Dao ga Bog za sve. Multitalentovana osoba. Pokvarila se veš mašina - nema problema! Pukla guma? Zakrpiće je. Lepljenje pločica, krečenje, hoblovanje parketa ništa nije problem. Da nasadi sekiru, uradi mali servis na autu, otkuje kosu, rukuje motorkom... Pa čak i da obori sistem i instalira Vindovs. I to nije što ga je život mazio i pazio, već što ga je muka naterala. I postoji samo jedna stvar koju nije radio u životu...
A: Jel znaš nekog ko zna da radi na cirkularu a da nije osakaćeni alkoholičar, treba neke grede da istružem? B: Daj ja ću ti to završiti samo reci kad krećemo. A: Ti to znaš da radiš? B: Da, šta ti je čudno? A: Ajde onda krećemo za koji dan, treba i računar da teram u servis, izgleda da je crko kuler, a na procesoru bi trebala pasta da se stavi... B: Poteraj ti to kod mene da ti ja to završim da ne plaćaš džabe kojekakvim ludacima. A: Gde si ti bre sve to naučio da radiš? B: Druže ja u životu samo nisam decu iz ciganke vadio, ostalo sve znam.
Doživeti ubitačno veliku traumu ili iznenađenje u negativnom kontekstu tako da sve dlake na glavi izgube svoj pigment.
1: Matori, si čuo da je Raša sve pare od kredita sprco na ruletu, znači oko 15 hiljada evra! 2: Znam, znam, bog da mu dušu prosti! Je l' si mu video ćaleta? Osedeo čovek za noć, kad smo se pozdravljali, sve mu ruka drhti. U haosu je, pominjao je Brankov most nešto, jedva i govori...
Jedino logično pitanje, koje možemo da postavimo kad nas neko dovede pred svršen čin da smo totalno nemoćni pred novonastalom situacijom. Svesni da se ništa neće promeniti ali nekako nam je lakše kad osećaj krivice prebacimo na našeg sagovornika.
- E brate, si živ, nisam te video od Svetog Nikole? - Evo jesam, mrdam nekako, gde ste vi šta radite jel ste spremni za Novu? - Ovaj... Pa da spremamo se, nego znaš ona kombinacija za restoran što smo uplatili? - Znam, šta s'tim? Zadnje pare sam vam dao xe xe... - E pa zbog toga sam i krenuo da se nađemo, pošao sam da ti vratim pare, izgleda da nećeš moći sa nama, znaš, jebeš ga jedno mesto je skripalo i mi smo jednoglasno odlučili da ti ispadneš iz kombinacije. Nadam se da se ne ljutiš? - Ma jok bre... Jel ste vi debili bre pička vam materina, kad ste nameravali to da mi kažete? Jel znaš koji je jebeni datum danas? Dobro, i šta sad ja da radim? Ajd reci mi šta? Još dva dana ima do dočeka... - Šta ja znam šta ćeš da radiš, eto dao sam ti četri soma sad imaš pare xe xe, nađi devojku jeboga ti pa idite zajedno. Ajd uzdravlje, i lepo se provedi.
Na prvi pogled jako bezazlena stvar no, kad se malo bolje razmisli, jebenija situacija od bare pred kućom. Ili tesnih gaća. Toliko komplikovana da se lagano može uvesti kao Olimpijska disciplina zbog prevelikog uloga koji je u igri. K'o Ruski rulet, bre. Mnogo popijenih korpi i batina mora da bude iza tebe da bi iole znao nešto o ovome.
Naime, problem je u tome što se kod muvanja devojaka pod šatorom najmanje koriste reči, valjda zbog glasne muzike. Samo pantomima i kojekakvi gestovi kojima ćeš zarumeneloj seljančici dati do znaja šta oćeš. A 'oćeš da jebeš normalno. Dizanje obrva je level expert, ali je tanka nit između postizanja cilja i prosute Golf kole po glavi, jer će se zabagrela snajka istripovati da oćeš da je siluješ. Mada htela bi ona i to, al' se brine šta će selo da kaže ako neko vidi.
