Najčešća lokacija jedinog preostalog slobodnog parking mesta.
- Gde si do sad pizda ti materina?
- Ne pitaj, tražio sam parking...
- Pa jesi ga tražio u Kambodži jebo te bog?
- Ma ne pitaj... Dva točka su mi u Dunavu, nadam se da večeras neće biti velikih talasa.
Neko ili nešto za čim je veliko interesovanje.
- Gde je Miša? Nema ga nešto po slavama u poslednje vreme, a baš sam hteo nešto da ga pitam.
- Izbegava. Od kad se pročulo da radi u IT sektoru tražen je k'o parking mesto. Pola rodbine mu traži pare na zajam, a druga polovina ga cima za vezu za posao.
Nedodirljivi lik. Eliot Nes je Paris Hilton za njega. Razvijao se kao entitet u pogodnim uslovima mita, korupcije i kumovskih odnosa. Priča se da je jedini preživeo seču knezova, jer su dahije igrale bilijar sa njim. Potom se čulo da je jedini prodavao stoku Ungrima jer za njega nije važio carinski rat. Laslo i drug Baćko su svojevremeno posećivali bordele u Osijeku pa otud poznanstvo. Tito ga nije slao na Goli otok. Šurda mu nije ništa mogo ni u samoposluzi. Sloba mu nije zamerio demonstracije. Tadić ne sme da ga proda. Brankica ga ne dira. Bećkovićka mu ne spušta slušalicu. Pižon ga zove u reprezentaiju.
- Izvinite, druže Baćko! Nismo namerno. Stvarno: lepo piše da je bomba vaša. Slobodno uđite na dečje odeljenje, mamu im drekavsku.
Velika količina peruti.
Ćaskaju dve devojke
Riba1: Ej kako bilo na dejtu juče, kakva mu je koža glave?
Riba2: Dečko je jako sladak, fin obrazovan ali glava ono perutnina ptuj
Riba1: Fuj
MLADOST:
Keva te okupa, ćale te nahrani, odgledaš bolji život i odeš da spavaš.
STAROST:
Okupaš kevu, nahraniš ćaleta, odgledaš bolji život i odeš da spavaš.
Nekada davno, postojale su pesme koje je izvodio samo jedan autor.
Nekada davno, ako je i bilo dueta, onda su izvođači povezivani jednostavno veznikom "i", što je i logično.
A onda je nastupila ta reč, trn u oku, prekretnica u razvoju muzike, znak prestiža, obeležje bivanja u trendu: FEAT.
Koliko god bili poznati, koliko god albuma prodavali, koliko god pesama u top 10 imali, ako nemate FEAT. onda niste postigli maksimum jer, složićete se, zajebanije zvuči "Pevačica FIČERING/FIT random_reper" nego samo "Pevačica".
Čak se ne piše ni cela, već kao skraćenica, da bi bilo mističnije i dubokoumnije.
Ali, da se sada osvrnemo na svrsishodnost ove pojave: da, pa...ne postoji! Pevačica peva o tome kako je njen dečko daleko od nje, ne javlja se, ostavlja je. Random reper se u svom FIČERING-u ubacuje sa rimama o svojoj pozlaćenoj protezi, teškom kiču oko vrata ili svojoj prangiji kojom seje strah po getu u svom lourajderu...Nigde veze!
Ali to nije bitno! Dok u nazivu stoji feat. , sve karte su otvorene, vi ste zajebani i mase mogu da uživaju. Još ako je pomoćni izvođač crnac sa Kube, eto Radi Manojlović sreće!
Pevačica: Volela sam teee! Gde si sada, u noćima punim tuge, u daljinama što nemaju kraja, u dnu mog srca gde tražim tvoj traaag, koji želim da izbrišeeem!
FIČERING:
Reper: Naći ću te crve, ne znaš ko te juri! Utoka mi čuri dok jure me panduri! Eskalejd mi ima felne 19 cola, a moj Uzi ubiće i vola!
Pevačica, obožavaoci: WTF!!?
Kao da nije dosta. Kakva đembela ironija, ama kliše sa vrha sveta. Naravno da nije dovoljno popiti otkaz u danu kad saznaš za ženino neverstvo, mora da nađeš i špriceve u dečjoj sobi. Nesreća nikad ne dolazi sama.
Halo, gospodin bombas?
Ja sam, izvolite.
Katarina ovde, iz SBB podrške. Imamo, pazite, ceo paket pinkovih kanala za 1 dinar u naredna 3 meseca!!! Šta kažete, bolje od ovog ne može.
U super, jel bi moglo jedno pitanje samo?
Naravno, izvolite!
Da li bi mogla da mi popušiš kurac?
Otrovao se. Kao Praljak.
"Ščuo da nam se komšija Mile ubio k'o Praljak?"
-"Praljak?! Olešio se od alkohola?"
