Obuća kao stvorena da izazove kurcšlus, kako u društvu, tako i u mozgu pojedinca suočenog sa njima. S jedne strane, to su klompe najobičnije i kao takvima im je sudski zabranjen prilazak registru kul stvari na bliže od 3 miliona neurona, te su zauvek osuđene na to da borave u istoj kategoriji kao karling, fotkanje koncerta, donošenje jabuke razrednoj i oni kurci oko vrata na kojima ti visi mobilni. S druge strane, kroksice su prva autentična obuća budućnosti, skroz proizvod 21. veka. Futuristički materijal. X. Potpuna fokusiranost na udobnost koju očekuju generacije stasale u patikama. X. Debilno ime smišljeno tako da bi bilo „brend“ i koje ih je nekako uprkos svim fundamentalnim silama prirode povezalo sa krokodilima, iako nikakva zdravorazumska veza ne postoji osim što su valjda prvo bile zelene. X. U praksi, susreću se na hipsterkama koje ih kombinuju sa mrežastim navlakušicama dozglobušicama i na muževima zaleđenih osmeha dan posle rođendana.
- Ahahahaha šta ti je to na nogama - Replika papuča koje su nosili hašašini iz Alamuta, čini korake lakim poput lahora i nečujnim poput stene.
Štos saobraćajnih policajaca, kada crte lica počinioca prekršaja ne odgovaraju istorijskoj ličnosti sa ponuđene novčanice, krajnje suptilno sugerišući da bi bilo poželjno da prvoponuđena papirna valuta bude zamenjena nekom koja više odgovara njihovim očima.
- Dobro veče, gospodine, preticali ste preko pune linije. Vaše vozne isprave, molim. - Izvolite, pozorniče. - Hah, čuj, pozornik, 'bem vas u rečnik baš... nego, moram primetiti, u ovim ispravama nije vaša slika? - Kako to mislite, nije moja slika?!? Moja je, čija bi bila? - Ma ja gledam ovo zavučeno ispod dozvole i moje oštro oko zapaža da ne ličite baš na Đorđa Vajferta, više mi delujete kao Milutin Milanković, ako me razumete. - A to! Isekoh se sav. Izvolite. - To ti pričam. Živ bio, rođače, vozi pažljivo.
Obrni okreni, isto ti se 'vata. Znamo svi da je sudbina kurva, i da je bole brige za to šta ti želiš. Kao i svako žensko, bandoglava i radi po svom. Elem, tako je i ne mož' biti drugačije. Možeš od muke i da dubiš na trepavicama, stvari se promeniti neće. A sve i da vrištiš od sreće povučen dražima koje novopečena situacija nosi, sudbinu opet bole kurac.
- Jebote, 'de zaradi tu šljivetinu? - Ma, Milutin idiot. Nikad više neću pokušati da mu pomognem. Šutnula ga ona njegova i ja ga lepo pitam šta se džaba nervira, kad, hteo - ne hteo, kresaće je drugi. ------------------------------------------------------------ Ti možeš da pričaš da me ne poznaješ Ali našeg sina moraćeš da priznaješ Na tvojoj čaši stoje tragovi mog karmina Hteo ne hteo, rodiću ti sina
Pred Vama je poetsko dostignuće izvesne nam Ćane. Ako već znate ovaj tekst, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
Osnova svakog srpskog obroka. Suv leba. Polubeli. Šupljikav. Lebac raženi. Pogača. Crni. Lepinja. Vruć. Namazan. Somun. Vekna. Od juče. Prepečen. Za poparu. Buđav. Svinjama. Za leba danas mora da ima, a za sleba ćemo se već snaći.
