Ultimativni izraz beskorisnosti. Toliko beskorisno da studenta Filozofskog faksa čini superpraktičnim umom u poređenju sa sobom.
(Atena, 390. pne) Diogen sapunja mačora nasred Agore Korina: Ju, ta šta radiš to, manijače! Diogen: Eh, kad bih mogao pogladiti svoj stomak i biti sit! Korina: Jamačno, dobro zapažanje. Klisten: Doista, nikad nisam kontemplirao o životu na taj način. Korina: Jamačno, poštovani moj Klistene. Higin: Poštovani Diogene, zapažanje vredno bogova. Lisander: Doista, stomak je tako impresivna stvar. Nike: Opskrbio si me novim mislima, dobri Diogene. Olimpodor: Nikad nisam shvatao vezu između onanije i gladi dosad! Imhotep: E jebeš mi sve i onog ko me posla u ovu Atinu da kupujem maslinke.
Kroz istoriju ruska vojna taktika, se sadržavala na ovim principima i baš na osnovu ovih pricipa oni su bili i dalje su jedna od najmoćnijih vojnih sila...
1. Mi imamo više vojnika za juriš nego što oni imaju metaka u mitraljezu.
2. Oni možda imaju bolju vojnu opremu koja može da pobije sve u radijusu od 10 km površine , ali ćemo mi zato razviti vojsku na 11 kilometara površine, k'o bude preživeo pričaće.
3. Oni možda ulažu na stotine milijardi novca za brz i tehnološki razvoj, ali to i dalje ne može da pobedi popizdelog seljaka pijanog votkom koji zna da ga iza leđa čekaju ljudi koji mu brane leđa, ali imaju i oružje kojim će da u ta ista leđa pucaju ako taj seljak ne bude išao ispred protivničkih mitraljeza.
4. Oni su možda sada motivisani, ali čekaj da vide kakvu bestragiju od zemlje ima da osvajaju, jer mi živimo u njoj.
5. Oni imaju strava fenomenalan tenk, brz, okretan, sa deset ubitačnih mitraljeza i topom koji ispaljuje najsmrtonosnije granate, ali MI imamo tenkove koji rade na principima višeg naučnog inženjeringa, taj može da se slupa više puta o protivnički tenk nego što će ovaj moći da izbroji čvoruge na glavi.
6. Oni imaju ogroman top, mi imamo mali top, samo što se naš mali top nalazi u brojnom stanju 10000 : 1 u odnosu na njihov veliki top.
7. Oni imaju ludaka na vlasti koji je proterao Evropu i ceo svet u najkrvaviji rat koji se ikad dogodio, e pa naš manijak na vlasti je hiljadu puta gori od njega, a on je bio samo četvrti na listi kod nas.
8. Oni imaju najmoćniju vojnu mašineriju koja je ikada rušila svetom, ali kladimo se da ne znaju kako da im rade oklopna kola kad bude zahladnelo.
9. Svaka vojska živi u uverenju da je najčvršća kada krene na Moskvu, pa zašto onda oni cvokoću čim dune mali ladniji vetrić, koji je uzgred direktno sa Arktika.
10. I na kraju, oni možda imaju volju, snagu i silu, ali mi imamo kontinentalnu subartičku pustaru, genijalnost preživljavanja i VOTKU!
Valkire, kaže wikipedija, nije da sam stvarno obrazovan, da su to neke premoćne ribe što vode pale ratnike u Valhalu da tamo loču, žderu i jebu uz jednookog Odina sve dok vuk ne uđe međ' ovce i dođe sudnji dan. Ragnarok se to zove, valjda.
E sad, te Valkire imaju poseban modus operandi, kad neki delija zagine u svijetlome boju sa mačem u ruci one siđu sa neba u vatrenim kočijama i obrati pažnju sad, ZASENE sve ostalo svojom moći i lepotom. Natovare rahmetli vojnika i odvezu ga na bahanalije sa Torom i ekipom.