Očajnički pokušaj je da se uhvatiš u kolo do one koju si zameračio i da joj onako treseš ruku oštro dok igrate. To je, naravno, početak, opipavanje situacije da vidiš kako će da reaguje i da li je spremna da joj krneš srednjak u šaku. Ako prođe - završio si posao. Ostaje ti još da se ispustiš iz kola i izađeš u mrak, misliće da si otišao da pišaš ili da se umiješ na bunaru. Ona će da izađe kad se kolo završi i misliće da je otišla da popravi šminku u kući, tj. - u kupatilu. Ako 'oće kurca naći će te sigurno. Tvoje je da nađeš 'de je sadenuto seno u avliji ili da poneseš ključeve od Golfa koji je naravno od ortaka. Nisi debil da voziš Golfa.
Mora da se napomene da je rizik prevelik uvek, ali zbog pičke su se vodili ratovi, te šta je naspram toga jedan život. Pa, nek' je i tvoj.
- Šta radiš to majmune? - Demonstriram muvanje pički pod šatorom i mogu ti reći da mi ide do jaja! Koji sam mag, xe xe... - Ide a? A kako ćemo kući da idemo? - Pa kako smo i došli, u čemu je problem!? - Problem je što smo došli nogama al kapiram da će da nam ih iseku sekirama! - Ko bre? - Ova tvoja prepičorka ima brata, zapravo pet primeraka. - Pa šta, gde su, nek dođu!? - Doći ćeš ti njima, eno ih na izlazu naoružani ko da su krenuli u boj na Kosovo. Idi brže daj muzici sto evra da opletu kolo i vataj se negde na počeku, to nam je jedina šansa. - Šta da kažem, od koga je kolo? - Od duvaraša koji oće da jebe starojkovu sestru. Mrš bre budalo.
vikend1: obučen normalno, majca, farke... Prolaziš kroz subotnju gužvu, niko te ne je*e ni 2%. Ljudi te gaze po belim patikama, nerviraš se!
vikend2: odelo, košuljica, cipele... Prolaziš kroz onu istu gužvu, samo ovaj put totalno drugačije! Devojke te odmeravaju, likovi te odmeravaju. Neki teretana boj se bacaka, ne možeš proći od njega, gurneš ga onako malo u prolazu da mu daš do znanja da se pomeri, on se okreće besno, odmerava te i misli "ko zna ko je ovaj, bolje da ga samo pustim". Jebeš!
Čudna sorta ljudskog roda. Jednoj je potrebno više od 20 godina da od deteta napravi muškarca, drugoj manje od 20 minuta da od muškarca napravi budalu.
Nakon 3 godine veze i praktično braka, i čvrstog obećanja samom sebi da će me ženski rod interesovati isključivo radi niskih strasti, i nakon 10 minuta razgovora sa jednom devojkom, zaboravljam gde sam krenuo u šta sam trebao da uradim (bukvalno), zanimam se mislima koji cvet da joj poklonim, posle mnogo vremena opet imam želju da pišem poeziju, i da joj posvetim pesmu, ne mogu da zaspem pitajući se kako li ona izgleda dok spava i da li bi se složila sa mnom da je mesečina večeras predivna, budim se sa nadom da ću je brzo videti kako se budi pored mene, diplomski stoji na istom broju reči od kad sam je video i mnogo mnogo drugih stvari koje tvrde da nisam sasvim svoj. E da ne znam ni kako se zove.
Umetnost smirenosti uma i samokontrole na način koji ti omogućava da u svakoj situaciji znaš kako treba da postupiš.
Tibet, planinčuga u Kini, poznata po mnogobrojnim kung fu - nindža manastirima. Mesto gde odeš da naučiš tajne borilačkih veština, da spoznaš unutrašnji mir kad ti se desi neko sranje u životu, izgubiš posao, ostavi te riba, zlikovci ti ubiju zaovu itd. Nešto kao kineska legija stranaca.
Tamo furaš fazon kao svi ostali, ćelava glava i odeća napravljena od narandžaste posteljine. Treniraš, spavaš, meditiraš. Jedeš pirinač. I tako minimum jedno 5 godina.
Što se tiče jezika, naučis samo jedno 3000 njihovih znakova, čisto da možeš da čitas novine. Zašto 3000? Pa jebi ga ne treba ti više, ideš tamo da se biješ nećeš da filozofiraš.
