštiti, poklanjajući joj narukvicu koju je toliko želela još otkad ju je prvi put videla u izlogu, dok su išli zajedno u šoping.
Ne treba zaboraviti da u po noći zna datum njenog rođenje, datum rođenja njene keve, ćala, babe (mnogo fina žena), sestre, kera Žuće, datum prvog sastanka, prvog poljupca, šta je tad nosila, izgovorila, nja, nja, nja...
Iskreno, ja njega nisam ni video. Odbijam da poverujem da ovakvo nešto postoji i da ima kurac.
- E Omere, znaš šta kako je Acika iznenadio Saru juč... - Zabole me kurčina!
U nastavku priče sledi izvinjavanje devojci, mnogo kukanja i moljenja, ali jebi ga, znate kako je... Jebeni Acika...
Predstavlja jedan od najiritantnijih načina usmenog opštenja. Javio se razvojem interneta, probojem američkih serija na domaće tržište i jačanjem turbo folk kulture kada su neuki ljudi pomislili da su naučili engleski jezik i krenuli u masovno skrnavljenje svog maternjeg. Ovaj način izražavanja koristi uglavnom ona populacija koja svoj jezik "obogaćuje" izrazima tipa full, fensi, ekstra koji su se već standardizovali kod nas. Nažalost ova populacija (koja mahnito raste) uglavnom ne zna izvorno značenje tih reči.
Brate, neke stvari su se skroz flipovale, moraš da prihvatiš trend. Nije više kul pričati kao da si izašao iz Zone Zamfirove. Turn araund oko sebe, pogledaj samo koliko turskih reči imamo. Hoćeš da ti isprintam spisak da pogledaš? Nema enda, čoveče... Baj d vej, engleski je postao mnogo bitan u svetu, šta fali da i mi akseptujemo neke reči koje glupo zvuče kad se translejtuju.
U ekipi osnovno/srednjoškolskih ziljavuša, ona u koju stado gleda kao na hodajuće polubožanstvo, pastiricu i vrhovnog sudiju po pitanjima života, smrti i svega između; analogno matici u mravljoj koloniji.
Lepa, skockana, fino situirana; inteligentna, proračunata, neretko i načitana, sa završenom nižom muzičkom za klavir ili violinu. Priča taman koliko treba. Smeje se taman koliko treba. Uvek u trenutku, savršenog pregleda situacije. Retko gubi nerve, a kada se to desi scene bivaju poprilično ekstremne.
Ne vidiš sebe u nekoj priči sa njom, ali te opet tako jebeno intrigira, udara na tvoj osvajački instinkt. Pokušavaš, ali je ne kapiraš, ne možeš da je obuhvatiš, nedorastao, kao pekinezer koji pokušava da zagrize basketaru. Iz priča palih boraca shvataš da se malo ko tu dobro proveo, ali su je ionako uvek ganjali pajvani -- želiš da veruješ da bi je ti možda shendlovao. Možda. U nekoj paralelno mazohističkoj stvarnosti.
Sama pomisao na ovu vrstu higijene izaziva jezu duž kičme i nelagodu pri prisećanju na najveće traume odrastanja većine mladunaca. Trenutak kada tvoje mlađano i nejako telo, nesposobno da se odupre babinom čvrstom, ali punom ljubavi, zagrljaju, trenutak je jedne od najvećih noćnih mora iz naših detinjstava.
Zbrčkana starica te je već prisno privukla sebi, otvara usta dok diskretno pruža jezik, poteže palac svoje rapave ruke, natapa ga izlučevinom iz svoje usne duplje i uperuje ga u pravcu tvog lica na kome je primetila garež/zemlju/trag od olovke...
Istog momenta shvataš da ćeš biti indirektno olizan em overen tuđom pljuvačkom, makar to bila tvoja najbliža krv. Tvoji pokušaji da se istrgneš iz zagrljajnog ropca svode se na zaludno koprcanje, čiji će intenzitet biti direktno proporcionalan babinoj volji da od tebe napravi čistunca! Dok polagano osećaš vlagu na svojim obrazima uz energično trljanje, oči su ti već odavno zatvorene a grimase gađenja koje praviš kao da i ne dotiču zaposlenu starinu. Kapitulirao si i tako slomljen i zgrožen nemaš potrebu da izustiš više ijednu reč negodovanja. Ali, sad si barem čist. Pobeda! Higijena pola zdravlja!