Ako si obratio pažnju skapirao si poentu, Valkire zasenjuju. Objasne sve samom svojom pojavom, nije da moraju da pevaju i pokazuju sise kao sirene da bi navukle zagorele mornare na stenje. One dođu, kobjasne i odu.
Da se manem mitologije i jednoroga, sine, ima i takvih žena. I to kakvih sunce ti jebem. One ne da poseduju "ono nešto", faktor iks ili koji kurac već, nego ga imaju na tone. Unajmljuju kamion sa prikolicom da im ga vuče koliko je masivan. Nije to lepota, nije ni inteligencija, ma ne pomaže tu ni guzice i čmara ni diploma filozofskog fakulteta, jednostavno takve su. Dođu tako, ozrače te tim Valkira sindromom i ostave te rastegnute vilice do poda, onda ti se obrate pa na pitanje "Imaš upaljač?" ti odgovoriš "Imam tri 'ektara njive".
U stanju su da najmoderniju, po svim sadašnjim standardima "prepičku" spuste na nivo ovce oguljare tipe Suzane Mančić samo svojim prisustvom. Kao što pre rekoh, prepička se lomata, maše pičkom k'o Titov pionir zastavom 76', slomi se da pokaže kako se na nju svršava, onda dođe Valkira, kobjasni šarm i seksipil i ode kući da zavija sarmu, ili da gleda Žikinu šarenicu.
Koji je taj faktor iks ne znam, nisam pismen da to objasnim ali zato znam da ću zdušno da balavim po podu na ovakve pojave dok sam živ.
Ideju za defku sam dobio gledajući ovu sliku. Nerealno kako je Kristina Hendriks IZDOMINIRALA ovu cavu, čak me mrzelo da guglam i kako se zove, koga zabole kurac za to kad pored Kristine ne postoji, nema je. Stoji tu kao rekvizit da se uhvati što bolji kadar na Hendriksovu.
Gorenje veš mašina iz sedamdesetosme, ona što dok centrifugira ječi kao damjanov Zelenko, odvaljuje pločice, hoće u kadu da uskoči. Keva sedi na njoj, drži se kao španac za razjarenog bika da ne padne, psuje matorom sve po spisku što nije kupio novu kad je bilo preko sindikata. Komšija tuče po plafonu drškom od džogera, zove na fiksni, preti milicijom i nasiljem. Mali brat plače, misli zemljotres, vanzemaljci, Amerikanci, koji nas djavo sad napada. Odlaziš pridržati kevu da joj se ne sloši kad sidje sa monstruma, da ne padne, udari glavu. Mašina je završila, osećaj smrtne tišine u stanu, kao kad se dva dugačka voza mimoilaze u tunelu. Sve se trese i onda odjednom mir, kao da će tišina večno trajati.
Kakva tišina, kakve pičke materine, stiže novi voz i novi tunel. Stiže nova tura, beli veš. Samo da ne probije kod komšije!
Bezvredna hartija. Papir kojim ništa ne dokazuješ i ne služi ničemu, nego jednostavno ga imaš kod sebe zato što tripuješ da nešto vredi, a ustvari je go kurac od papira i možeš samo dupe njime da obrišeš.
- Bakljava. Ja sam Kristijan Gaši, fudbaljer Sent Galjena. - Lepo je to dedžgo što se baviš sportom, nego kakav ti je to papir u ruci? Da bi ušao u Rusiju moraš da pokažeš pasoš. - Pa to je pasoš Republjik Kosova. - A-ha. Super ti je to, ja sam inače iz Narnije, pa te razumem. Nego daj nam pasoš. - Alji ovo je pasoš. - Jeste, jeste. Srećan put nazad. Sledeći. - Ovo je međunarodni skandalj. Molim Vas pozovite konzuljat Kosova. - Konzulat Kosova još nemamo. U planu je odmah nakon postavljanja konzulata Srednje Zemlje. Do tada, sikter bre!