Onda se tako produhovljen vratiš kući. Šetaš opušteno ulicom, go do pojasa, dole crne baletanke, bele čarape i crna treša, kao sto je Brus Li furao. Ako ti se neko ne daj Bože izmršti znaš sta ti je činiti. Samo mu pipnes odredjenu tačku na vratu i on ostane paralizovan za vjek vjekova. Zatim lagano nastaviš popodnevnu šetnju. Dobra stvar ta produhovljenost.
Čovek za primer – miran, pametan, poslušan. Pažljivo bira društvo pred kojim može da se raskalašno ponaša, ali i dalje pomalo ustegljivo skromno. Ponekad dozvoli sebi da pokaže svoj gnev prema svemu, pa se potom naglo stiša, ali on to nikako nije samo ljut na sebe. Ne teši se tuđim mukama, već cokće i klima glavom kada čuje nečiju tešku sudbinu... pa onda čitavu tu priču zaboravi i kreće sa svojom pričom. U svojoj umnosti se razbacuje rečima, misleći da ima uvide do kakvih još niko nije došao, ali o tome ćuti. Uhvati ga ponekad nekakav nemir i zbunjenost, a on tad jos jače tera po svom i postaje slep za tuđe probleme, ni ne pomišljajući da tu možda nešto ne štima. U tim trenucima, kad ga posmatrate sa strane, pomislite da je grandiozan, uman, šarmantan. kao da njegove kvalitete ne bi trebalo dovoditi u pitanje. Noćni snovi su mu redovno uzburkani. Da bi njemu bilo dobro, on kaže da i drugima oko njega mora biti dobro, nipošto drugačije. Njegovo najbolje postavlja granice, no on o tome isuviše dobro zna, pa zato i ćuti. Verbalno nikada ne omalovažava, ali sve nekako okoliša dok govori, kao da ima da kaže nešto važno o sebi. E, sada je slika o krugu ljudi u kojem se on kreće i koji njemu odgovara malo jasnija. Usled tuđih laskanja ne gubi svoje samopouzdanje i ne preza ni od čega. A što je najzanimljivije, ostavlja utisak skromna i mirna čoveka. Drugi bi hteli da su kao on i nikako ne dozvoljava da ga nešto spusti na zemlju. Uostalom, zašto biste takvog čoveka spuštali na zemlju. Stamen, ponosit, ali i dalje skroman, mirno napreduje u razvitku svoje ličnosti. Kad ga drugi ismevaju, on ih svojom rečitošću, ironijom i osmejkom nadvlada. On ne pije, tačnije ne opija se, osim u posebnim prilikama. To posle prepričava i onako usput, nevažno, pominje i količinu alkohola koju je popio, i govori o romantičnim prvim ljubavima kojih se sećao u tom svom pijančenju. Ali mamuran nije nikad. Ako ga pitate da što se je tako umusio sutradan, nakon pijanke, odgovorio bi da je to samo njegova životna melanholija. Priznaje sebi da mu je drago kada primeti da ga njegovi drugovi oponašaju, ali ne zaboravlja svoju skromnost, na kojoj je, priznaje, tako dugo radio. Tačno zna kako da se ponaša, kuda da ide, šta da čini – tu pitanja nema. Odmeren, uglađen, smeran, on se sebe ne stidi i oberučke prihvata svaku istinu. Međutim, dođu mu tako ponekad neki ljudi, koji ga, začudo, ne vređaju niti omalavažavaju, već ga samo mirno posmatraju i analitički izjavljuju kojekakve činjenice. Takvih se kloni. To su nadobudni ljudi koji za sebe misle da su previše pametni. Oni su samoljubivi, prazni, neispunjeni, puni kompleksa, izvitopereni i njihovo držanje nikog ne vara – oni se prave da naporno rade na sebi i da su neko i nešto... Zabavan, opušten, dobronameran, on mirno nastavlja da uživa u svom životu sa svojim prijateljima.
