Večito laganje samog sebe i tešenje prosečnog srpskog stanovnika. Dok nas Švaba, Amer i Englez celog života penetriraju metodom analno, mi očajnički pričamo sebi bajke o velikom Srpstvu i tako bežimo od surove istine. Srbi su najstariji narod! Nebeski narod! Bog čuva srbe! Na tacni servirane parole koje narodna masa ne razmišljajući upija. Ako ova teorija ikako može biti tačna, svejedno je neupotrebljiva jer u vremenu u kome živimo stvari su malo drukčije u praksi. Nemac i posle ruskog razaranja Berlina obnavlja sve svojim vrednim RUKAMA (da, da, rukama, u usta ga jebem) dok mi kukamo klečeći raširenih šaka pruženih ka nebu, čekajući da nam neko baci komad bajatog hleba da ga gospodski pojedemo VILjUŠKOM! E pa, ne mož' to tako, mora se ići dalje, bilo pa prošlo, otvori oči, sagledaj realnost i učini je boljom Srbine!
Jednostavno, jadno i bedno pozivanje na izmišljenu istoriju koje nikome nije donelo dobro. Upotrebljavaju ga nesposobne plačipičke, da se tako nepristojno izrazim.
(prenos utakmice Švabija-Srbija) Komentator: Ide Pantela, prazan gol, da li će taj dechko omašiti? I gooool, jedan nula, Marko Pantelić je postigao pogodak za reprezentaciju Srbije! Publika neverue, Žonpi koma! Srbin patriota: Hahahaha, jebi Švabe bre! Evo vam ga na! Vi ćete nas da jebete! De ćeš nesrećo jedna na nebeski narod?! Pa dok smo mi u Srbiji viljuškom - boc, vi rukama, u usta vas jebem! ------------------------------------------------------------------------------------------------- - Šta bilo to, čujem smuvao ti šuntavi Rajko ribu? - Ma ja ionako hteo da šutnem tu kurvetinu. Čuj Rajko! Dok sam ja uveliko harao ovim gradom, on je srao u gaće i jeo pačija govna! - Da, da, mi u Srbiji viljuškom - boc, a Švaba rukama, u usta ga jebem... Samo se ti teši. Umesto što kukaš, gledaj da nađeš neki nov komad, ovako je i Rajko po kome uporno pljuješ veći jebač od tebe!
Uticati na nekoga nadsvjesnim uvredama koje apsolutno nemaju veze sa zdravim razumom, dok se taj neko na kraju ne zapita: "Ko je ovdje lud?".
-Ma ne mogu ja pričati s tobom, ne razumiješ neke stvari... -A tebi smrdi iz usta. -Ne smrdi. -Onda ti se mama kupa gola! -Ne kupa...Ček, kupa, ali to nema nikakve veze sa... O čemu ti čovječe uopšte pričaš? -Ti siječeš drva samo na kratko! -Kakva drva?! Jesi li ti lud? -Nisam. Ti govoriš gluposti sve vrijeme. -Ja? Ne govorim. Šta je s tobom? -Šta je sa mnom? Šta je s tobom? Ti navijaš za Vojvodinu, ići ćeš u pakao. -To nema veze sa životom. -Ti si drkao na Svetlanu Bojković! To je grijeh čovječe. -Kakvu Svetlanu Bojković? -Onu iz Srećnih ljudi. -Svetlana Bojković nije glumila u Srećnim ljudima. -Ti si glup. -Ja glup? Aaaaaaaa, Bože moj, ja ne znam ko je ovdje lud... Ubiću se! -Tvoj tata zna da pravi kolače. -Gdje mi je konopac?
Velika skupina ljudi. Razjarena masa. Fenomen zbog kojeg će povučeni bankarski službenik, pokazati svoju mračnu stranu i divljački iskaliti svoj nataloženi bes. Maska koja sakriva kukavičluk, masa u kojoj je jedno lice kamuflirano stotinama drugih. Jedno lice, čiji se identitet gubi, besni zajedno sa stotinama drugih lica, čiji odrazi takođe nestaju, postaju deo kontura rulje.
Bes rulje nastaje zbog besa individualca. Individualca, koji je kao i svoji bezlični saborci, samo "trojka herc" u sklopu ogromne kule od karata. Nadahnut osećajem podrške i pripadnosti, koji često nedostaje ljudskom biću, pojedinac prati onih par ludaka ili junaka, koji započinju pesmu linča i raskola. Da nije tih ludaka ili junaka, ne bi se desile ključne revolucije, sa druge strane ne bi hiljade prestravljenih vojnika zajurišalo u smrt. Slobodan Milošević i njegovi ljudi, ne bi sišli sa vlasti.
Izgubljena utakmica, nacionalizam, pederi, derbi, Kosovo, sve je to balon čija je namena bila da pukne. Pravi razlog, zbog kojeg ulice gore, je unutrašnji problem pojedinca, njegov osećaj nedostatka ljubavi, druge polovine, osećaj beznađa i slabosti, razni razlozi postoje. Pojedinac, nemoćan da se bilo kome lično suprotstavi, oseća se sigurnim u masi i pljuje svoj gnev.
Godine prolaze, lepi trenutci blede iz naših sećanja, a traume, čak i one najbanalinije, ostaju tu i stružu našu podsvest.
Dan D na našim ulicama, a na nekih 50 metara napred, podrugljivo šljašti Mek Donalds.