Vukajlija, Mordor, sve mu to isto. Nekima živi pakao, nekima zabava. Ali oko Mordora sve vidi. Budite oprezni! Jedanaest modova na čelu sa novim, Agilnim i Kostićem, predvode vojsku Kaizenovih Uruk haija. Ništa ne može da im promakne. Ban nije moguće izbeći! Ali ipak se nađu i neki ljudi koji u to ne veruju pa pokušavaju da ostnu ne primećeni u svojim podlim planovima. To su dve mase ljudi, svima poznati kao hejteri i lajkeri. Takođe postoji i gomila ljudi, koji prave po hiljadu duplih naloga za klan ovih gore pomenutih. Najopasniji predstavnik ovog klana je čuveni bandit Joke oke. Ali..... Sledi ban nakon par minuta i doviđenja. Uruk haiji su nepobedivi. Osim lajkera i hejtera i postoje i druge organizacije koje se bore protiv Uruk haija, kao i protiv samog Sauronovog oka. Klanovi vređača i plagijatora su najjači međ' tim klanovima. Ali i protiv njih Zyclon i ostatak Mordora ima rešenje. Malo kraći ban da im dođe iz dupera u glavu i da se opamete. Ponovljene greške direktno vode u propast, trajni ban. I tako se na Vukajliji uvek vodi rat između Mordora i ostatka sajta, ali Uruk haiji zajedno sa Kaizenom Sauronom ništa ne prepuštaju slučaju i brzo završavaju svaki rat protiv zlih protivnika, ostavljajući sajt koliko toliko bezbednim mestom za normalne autore.
2070. godina Vukajlija Nova defka. Joke oke predati se neće Joke okeeeeeeeeeeeee zauvekkkkkkkkkkkk Agi: Gazda, ovaj još nije umro! Kaizen: Neka, banuj ti to lepo, k'o u stara dobra vremena. Nije mu ni prvi ni poslednji put.
Sleng za dva lika koji su jako bliski ali se tačno vidi ko je glavni, učitelj (Obi Van Kenobi) i koji je podređeni, šegrt (Anakin Skajvoker). Naime, Anakin prvo sluša sve što Obi priča i prikuplja informacije i pamti. U društvu se uvek kida na njegove fore, iako se niko drugi ne smeje. Ne zna se zašto neko postaje Obi i zašto Anakin baš u njemu vidi Obija, ali u tome i jeste draž ove pojave. Posle nekog vremena Anakin će postati Dart Vejder i okrenuće se protiv svoga učitelja, zato što je sada postao bolji od njega...samo je bitno da sila bude dovoljno uz njega i do kraja!
Matija (u ulozi Obija): I tako ti je smuvam malu Saru, ima jezičnu jebo joj pas mater samo takvu. Mnogo dobra pička...ma šta da vam pričam i sami ste videli... Vukašin (nebitan lik-Čubaka): Au, brate, ozbiljno? Koji si ti car!!! Jovan (sada već kao Dart Vejder): Hmmmm...misliš na onu Saru što ima dugu kosu do dupeta? Matija: Ta. Jovan: Pa ona mi je pušila baš pre žurke. I šta kažeš dobro se ljubi, a? Nastaje totalni haos. Matija ne veruje i svi ga gledaju i smeju mu se u lice dok Jovan pobednički likuje. Poražen odlazi ispred obližnjeg diskonta pića i pije pivo da ubije stid. U tom trenutku dolazi Jovan, očigledno kao Anakin jer tamna strana nije bila dovoljno jaka da ga zadrži u obliku Vejdera. Matija: Šta ti hoćeš, siso jedna? Jovan: Izvini molim te, morao sam da kažem to da bih ispao baja u društvu...ti si me tako učio. Matija: Pa ne mene da spustiš, majmune! Jovan: Evo izvini molim te, hoćeš da ti kupim burek ili želiš da ti popušim kurac?
Bahato, bezobrazno presavršen multitasking koji opisuje božanstvo sposobnog, genijalnog i generalno neprejebivog.