"Jok, mišomora."
Ono što te jebe kad te ne jebu dva posto.
Sekretarica: Mene u ovoj firmi ne jebu dva posto.
Koleginica: Pa... mislim da si otprilike pogodila procenat.
Sposobnost da se sam i bez ičije pomoći krećeš od tačke A do tačke B kad si janpi k'o čep. Naravno, ne četvoronoške.
Samo kad je besplatno.
- Jel posećuješ pozorišta?
- Kad god imam priliku.
Čak i da može da se kupi master karticom, i dalje bi bilo neprocenljivo!
Ono je nepresušan izvor inspiracije, snaga, i povremen deja vu.
Svi smo prošli kroz slične situacije:
Bila je to sredina leta, klasičan letnji pljusak.Kiša je zapljuskivala roletne, ali ne mari.
Mi, deca iz kraja smo se kao i svakog dana do tada skupili kod "10-ke".
Počela je polemika o tome šta cemo prvo igrati, fudbal ili basket.
Odluka je pala na fudbal.
Sačekali smo da kiša malo uspori svoj ludi ples, naravno na starom mestu.
Poslali smo osobu D (neshvacenu ikonu, predmet sprdnje) po step na rastvaranje za koji bismo se inače uvek svi istalili, pre početka bilo kakvih akcija.
Kiša je pocela da jenjava,i vreme je da počne je još jedan u nizu derbija u viktorijama.
Osoba A (povučeni klinac, koji je sa svima dobar) na golu.
B i C (mangupi i alfa mužijaci u nadmetanju) igraju.
D i G (sledbenici) sede sa strane i domundjavaju se, uz povremene grohote smeha na neke naše stare interne sale.
Radili su laktovi, psovke, ali sve sa velikom dozom respekta i bez prevelike namere da se povredi protivnik. Ipak smo mi svi kao braca.
Znate, "Mala Marakana" je bio hram fudbala našeg malog društva.
Smešten izmedju blokova zgrada, to je ustvari bila jedna livadica oivicena betonom. Za nas sasvim dovoljna.
A da, tu je bila i osoba P (Trapava, nezgrapna sa nepostojanjem osećaja za vreme). Opet je zakasnio.
Dotrcao je sav uzbudjen i zadihan, uz reči "Ej ej, stanite".
B:"Šta je bilo P? Opet kasniš čoveče, pa ti kao da živis u nedodjiji"
C:"Ajde sedi tu, smiri se, ti braniš sledeći!"
P:"Ne ne, znate sta mi se desilo?"
D,G:"Reci brate?"
P:(Usplahirenim glasom)"Pa znate, penjem se uz stepenice dole kod mene i na zadnjem se sapletem, zamalo da poginem ljudi..."
B:(Prekida ga sarkasticnim tonom)"Nista novo brate, ajde sedi."
P:"...Dižem pogled, i,i, dve devojčice me gledaju, i nasmeše se...znate kako su lepe!"
B:"Gde bre, kod tebe gore?"
C:"Kod koga su dosle?"
P:"Pa doselile su se kod mene u zgradu, nisam ni znao."
B, predvodi ekspediciju.
Secam se kao juce da je bilo.nekih 30 koraka od "marakane", prešli smo brdašce izmedju zgrada, stali pored malog jabukovog drveta koje je tu i dan danas.
Na bezbednoj razdaljini, osmotrili smo okolinu. To je bila ona! Naša nova komsinica.
Stajala je u svetlo plavoj kabanici, bila je godinu dana starija od mene. Na prvi pogled pepeljasto plave kose (što se kasnije ispostavilo kao sasvim ispravno zapažanje) odmah mi je zapala za oko.
Stajala je sa sestrom, kao da su čekale nekoga. Njena sestra, pa... ona je bila samo naša nova komšinica. A osoba J? ONA, recimo samo da je bila savršena.
Pocela su zadirkivanja, kao da je neko upalio fitilj dinamita, proradili su nam "instinkti".
P je prvi skupio hrabrost i prišao im je. Nesto su malo porazgovarali, uz upoznavanje, pa se vratio u nas tabor.
Još uvek smo stajali pored malog drveta jabuke, omadjijani, dok nam su nam kapljice kiše sa vlaznih listova padale na ramena.
Na trenutak je zavladala, tada ne tako jeziva tisina.Svi smo bili zainteresovani o čemu su pričali.
Tišinu je prekinuo C, koji je NJU i njenu sestru upadljivim mahanjem ruke pozvao da nam se pridruže. Laganim koracima, uz tih razgovor izmedju sebe prisle su.