Ah, jebeni Mek. Sećaš li se kako su decu parajlija, onih sjebanih godina, pokondirani roditelji vodili da žderu burgere, pomfrite, kole i šejkove, dok si ti preživao buđavi đevrek. Tada je za tebe taj odvratni "džank-fud", bio vrhunac dobre klope. Gledaj, neki likovi razbijaju, pridruži im se. Ne boj se, neće biti posledica, niko neće znati da si među ostalima bio i ti, sve je kolateralna šteta. Seti se jebenog šejka i buđavog đevreka, sada nisi sam, sada si deo grupe, iskali svoj bes. Sad mu jebi majku, mali čoveče. Sad mu jebi majku!
Na prvi pogled nemoguća, nespojiva veza i epska drama bliske budućnosti. Zidanje Skadra na Bojani. Kao gej brak vođe Radovaca i ciganskog bosa iz Jabuke. Mogu 4 filma da se snime o tome. Gordi političari prepuni zahteva i ultimatuma, i seljak koga boli kurac. Oni kažu da je zakon tu da se poštuje, a seljak, da se zaobilazi.
- Dobar dan. - Dobar dan. Rakija? - Ne, ne. Hvala. Radimo istraživanje o priviknutosti seljaka na proevrposke uslove. - Da. - Nekoliko prostih pitanja za vas. Kada ste već spomenuli rakiju, znate da je zabranjeno praviti jaču od 55 procenata alkohola? - Znam. - Na ovoj flaši piše da ima 65 posto! - Štamparska greška. - Ali pisano je olovkom! - Ženo, daj hemijsku! :žvrlj: :žvrlj: Eto. 55. - Da li stvarno ima toliko? - Piše da ima. - Ali... - Piše! - Dobro. Imali ste skoro najezdu bubamara. Šta ste uradili? - Ma sve sam ih potamanio! - Znate da je to kažnjivo zakonom?! - Izvinite, pijan sam. Ne znam šta pričam. Lepo sam ih zamolio da odu kod komšije. Pitajte njega šta je bilo. - Ali... - Komšija je ubica! - Ok. Da li znate da svinja mora da se uspava? - Znam. - Pa kako to radite? - Pa malo joj pričam, tepam. Mazim je. I tako. - I ona zaspe? - Da. Čim je odvalim sekirom. - Gospodine! - Šalim se. - Dobro je. - Satarom to radim.
Moderna verzija hiljadu i jedne noći. Poslodavac davi, a vi budete udavljeni do iznemoglosti.
- Ime? - Đoko. - Prezime? - Kurcagić. - Obrazovanje? - Imam. - Koji stepen? - Fakultet. - Koji fakultet? - Elektrotehnički. - Šta očekujete od posla? - Platu. - Zašto baš kod nas? - Bil Gejts me još nije kontaktirao. A pare za sopstvenu firmu nemam. - Iskustvo? - 15 do sada. - Molim? - Tuđe žene ne diram, odma' da se razumemo. - Mislim na radno iskustvo. - Raznosač pica u piceriji "China" u Jajcu, višegodišnji mlekar u Vlasotincu i šerif u Kanzasu. - Jeste li ikad radili u struci? - Kako da nisam. Menjao sam sijalice po kući, popravljao kompjutere. - Znači razumete se u računare. - Da pretežno u one računare starijih generacija. Proces popravke je kao kod EI Niš televizora. - Kako to? - Fizičkim kontaktom. Poželjno je da bude jak i brz, kao Brus Li što je svojevremeno znao. - Je l' me vi to zafrkavate? - Ne nego vas zajebavam. - Hoćete li biti ozbiljni? - Sve zavisi. - Od čega? - Pitanja. - Pa šta fali ovim do sada? - Kreativnosti. - Dobro. Jeste li vernik? - Ne. Ali mi je debeli Buda mnogo gotivan. - Imate ženu i decu? - Decu imam. Jedno dvadeset komada. Na svakom kontinentu po tri. - A žene? - Dođu i prođu. Drugovi ostaju. - Gde sebe vidite za 5 godina. - Sad je jul? - Da. - Na Havajima. Turistički. - Mislim poslovno. - Znam. - Pa... - U najmanju ruku, kao direktora Majkrosofta. - Ambiciozno, nema šta. - Pa kako drugačije da skupim pare za Havaje? - Živite sami? - Imam cimera. - Vaš odnos? - Pregovaramo na dve nedelje, kad ponestane čistih gaća i čarapa. Mora neko da odnese sve to na pranje. - Često vam je gužva u stanu? - Ne. Samo radnim danima. - Znači, nemate neke uslove za rad kod kuće? - Odakle vam to? - Stalno vam je gužva, pa sam mislio. - Loše ste mislili. - Imate li hobi? - Gledanje u plafon. - Jeste li timski igrač? - Sve zavisi s kim. - Vaš idealan partner. - Crnka, metar sedamdeset, grudi jaka trojka. - Mislim na saradnike. - Ko im jebe mater. - Imate li poroke? - Ne. - Znači ne pijete? Ne pušite. Ne drogirate se. - Pijem. - Redovno? - Kad mi se pije. - Vodite li računa o ishrani? - Naravno. - Pa kako se hranite? Zdravo? - Živo. - Hvala vam što ste došli. Zvaćemo vas. - Oćete kurac. - Molim? - Nećete zvati. - Zašto tako mislite? - Nema teorije da dobijem ovaj posao. - Što to mislite? - Zajebavam vas sve vreme. - Dobili ste posao. - Fala. - Vidimo se sutra u 8. - Valjda nećemo. - Što? - Jeste se pogledali u ogledalo? Doviđenja.