-Dakle kolega, u čemu je bila vrednost rada Dejvida Grifita, oca filmske montaže? -Vidite profesore, kritika je tog čoveka ocrnila jer je koristio tehnike koje se do tada nisu koristile i smatrale se skrnavljenjem pokretnih slika, ali posle "Netrpeljivosti" koja je kao savršeno filmsko dostignuće dala Grifitu krila da nastavi, on je još mnogo godina svima jebao keve i zavijao sarme. -Sedite kolega, deset.
Taktika tuče u seoskoj kafani koja se koristi, ne da bi pobedio, jer to nije tvoja teritorija, a seljaci ne gube na njihovoj, nego taktika koja služi samo da minimalizujete štetu, a da opet uspete i da marnete kog seljaka, pre nego što pređu preko vas. Najbolje ćete primeniti ovu taktiku ako vam je sto odmah do zida. Brzo ustajanje i postavljanje uza zid da vam ne mogu doći s' leđa je onda lako i brzo se uradi, a sto prepun flaša je na dohvat ruke za odbijanje prvog napada. Nemojte puno razdvojeni jedan od drugog da stojite. Naravno, seljaka je puno unutra pa ćete flašama samo na trenutak suzbiti invaziju. Sledeće je prevrtanje stola, da makar malo dobijete na vremenu jer moraju onda da ga obilaze a formiraju se i pravci iz kojih dolaze tako da imate manje prostora da branite. Posle određenog vremena će uspeti da probiju jednu stranu i onda ste najebali ali seljaci vas neče baš urnisati jer oni poštuju ljude koji se brane. Taktika je dobila ime po čuvenom načinu igre italijanskih fudbalera, koja se sastoji u čvrstoj odbrani i onda uguravanju nekog šupačkog gola iz kontre ili prekida. Dobro, u tuči sa seljacima u njihovoj kafani nećete pobediti kao Italijani, ali garant ćete malo bolje proći sa katanaćom, nego ako se junački zaletite i raštrkate tako da mogu da vas biju sa svih strana.
Brzo i pragmatično odrađivanje nečega, bez obzira na moguće negativne posledice ili smetnje u izvršenju. Ime dobila po kralju Stefanu Urošu II Milutinu Nemanjići (u narodu poznatom kao, jelte, kralj Milutin), koji je bio prvi zastupnik ove metode, podigavši četrdeset crkava od Dalmacije do Jerusalima, trsivši pet žena, pustivši muda toliko da je jedini u Evropi pobedio tatarsku hordu kana Nogaja, oslepevši sina koji se kurčio da mu uzme tron. Verovatno veći baja i od cara Dušana.
(Zamak Nemanjića u Nerodimlju, Leta Gospodnjeg cuie (iliti po današnjem računanju 1315)) Gospodar Boleslav ulazi na kapiju. Boleslav: Di ga je Milutin? Čuvar: Eno ga gore, opet je upao u neki trip da gradi manastir. Boleslav ulazi u svečanu salu. Milutin: ... i tako ti kažem, oću da mi sagradiš brod crkve od slonovače i zlata, a baci i malo rubina, nemoj da štediš da ne prođeš ko majstor Đurđije na tavče. Arhitekta: Razumem ja gospodaru, ali ne možemo ovde da turimo slonovaču, ima padne crkva sa stene pravo u more. Milutin: Onda raznesi stenu. Arhitekta: Ali gospodaru, ta stena ima četres iljada stopa, kako da je raznesem? Milutin: Otkud ja znam, ti si taj arkitekta ili kako se već sad to moderno kaže, ti bi to trebao da znaš, koj smo te kurac slali kod Jonisa u Smirnu, da viriš mladim Grkinjama pod suknje i piješ vino, pizda li ti materina? E de si Boleslave, kućo, nema te 100 godina, nešto si mi oslabio, šta je, nema više divljači kod tebe dole u Makedoniji, a? Boleslav: Ma nešto slabo ove godine, moram da se zadovoljim običnim prasećim i ponekim fazanom, nego nisam zato došao... Milutin: