Kao što je svako u svoje doba rane mladosti imao svog najomiljenijeg junaka što su bili Mikelanđelo, Donatelo, Tomi, Bili i Ajiša, Minja Subota, Goku, Bulma Krilin i Tenšinhan, Duško, Dača, Sima Strahota, tako je imao i najomiljenijeg sportistu čije je ime uzvikivao pred svaki koš, gol, šut, udarac... Svako je hteo da bude neko od najboljih pa su s toga uvek nastajale svađe...
- Savanović!!! I pogodak! Ljudi moji da li je ovo moguće!!! - Ajde Neco prekini da se dereš kao magarac... - Kecmaaaan! - Sam ti rekao nešto??? - IIIIIIIIIIIIIIIIII KOOOOOŠ!!!!!!!!!! - Nemanja ozbiljan sam prekini da se dereš pred šut i budi ozbiljan da se sada ja ne proderem! - Krstić!!!! - E pretera ga! TAAAAJSOOOON! (bam)
Kada vam na razgovoru za posao kažu ovo, to znači da taj posao baš nije za vas. Nije najgori koji ste mislili da će vam ponuditi. Još je gori. To je posao koji teško da ima dodirnih tačaka sa vašom strukom.
- Dobar dan, izvolite. - Dobar dan, došao sam na razgovor za posao. Poslao sam vam CV... - Da, vidim. Završili ste Etf sa prosekom 9,79. Elektroenergetski sistemi. Impresivno. Znači dobri ste sa brojkama i kompjuterima ? Hihihi - Hm, pa da. Nisam loš. - E pa imamo posao baš za vas! - Super. O čemu se radi ? - Slobodno nam je jedno mesto u računovodstvu. - Kakvo bre računovodstvo ??!! - Pa tamo imate i kompjutere i brojke. Taman za vas. Sami ste rekli da vam to ide. - Da li ste vi normalni ? Ja sam drao živ kurac 5 godina da bi mi vi ponudili taj posao ? Pa to nema veze sa mojom strukom. - Ali kompjuteri i brojke... - Ma nabijem ti 15icu u tvoj flopi drajv pička ti materina. Nisam imao život bre 5 godina. Izašao sam jednom, do ispred Kst-a, da razmenim zadatke sa kolegom, koleginicom, jebem li ga šta je bilo. Još uvek mi je kita zipovana. Vi ćete mene da zajebavate ? Pa mogao sam Fifamegadunum da završim i da radim u računovodstvu da sam hteo. Mrš u pizdu materinu. Idem da razapnem diplomu i da kopam rupe za repetitore i bandere...
Ona koju ispovrtiš iz atavističkog sloja malog mozga u kom obitavaju arhetipske stvari, psovka koja se ne koristi u svakodnevnom životu, koju jednog prepodneva, na turističkom brodiću kojim na seminaru obilaziš Azurnu obalu, citiraš na pitanje uglađenog Šveđanina koji tako putujući po svetu prikuplja sočne psovke, i koji, kad mu izgovoriš pa prevedeš na engleski "Krv ti jebem", odmahne rukom i kaže "Da, to je kežual... imaš li nešto jače?" Onda staneš, prebaciš program na arhetipski mod, i izgovoriš psovku. On trepće okicama. Prevedeš psovku. A onda on razrogači oči, pokrije lice rukama i počne da vrišti: "Oh my God, this is fucking unbeleavable!!!"
"Jebem ti trulu sisu mrtve majke na 'rapavoj dasci".
Riknuo psihički, neočekivano ko Bata Kan- Kan onomad. Klabingovao, trpao berli ligl srednjoškolke, oćne studentkinje i klimakterične tetke, uništavao se od alkohola, povremeno i od dobre gandže. Na Jućubu je pičilo od Sleja do Laza Magistrale, Radio Morava je već bila standard. Pikao fudbal sa Vlasima a posle tekme se tukao budacima sa njihovim navijačima, ispijao Čiču ispred prodavnice sa seljacima i psovao dete masonsko Klintonu... Ali, spičilo ga u vugla i sjebo se skroz. Jednog jutra se probudio sa uvodnim taktovima 'Ljubi se istok i zapad' u glavi i tada je sve otišlo u pizdu materinu.
- Ljudi, šta je sa Rokijem? Nema ga više da se komira sa nama iza STR 'Dostana' posle fudbalice, da nije ljut nešto, ili jednostavno postao papuča nedobog? Ma uzela ga ona njekova fuksa pod svoje, sto posto...
- Da si ti meni živ i zdrav, ona ga ostavila još prošle nedelje jer je pored njega toliko zagorela da je pobegla sa razvozačem hleba. Kažu da on ne izlazi iz kuće više, gleda njavu po ceo dan a kada ne gleda njavu jede sarmu i plače. Ukratko, čovek je proslušao Plavi orkestar.
Vremena dolaze i prolaze. Moje, tvoje, svačije... Kada prođe vreme veoma uticajne i stroge osobe, kada ona nije više na položaju a najčešće ni u snazi, onda se nađe gomila nekadašnjih dupeuvlakača koji tada "stvar isteruju na čistinu", pa prozivaju i kače ljudima sve i svašta. Tada ovaj izraz zaživi.
A: Direktor Djoka nije valjao... B: Ali imali smo redovnu platu... A: Jeste, a što meni nije dao stan. A? A šta ćemo s tim? B: Pa ti već imaš stan. A. Nemam. Taj se vodi na ženu.
