Sirena – univerzalno sredstvo komunikacije vozača, uz srednji prst i pajser, dobija svoje specifičnosti u kulturi u kojoj se koristi, pa i u našem folkloru. Pogledajmo stoga neke tipične izraze. Podsećaju na Morzea, lako se uče, te je sasvim logično uvrstiti ih i u redovnu obuku u auto-školama.
Tru: De si, brate. ___ Tru-tru: De si, brate, sve kul. ____ Tru-tru-truuuuuuuu: Ženim brata. ____ Tru-tru-truuuuu tru-tru-truuuuuu-tru: Ženim brata, opalio sam kumu. ____ Truu-truu tru-tru-tru: Igramo sa nekim, polomićemo nešto. ____ Tru-truuuuuuuu: Požuri više, invalidu. ____ Truuuuuuuuuuuuuuuuu: Iseko si me, jebem ti kolač retardirani, ko ti dade volan ____ Truuu Tru-tru: Izvini, bako, slučajno, nadam se da si dobro. Žurim sad.
Plastična žuta drška i metalni reckavi deo. Ima ga svaka kuća. Služi za sve i svašta - mazanje, sečenje hleba, mesa, gajtana, odvrtanje šrafova, otvaranje ambalaže.
Iako je verovatno kupljen u setu od 6 komada, u kući uvek postoji samo jedan i čuva se kao oči u glavi.
1. čovek rasterećuje osećaja griže savesti 2. uzimaju pare, naravno 3. razumeva karakter čoveka 4. proriče budućnost
1. "Baš mi je žao što sam ti zapalio stan, jebi ga, kad je Mars retrogradan pa još u raku...
2. "Ja sam vaga a on lav, kako se slažemo? Za samo 60 din.+ pdv saznaj da li ste stvoreni jedno za drugo. Misli lepše, vidi dalje. Tvoj Telenor"
3. ovan - muva bez glave, divljak, raspamećeni manijak, navijač Rada bik - debela mrcina, okoreli materijalista, kenjator i smarač, Teofil Pančić blizanci - šalabajzer, bambrcko, kompletna budaletina, bosanac, Miloš Aligrudić rak - plačipička, patetično govno, meteoropata, alkos, Plavi orkestar... lav - prvoklasni egocentrik, potiče od loze Romanovih, pozira dok kenja, Ivana Žigon devica - nadzak baba, kriv kurac, prodaje kirbi, nosi digitron na pijacu i boji se antraksa vaga - gej, stilista, ne glasa jer ne stigne da odluči za koga bi, umeren i kad beži od čopora vukova škorpija - nečastivi lično, kolje trudnice i fetusom se hrani, niži tip je grobar... strelac - filozof i fudbaler u jednom, zna smisao života i nije mu teško da objasni, Tom Kruz jarac - mutljavina, posmatra iz ćoška i kuje plan, jevrej i mason, veliki brat, Milka Canić vodolija - sumanuti neshvaćeni genije, japanac na spidu, ima misiju i oblači se kao Isidora Bjelica ribe - misli da je umetnik a u stvari je narkoman, dno života, član nekoliko sekti, dekintiran
4. Ova funkcija horoskopa je naglo srozana bumom tarotologije na našim prostorima, pa se sada pojavljuje u zakržljalom obliku u vidu kratkih ali korisnih saveta tipa: "Problemi sa stomakom, serite", izmedju hita dana i pregleda stanja na putevima.
1990: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 1/5 toga, koliko mu je ostalo?
1995: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20% toga, koliko mu je ostalo?
2000: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20, koliko mu je ostalo?
2005: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, ostalo mu je 80. U datoj rečenici podvuci broj "osamdeset"
2010: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, opišite osećanja koja su se razvila u Joci prilikom nesebične podele svega što on ima sa Perom, kao i Perine suze kada je video taj veliki Jocin gest.
Kompleksaš je osoba koja je siroma po svim tačkama definisanja normalne i zdrave osobe. Kompleksaši misle da su radikali super, da je znanje stilistike i retorike srpskog jezika definisano na Pinku. Imaju mane koje nekad nisu lako uočljive i žive za fajt.
Pitanje zločinac, koje se rado i bez ustručavanja upućuje devojkama koje su prešle dvadesetu, od strane totalno nebitnih kreacija sa ulice i pijace. Služi kao provokacija, loše prikrivena velom dušebrižnosti, iza koje, bez obzira na odgovor, sledi niz neprijatnih pitanja, koje su tu da dotičnu devojku nateraju da poželi da se smanji na liliputanske proporcije i sakrije iza nogare najbliže stolice. Jer biti bez momka je nedopustiva sramota, a biti s momkom koji ti nije muž- još veća.
- Ej, mačko, pa, ćao! Cmok cmok. Šta ima? Đe ti je momak? - Eno ga, radi nešto. Šta ima kod tebe? - Ma, sve super. Nego, reci mi, kada će udaja, a, a, a? Mig. - Pa, rano je razmišljati o tome, zajedno smo tek šest meseci. - Jao, pa, stvarno nisi iskusna, hvataj ti to dok još možeš. Gvožđe se kuje dok je vruće, ako me razumeš. Hehe. (Mentalna slika: momenat opaljivanja bazuke)
- Jao, vidi je što je porasla! Kako si mi samo slatka, bući bući bu. Đe ti je momak? - Paaaa, nemam ga. - NEMAŠ MOMKA?! Kako si to sebi dozvolila! Sramota! Nema veze, imam ja jednog kuma, malo je stariji, kosa mu se proredila od stresa na poslu, ali je jaaaaako dobar čovek. Evo, sad ću da ga zovem, ne mrdaj! - Ali, teta Đuko, ja imam tek trinaest godina.