ONA je bila ona. Plava kosa, za nijansu visa od mene, plavih ociju i autentičnog hrapavog glasa. Noge su mi klecnule, u grudima je preovladao probadajući osecaj. Pocela je nesvesna faza ignorisanja, naš odbrambeni mehanizam. Pričali smo izmedju sebe, ostavljajuci njih dve svojim mislima i povremenim nevinim pogledima na novonastalu situaciju. Prekinuo sam nezgodnu tišinu uz opasku "Ajde da prošetamo malo, da im pokažemo kraj", na šta su svi ćutke pristali.
I tako je pocela tura. Od "dvojke" i "skloništa" preko "garaža" i "terena" sve do "Četrnestaje (kako su je zvali stariji) uz pit stop na piskavacima kod "dvanaestice".
Potrajalo je, sve dok J nije dobacila sestri da su se zadrzale i da bi trebalo da krenu kući, uz osvrt na to da ce sutra duže ostati.
Nedugo zatim, ostali smo "sami", prvi put tokom celog detinjstva, bez plana sta dalje i bez sledece akcije.
Seli smo na trotoar kod šume, ispod "terena", P je izvadio iz džepa piskavce koje je ubrao kod "dvanaestice" i podelio ih svima.
Praznih pogleda, puni energije koju tog dana nismo maksimalno izbacili, svako je poveo sopstveni "krstaski rat" protiv "konkurenta".
Ubrzo, atmosfera se zagrejala i pomislio sam da ce sasvim sigurno doći do tuče.Bezazlene i ne zlonamerne naravno.
C je prekinuo ovo sa rečenicom "Ma bre, ona J i njena sestra su baš glupe".
To je pokrenulo lavinu vredjanja i optuzbi na NJEN i racun njene sestre. Na opste odusevljenje svih prisutnih. "Tračarili smo", sigurno punih sat vremena.
Vec je podne, i vreme je za okrepljenje.
A je bio najazurniji clan naše ekipe što se tiče jela. Uvek se znalo da je to njegov "sveti gral", i niko ga nije u tome uznemiravao.
Prvi je krenuo kući uz opasku da se brzo vraća.
To naravno nije bila istina, ali je bila i bezazlena laz, na koju smo svi odavno oguglali. On i P su uvek kasnili.
Sledeci je otisao P, prema "desetci", uz omaleni pasaž prema kosu iznad koga se nalazila "desetka". Ali pre nego sto je krenuo stao je na loptu iz samo njemu znanih razloga, i za treptaj oka bio je na zemlji.
B:"Eh bre P nikad se neces opametiti, pa trapav si covece nemoj da rizikuješ život, polako bre!"
Svi smo se nasmejali na ovo, cak i nesretni P.
Ubrzo zatim, ostatak ekipe je požurio svako svojoj kuci, da zavrsi sa tim ručkom na brzinu, kako bi se opet našao u "divljini". U našoj maloj oazi. Našem kraju.
U danima koji dolaze, ONA je postala clan nase družine. Punopravni član. Najlepši član.
Igrala je sa nama kocke, basket, fudbal. Nasa veza sa njom je bila platonska, uz povremene pokušaje "fizičkog nasrtanja" koji su se završavali šamarom, slatkim samarom.
Nismo ziveli u monogamiji. :)
Ponasali smo se prema njoj kao prema ortaku, uz cesto prozivanje (iako je svako u sebi bio do usiju zaljubljen u NJU i ONA je to znala).
Jednog suncanog podneva smo joj to čak to i individualno svi saopštili. Zamislite, u istom danu. Na sta je ona volšebno otisla kući. Posle smo joj svi dosli na vrata sa unapred smisljenom pricom, kako ne bi pokvarili savrsen odnos koji smo imali. Eh, gde mi je ta mladost, drskost i ta hrabrost, izgubila se negde usput.
Uz taj isti put, na kome smo se svi izgubili.
Ova priča nema "happy end", kao uostalom i vecina životnih priča.
A je tu negde, cujemo se ponekad.
Ali to nije to, odrasli smo zajedno i par piva mesečno sigurno nije ono što smo zamisljali kao klinci.
B je tu negde, retko se vidjamo, a i kada se sretnemo pogledi su isprazni.
Ne znam gde je C , izgubili smo kontakt, nazalost.
D je povremeni deo društva. Cepa, individualno, kao i vecinu svog detinjstva.
Cuo sam da je postao kul, samo napred.
G-a su stigle obaveze, a obaveze su čudo .Obaveze otudjuju ljude.
P je odavno otisao iz Srbije, ponekad se čujemo. Kada svrati, nas dragi drug je stranac, drag stranac.
Ona i njena sestra su jos uvek tu, okolo.
Svako je imao svoju priču, priče su se mimoisle. Vreme je bilo tužno i sivo. Mada ne mogu da se žalim, ko zna zasto je sve to dobro?!
Možda cemo se opet svi skupiti negde, nekad , daleko od svega loseg sto nas je udarilo i okružilo. Mozda.
A do tada, ne zaboravite nase detinjstvo.
Bezbrižno, jednostavno i neponovljivo!