Radivoje je mrmljao nešto sebi u bradu. Nikad nije dobro kad treba da dođe u grad, ni ovoga puta nije izuzetak. Nesnosna vrućina mu nije pričinjavala zadovoljstvo. Oštra, seda kosa je bila mokra od znoja, na krajevima koji strčahu ispod šajkače. Na putu od opštine do autobuske ugleda malu prodavnicu i reši da otrese jedno ladno zidarsko. Uvek je uzimao jagodinsko, jer ga je čiča sa slike podsećao na dedu. Prebra po čakširama i nađe dve zgužvane stodinarke. Plati jednom od njih za pivo, pa sede na obližnju, pukim čudom, funkcionalnu klupu u hladovini. Skide šajku i težačkim, od rada ispucalim dlanom, obrisa čelo, prekrsti se, prosu malo iz flaše, te nategnu dobar gutljaj. Dok je podrigivao, krajičkom oka spazi klinca kako izlazi iz zgrade preko puta. Mali je iznosio đubre. U providnoj kesi, starcu zapade za oko više od pola vekne hleba. Oči mu zaiskriše. Zar hleb naš nasušni? Seti se kako je jesenas zajmio pare za naftu da poore, taman kad uze gorivo, pade kiša, pa je čekao da ''cedne'', onda je tri dana izvlačio stajsko đubrivo, dogovarao se sa agronomom dal' da prihrani ''Kanom'' ili ''Urejom'', pa je drljačio, pa je kasnilo seme u poljoprivrednoj apoteci, sejao, povlačio, pa prašačio, dotrajala zadnja guma na traktoru. Zimus pade golem sneg praćen jakim mrazom, mislio je: 'izmrze sve', al' jok, udari velika kiša oko Vaskrsa, poplavi, al' opet bi dobro, onda naiđoše žege, pa se baba i on moliše Bogu i Svetom Iliji da ih grad zaobiđe, pa je jurio premije za mleko da ima čime kombaj' da plati, pa ga je kombajner zavlačio dve nedelje dok je ovr'o, a prinos be'a tanak, pa dok je oter'o žito u ambar i istovario da se prosuši, odvez'o u zadrugu da ga da po neipslativoj otkupnoj ceni... Danas je platio porez da mu izvršitelji ne bi zaplenili traktor. Jer šta je on bez traktora? Od svega mu je ostala još jedna zgužvana stodinarka za lokal do kuće. I dug od 400 evra. Utrošeno vreme i rad se ne računaju. O živcima da ne govorimo. Uz kurac mu muka. Posle bačenog smeća, klinac prođe pored Radivoja gledajući ga sa podozrenjem. Minut kasnije izađe iz prodavnice noseći svežu veknu hleba po ceni od 44 dinara. Radivoje pomisli da malom opsuje i tetku i babu, ali se uzdrža. Samo dobaci: - Sinko, gre'ota je 'leba bacati. Mali ga nije ni registrovao, a i da jeste, ne bi rastumačio. Jer nema ko da mu kaže i objasni. Deda mu se davno doselio u grad i pljunuo na seoski život, a ćale mu je već gradska faca, roker. On samo zna da je hleb 44 dinara. Svakako je dečko žurio da se loguje na CS server, čeka ga buljuk drugara iz razreda da povrate Kosovo... Tako to uređene države rade. Leba i igara. ''Oče naš...''
Anatomski gledano, kurac je do jaja. Sad, ja bih rekao da je i u slengovskom smislu do jaja, jer, on jebe. Prostom dedukcijom sledi da je, ako je kurac do jaja, "kurac" = "do jaja". Dalje, kada je nešto "mnogo kurac", uskladivši sintaksu da bude leksički korektna, umesto toga se koristi augmentativ "kurčina".
Kada biste radije zagrlili, izljubili, pa čak i lagano savatali seljaka iz male Trešnjevice koji je došao da prodaje prasiće na lokalnoj pijaci, te sa istima spava tri dana, dok kupo-prodaja budućeg pečenja traje, nego dotakli određeni predmet svojim epidermisom. Predmet kakav možete zateći u rukama ili ustima, dok se budite olešeni i premazani penom za brijanje, na maturskoj ekskurziji.
- Šta radiš to manijače? Ne besiš se valjda?! Jebote, mi imamo u stanu usisivač? - Ma mani me se Džoni, dolaze moji za pola sata. Nismo sudove oprali mesecima, imamo koloniju nekih bubašvaba u stanu, a ormar smo zakatančili da ne ispada prljav veš. - Aaaa pa tako reci, bem te hiperaktivnog. Nego kad smo kod sudova, što su neki tanjiri u kanti za đubre? I to oni lepi žuti duboki? - Jebali te oni baš! Kako zašto, zato što se novi oblik života zapatio u njima! Neki korov je počeo da raste iz njih! Nisu oprani od kad me je Manja napenalila, ona ih je poslednja ribala. Bre "Nasa" hoće da otkupi naše žute tanjire da vrši ispitivanja o nepoznatim materijama na njima. Odneli malopre dva komada u kesama za radioaktivni otpad! - Dobro brate, al daj šta god da je mogli smo da ih oribamo dok ne dođu tvoji. Greota da bacimo. - Ma ne bih ih pipnuo! Pre bih liznuo lenjir iz muške svlačionice nego njih prao!