Izuzetno pažljivo, po za sada nepoznatim standardima, birana grupa tinejdžera koja bi trebalo da predstavi kako izgleda život jednog prosečnog srpskog klinca, kao i njegovu radost kada se sretne sa dotičnim proizvodom. Međutim.
Ni traga od toga. Reklame su kopirane direkt iz Amerike, ne same lokacije, jer nisu snimane na Menhetnu ili u srcu Londona, nego su stvarno snimane kod nas, ali tu sve što je realno prestaje, a pojavljuju se čudno čupavi klinci obučeni u neke dukseve na kružiće i razne gluposti, gomila skejtera iako klinca na skejtu nisam vid’o cirka deset godina, Džastinbiberoliki klinci sa istom onom devojačkom frizurom i plačipičkastom facom, kakvi ne bi opstali ni trideset sekundi u prosečnom odeljenju sedmog razreda u našoj zemlji i na kraju je sve to začinjenom nekim malim crnčićem, koji ne vozi skejt, ali ga uvek zagrli neka klinkica koje sve, uzgred budi rečeno, izgledaju potpuno normalno, osim što ih nalaze sa nekim najnevinijim seks-ću-imati-samo-sa-drugaricom-i-to-u-četrdesetoj facama.
Naravno, ovaj tip reklama ne bi bio potpun bez nekog tehničkog dostignuća koje je trenutno u trendu i njime se slikaju, uvek perfektno, ludo, flafičasto namešteni kada onaj koji slika i deluje totalno gej, škljocne.
Smoki je smoki i ješću ga kakva god da je reklama, jer zakiva kol’ko je dobar, a vi što pravite čokoladice potrudite se da te čokoladice budu malo ukusnije i uložite kintu na tu stranu, a ne na ove baršunaste reklame o nekoj nepostojećoj generaciji Emo-gej klinaca u Srbiji jer kao i kod piva, ako vam je proizvod sranje džaba vam reklama.
Blago našminkana, odmorna klinka se kao budi u krevetu. Na zidu je par postera, Džastin Biber naravno, tu je neki maneken koji je dig’o jednu ruku, stavio je onako iza glave na teme i flešuje nadrkano svojim obrijanim pazuhom. Tu je i Nole na zidu. Urla. Opet je jeb’o Nadala.
Na stolu je lap top, fejzbuk upaljen naravno. Počinje pesma „Mladiću moj“, ali neka malo izmenjena verzija. Ona ustaje, pogleda u ekran i vidi da ima poruku od Džastinbiberolikog klinca sa slikom na kojoj namiguje. „Leti, leti leti SMOKI“. Fora slogana je kao u tome što je leto, pa kao leti i to. Pravi začuđenu facu i u tom trenutku soba se malo zamrači. Dotrčava do prozora i vidi nešto ogromno kako leti. Hvata neki tač-skrin telefon i izleće napolje gde je onaj klinac sa fejza već čeka, znajući da će da izađe i kreću da trče za neidentifikovanim letećim objektom. Pored njih proleću dva mnogo kul klinca na skejtovima, duge kose, uredno sređene kod Mikija Panjkovića i rade neke forice koje u Americi rade već u predškolskom. Trče dalje, kada se pojavljuje mali crnja, al’ ne neki onaj normalni niger crnja, već neka kokos verzija, skoro beo, vilenjačkog izgleda, obučen šljampavo. Pozdravljaju se sa njim, onako crnački sa nekim kao pokretima glupim i tu dotrčava još jedna drugarica ista kao i ova s početka, al’ ima kosu druge boje. Kreću svi zajedno da trče.
Sada tu trči pedeset nekih takvih klinaca. Prate senku i gledaju gore. Neki klnci voze rolere, jedan je na trotinetu, a tu je i onaj emo-gej klinac, slika ih sa tabletom, proleće neki klinac na skuteru, ima šal koji se viori i vozi neku klinku istu k’o one dve samo ima majicu druge neke boje. Proleću pored babe i dede koji sede na klupi i rasteruju im golubove koje su ’ranili i onda ih oni gledaju nekim prvo blago prekornim pogledom, pa se ipak nasmeju. Na mlađima svet ostaje.
Odjednom leteći objekat staje. Kamera se lagano podiže i tu shvatamo da to leti ogromna kesa smokija. Čuje se karakteristični zvuk otvaranja kesice, smoki počinje da leti na sve strane. Niotkuda se pojavljuje neki DJ koji je izgleda na leđima vukao svu tu opremu, svi počinju da igraju uz neki dens-haus u pokušaju izmešan sa „Mladiću moj“ (nije pesma o Ratku Mladiću prim.aut.), glavni akteri đuskaju do jaja, posebno crnja. Čak i baba i deda kojima su rasterali golubove igraju u stilu šezdesetih. Čuje se hrskanje smokija.