OOOOJ HREEELjLjAAAAAAAA! Hrelja: Izvolite, Vaše Veličanstvo. Milutin: Slušaj 'vako. Ima d'odeš gore do Raške, i vikneš vojvodi Momčilu da nalovi četres iljada srndaća i tries iljada jelena za mog druga Boleslava. On će verovatno da se nećka, u fazonu "nemam toliko", ali da mu kažeš da će da mu u suprotnom dođe Milutin, pa ima da najebe gore nego onomad kad mu je tašta sručila istopljeno zlato na noge kad ju je nazvao debelom Mađaricom. Jasno? Hrelja: Jasno, Vaše Veličanstvo. Milutin: E vidiš Boleslave, nešto sam naumio da sagradim još jedno 20 crkava, pa da pređem polako da gradim zidove, reče mi Nebojša kad je bio dole u Carigradu da su došli neki što jedu kerove, kako ono reče da se zovu....Šinezi, Minezi, neki takav zonfić, pa da su oni bili nekad davno u tripu da se pregrade on Mongola, te su izgradili zid duž cele granice, te sam ja mislio kad mi osvojimo Carigrad, Rim i Jerusalim, biće nam dosta, onda ćemo da se i mi ogradimo, al' da bude po jedan zlatni toranj na svakih 200 stopa. Boleslav: Da ne bude malo mnogo to, a? Milutin: Ma dobro, može i na 210 stopa. Ulazi čelnik Joakim. Joakim: Presvetli gospodaru, hteo sam da ti javim da se vaši sinovi Stefan i Konstantin opet takmiče ko će da poseče više vizantijskih vojskovođa, iako ste im vi to izričito zabranili. Milutin: I ko vodi? Joakim: ...Pa ja mislim Stefan, bar je vodio trinaest razlike, sad je negde prošlo poluvreme. Milutin: Ma pusti ih, nek se igraju deca. Nego ja imam jedan zadatak za tebe. Joakim: Recite, kralju. Milutin: Juče sam primetio da mi je Džeki nešto nervozan, izgleda da ga onaj Josif nije hranio dovoljno, pa sam ga preventivno obesio za noge na Zvečansku tvrđavu. Elem, pošto izgleda da magacin nema dovoljno hrane, moraćemo opet da idemo po zalihe. Joakim: Je l' opet Tatare, gospodaru? Milutin: Njih ćemo, mada mi je onaj prethodni kontingent izgledao kao neukusan za Džekija. Ako opet ne budu valjali, preći ćemo na Mađare, reko mi veterinar da oni imaju više proteina. Imaš tri dana da mi dovedeš jedno 200-300 Tatara, ali dobre da mi izabereš. Joakim: Bojim se da nećemo stići da ih izaberemo baš za tri dana... Milutin: Dva dana. Joakim: Ali... Milutin: Dan i po i idete sa drvenim sabljama. Joakim: Razumem, gospodaru. Milutin: I nemoj više da me nerviraš, ima da prođeš kao Vujica vojvoda sledeći put. Joakim: A kako je on prošao, gospodaru? Boleslav: Jesi primetio kako ćopa na levu nogu? Joakim: Da Boleslav: E pa to mu je iz detinjstva, kad je mazno dijamantski kliker Milutinu. Milutin: Dobar je čovek, ali dijamantski kliker je dijamantski kliker. Joakim odlazi. Milutin: Nego, što si ti beše Boleslave uopšte dolazio? Boleslav: Pa danas vam je svadba, kralju? Milutin: Svadba!? Boleslav: Pa da, jel se sećate da vas je mađarski kralj molio onomad kad ste ga uvatili za gušu da ga ne udavite u Tisi, već vam je dao onu svoju sestru za ženu. Milutin: Au, pa ja se toga ne sećam. Moram da batalim medovinu, izgleda da mi je neko stalno truje, valjda su zato danas umrli ona trojica što sve probaju pre mene, a i ja osećam neku gorušicu ceo dan. Boleslav: Biće da je tako, nego šta ćemo za ovu svadbu. Milutin: A jel bar neka pička? Boleslav: Pa nije da nije, kažu da ga je pola mađarskih grofova bacalo svakog dana misleći na nju u poljskim veceima. Milutin: Pa dobro, poslužiće koji dan.