Objašnjenje za svako sranje koje se dogodi ili nekom ili svim Srbima. Da nas oni nisu bombardovali '99., verovatno bi Švaba bio kriv za sve.
-Deda, kakva je ovo buba? -Pu, majke im ga okupatorske, tih buba do devedezdevete nije bilo. Amerikanci su nam to bacili.
-Baba, je l si čula da je komšija Dragan dobio tuberkulozu? -Ju, Bog ih ubio, sve te boleštine su nam Amerikanci bacili, serem im se usta...
-Ćale, obnovio sam godinu, treba mi 90 000 za školarinu. -Jebem ti mater nesposobnu, ja te teram da učiš, a ti 'vataš zjale. -Tata, Amerikanci su nam bacili nešto da mladi polude, nisam ja kriv. -More, jebem i njima mater, sad nek' ti daju oni 'iljadu evra.
Bavljenje ikakvom delatnošću iz strogo ličnih pobuda, iz strasti i ljubavi prema istoj. Hobi. Volonterstvo u sopstvenom interesu.
Amaterstvo je jedini način uživanja zarad uživanja. Profesionalizam ima za cilj pobedu, nagradu, zaradu. Put do cilja je manje - više nebitan, i osećaj počne da se gubi. Sportisti više ne igraju za publiku već za ugovor, glumci su postali samo lepa lica, muzičari ne improvizuju... što je samo omogućilo ljudskim mediokritetima da osete spuštene standarde i svojim nekvalitetom od svega naprave šou. A šou je biznis. A u biznisu se radi o parama. A pare kvare.
Hedonizam je često pogrešno protumačen kao lenčarenje. Lenji ljudi su oni koji ne vole život i izvaljeni na leđa sa nadbulim trbusima čekaju sudnji dan. Hedonizam je ugađanje sebi...čitanjem poezije baš u trenutku kad ti se čita poezija, spremanjem lazanje za porodicu samo iz želje za spremanjem nečeg lepog i ukusnog za svoje drage, termin malog fudbala sa ekipom iz kraja onda kad poželiš da podmažeš po malo ust(r)ajalu levicu ili da provozaš nekoga 'biciklom'. Profesionalizam je moranje, amaterstvo je hedonizam.
Ja radije odem na stadion da gledam utakmicu drugoligaša koji je ubacio omladince u prvi sastav, nego večiti derbi prepun ljudi koji su prestali da uživaju i jedva čekaju da odu vani. Radije gledam klasike ili filmove nezavisne produkcije nego ostvarenja gde specijalni efekti prevazilaze glumu... Suvi kvalitet nije dovoljan kada nestane strast i lepota izvođenja za svoju dušu.
Amateri, ostanite amateri, koliko god da ste dobri. Postoji hiljadu stvari u kojima ste manje dobri, da ih zamrzite radeći ih za druge. Sačuvajte nešto i za vas.
Osoba zavisna od slatkiša, stapa se sa okolinom i ambijentom koji preovlađuje ne bi li se dokopala po kog žele zeke, fazona i krem bananice. Ali sve to može da pokvari jedna prosečna srpska baba.
*Srpsko groblje, profesionalac u svom elementu, trpa slatkiše u džepove
-Baba: Sine, jesi ti znao pokojnog Radojka? -Profesionalac: Radojka? A da, da. Jesam. -Baba: E bogoti porodili mu se ona ćerka? -Profa (pojma nema o čemu priča): Ma jeste jeste, davno. Dete joj ima već godinu dana. -Baba: Pa ona je pre mesec dana bila u devetom mesecu. -Profa (nervozan): Ne znam! Vi ste nešto pomešali! -Baba: E bogomi nisam! Meni je pašenog pokojnog Radojka rek'o da mu je ćera u 9. mesec. -Profa (aman baba, pusti me): Pojma nemam! Ja sa njom ne pričam od kad je se udala! -Baba: Pa ona se nije udavala. Kažu da je otac onaj pijani Rajko. Uhvatio je nespremnu. -Profa: Znaš šta baba!? Jebe mi se za Rajka! Evo tebi ovaj mančmelov daj svojoj deci i unucima! Evo žele zeke, najedite se i ti i Radojko sa sve pašenogom, pocrkali dabogda!
Obuća kao stvorena da izazove kurcšlus, kako u društvu, tako i u mozgu pojedinca suočenog sa njima. S jedne strane, to su klompe najobičnije i kao takvima im je sudski zabranjen prilazak registru kul stvari na bliže od 3 miliona neurona, te su zauvek osuđene na to da borave u istoj kategoriji kao karling, fotkanje koncerta, donošenje jabuke razrednoj i oni kurci oko vrata na kojima ti visi mobilni. S druge strane, kroksice su prva autentična obuća budućnosti, skroz proizvod 21. veka. Futuristički materijal. X. Potpuna fokusiranost na udobnost koju očekuju generacije stasale u patikama. X. Debilno ime smišljeno tako da bi bilo „brend“ i koje ih je nekako uprkos svim fundamentalnim silama prirode povezalo sa krokodilima, iako nikakva zdravorazumska veza ne postoji osim što su valjda prvo bile zelene. X. U praksi, susreću se na hipsterkama koje ih kombinuju sa mrežastim navlakušicama dozglobušicama i na muževima zaleđenih osmeha dan posle rođendana.
- Ahahahaha šta ti je to na nogama - Replika papuča koje su nosili hašašini iz Alamuta, čini korake lakim poput lahora i nečujnim poput stene.