Definisati smisao života za sve je poprilično besmisleno, jer život postoji samo individualno. Tvoj smisao života ne može biti moj i obrnuto. Svi životni putevi vode u smrt i to je jedino sto je svima nama žajedničko. Sem toga, zasto praviti drugi korak pre prvog? Logičnije bi bilo pitanje o smislu dolaska na svet.
Ako znaš da je život bolest koja se prenosi seksualnim putem i od koje se 100% umire, biće ti lakše da shvatiš, da se smisao života tokom života kontinualno menja: što si bliže smti, smisao ti je jasniji. Smisao života po uputstvu i za sva vremena ne postoji. Kad dođe tvoje vreme shvatićeš.
U međuvremenu možeš pitati roditelje šta je njihov smisao života. Bićeš iznenađen kada čuješ, da si to upravo TI.
Vrlo zajebana, prosečnoj individui nedostižna grupa intelektualaca, okupljena oko neke alternativne, andergraund, anti, kontra ideje.
- Konobar, dede' još jednu kleku ovde. Duplu! I popusti malo taj radio, vi''š da su zaređale ove naše stare. - Kelner, budite ljubezni, priđite. Molim Vas da iskontrolište ovog gosta, tek smo na pola dnevnog reda vanredne sednice našeg kružoka, a dotična persona remeti koncentraciju pri donošenju amandmana na prolećni manifest koji planiramo da štampamo u 6 primeraka. - Drugovi, ovaj čovek je ratovao u Hrvatskoj 4 godine gde je izgubio oko, pa je proteran '95., država Srbija ga nastanila u okolini Peći, gde je ratovao još godinu dana, ranjen u ruku '98., kada je izbegao u Centralnu Srbiju. Onda je mobilisan u PVO za vreme bombardovanja, ojadila ga kasetna bomba i od tada nema levu nogu ispod kolena. Dođe ovde jednom mesečno kad primi 12 'iljada invalidnine, traži da mu se odvrne radio Ravna Gora i popije 12 klekovača, samo zato što nam se lokal zove ''Stara Srbija''. Desi mu se nekad, kad popije, kao ovo danas i kad ga pogodi pesma, da izvadi kašikaru i vrti je na osiguraču oko kažiprsta, ali ne uvek. Ako bi neko od vas trojice, iz vašeg cenjenog kružoka za ''Obnavljanje ideje o jedinstvu Južnih Slovena na Balkanu'' bio tako dobar da ga sam upozori, menadžment našeg lokala bi vam bio beskrajno zahvalan.
Ona. Ona sa kojom ti je išlo sve savršeno. Ona koja ti je držala trunku svetlosti u ovom blatištu od života. Tekli su meseci, godine možda. Živeli ste bajku.
Sviđao ti se i onaj njen levi bangavi palac, kraći od desnog. I onaj ožiljak iznad brade. I to što sluša Smitse, usta ih jebem mlohava. I trpeo si njene, ćaleta alkoholičara i kevu, zakletu karijeristkinju. Znala je da ti kuva. Prebranci, ćufte, čokoladno čudo jebeno. Zvala te je pijana, čisto da ti se javi. Ti si spremao kintu za prsten, odvajao od onoga što bi trošio na cigare, čips, novu majicu.
Onda je puklo, onako nenajavljeno. Hajde da ostanemo prijatelji. Ti si odjebao to, koj će ti kurac kurva u životu.
Sad držiš njenu sliku, onu sa motorijade, u novčaniku. Iako imaš dvoje dece i ženu, i posle 14 godina te, kad je vidiš, nešto preseče. I dalje naručuješ pesme u kafani koje te sećaju na to govno. Voliš ti svoju ženu, ali moglo je da bude drugačije. Moglo je da bude sa njom.
- Leba ti, šta napravi ono sinoć? - Vid'o nesuđenu. Išla korzom sa detetom, pa ono. - A u kurac. Ćeš na po jednu? - Ajde.
Nemam pojma šta je niti mi pada na pamet šta bi moglo biti.
- Kakva je ono kućica tamo na centru, je l opet uvaljuju narodu neke Lauševe knjige? - Meni se čini da tamo prave pljeke, bar je nacrtana jedna. - E jebemliga, nešto jeste.
- Šta je ono, brate? - Nešto jeste. - Nešto? Misliš da je trandža? - Moguće.
