Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Црвени
Na prvi pogled nemoguća, nespojiva veza i epska drama bliske budućnosti. Zidanje Skadra na Bojani. Kao gej brak vođe Radovaca i ciganskog bosa iz Jabuke. Mogu 4 filma da se snime o tome. Gordi političari prepuni zahteva i ultimatuma, i seljak koga boli kurac. Oni kažu da je zakon tu da se poštuje, a seljak, da se zaobilazi.
- Dobar dan.
- Dobar dan. Rakija?
- Ne, ne. Hvala. Radimo istraživanje o priviknutosti seljaka na proevrposke uslove.
- Da.
- Nekoliko prostih pitanja za vas. Kada ste već spomenuli rakiju, znate da je zabranjeno praviti jaču od 55 procenata alkohola?
- Znam.
- Na ovoj flaši piše da ima 65 posto!
- Štamparska greška.
- Ali pisano je olovkom!
- Ženo, daj hemijsku! :žvrlj: :žvrlj: Eto. 55.
- Da li stvarno ima toliko?
- Piše da ima.
- Ali...
- Piše!
- Dobro. Imali ste skoro najezdu bubamara. Šta ste uradili?
- Ma sve sam ih potamanio!
- Znate da je to kažnjivo zakonom?!
- Izvinite, pijan sam. Ne znam šta pričam. Lepo sam ih zamolio da odu kod komšije. Pitajte njega šta je bilo.
- Ali...
- Komšija je ubica!
- Ok. Da li znate da svinja mora da se uspava?
- Znam.
- Pa kako to radite?
- Pa malo joj pričam, tepam. Mazim je. I tako.
- I ona zaspe?
- Da. Čim je odvalim sekirom.
- Gospodine!
- Šalim se.
- Dobro je.
- Satarom to radim.
Pitanje koje obavezno usledi nakon što neki ortak ili ortakinja upozna ili smuva osobu suprotnog pola. Mora da se zna kako izgleda ta osoba. E sad, u zavisnosti da li je u pitanju ortak ili ortakinja odgovor je drugačiji. U slučaju da je devojka upoznala dečka, ona će ga opisati tako što će sastaviti omanji referat na 43 strane, počevši od boje i volumena kose, preko sekutića, pozicije ušiju i stila oblačenja do boje i veličine čarapa koje ne idu uz patike koje nosi. Kod muškaraca sve svodi na jednu kratku stvar.
- Jao upoznala sam Miliorada.
- Srećnice. Kakav je?
- Pa znaš ima divnu bujnu kosu, prelepe oči, onako plave kao more...
Nakon nekoliko sati
- I kod njega mi se najviše sviđa što uvek zna šta da obuče za svaku situaciju, i baš je pažljiv i dobar, a tek kako se smeje...
- Brate, upoznao sam Mileniju.
- Kakva je brate?
- Jebo bih je.
- Do jaja.
Za Srbe, zemlja u kojoj apsolutno ništa ne valja - vlast, opozicija, životni standard, infrastruktura, školski sistem, tajkuni, kriminalci. Jedino što vredi jesu sportisti i sportski uspesi za koje svi žive i koje prate sa neverovatnom harizmom.
Za strance, Srbija je zemlja fenomen. U Srbiji su ljudi od 1389. doživeli više ratova nego prestupnih godina. Infrastruktura se sruši pre nego što uspe da bude izgrađena i opet se ide dalje. Naše muzičare gotovo da ne slušaju, ali u julu i avgustu pola Evrope dođe sve skupa sa svojim muzičarima na Egzit, Guču i Bir fest.
Uprkos tome što u poslednjih dvadeset godina fudbalski klubovi služe za popravljanje gol-razlike, kad god postoji prilika, stadioni su puni, gore i impresioniraju ceo svet.
Sportisti su već posebna priča. Sa svojih par miliona stanovnika, Srbi redovno objašnjavaju neke stvari onima sa Zapada. Košarkaši dobijaju Amerikance u sred njihove Amerike. Nakon nekoliko slabijih godina, dolazi srebro na EP-u, sa sve Kostom Perovićem u ekipi. Odbojkaši već dvadeset godina dominiraju. Drugi menjaju timove, selektore, pozivaju strance, ali ne vredi. Gde god ode, Srbija je u vrhu, bilo da su u timu bile legende, Vanja, Nikola, Kvisko, Gerić i ostali ili klinci poput Mitića i Starovića. Slično je i sa odbojkašicama.
Posebna priča su vaterpolisti i teniseri.Teniseri su trenirajući u praznim bazenima napredovali, a danas su u vrhu svetskog tenisa. Uzimaju titule gde stignu i teraju ostatak sveta da se ozbiljno zapita šta to Srbi imaju, a oni ne. Pa jedna Amerika, nekih 50-ak puta veća od nas ne može da izbaci tenisera u prvih 15, a mi ih imamo trojicu.
Vaterpolisti su već fenomen. Da li zbog toga što su im teniseri zauzeli bazen, ne znam, ali oni već po pravilu nemaju gde da treniraju. Idu po komšijskim zemljama, spremaju se, a onda odu na takmičenje i počiste sve. I dovedu ostatak sveta do toga da stavi prst na čelo i zapita se šta ovi imaju u sebi, pa bez mora i bazena u državi decenijama deru sve ostale kao volove u kupusu.
I onda dođemo do one čuvene urbane legende, koja se proteklih meseci provlači kroz medije, što elektronske, što štampane. Srbin je: najbolji teniser sveta, najbolji odbrambeni fudbaler sveta, najbolji košarkaš Evrope, najbolji odbojkaš Evrope, najbolji vaterpolista sveta. Da ne pominjemo ko je izmislio struju, dobio Nobela za književnost, usavršio telefonske veze krajem 19.veka. I kako sve to?
Pa, jednostavno, svi su Srbi, drugog razloga nema!
Prava noćna mora za jedan prst.
Kao i svaki klinac, prvo se psihički pripremaš za šok koji ćes doživeti, zatim sledi fizička priprema (kada je lizneš) i najzad je zagrizeš. Počinješ da se mrštiš, treseš, skačeš dok ne prestane kiselina, a onda se razmećeš svojom hrabrošću medju ostalim klincima.
Veoma zanimljiv predmet, jer možeš da dobiješ bilo koju ocenu učio ti ili ne učio.
Profa - Svi Grci su ljudi, šta sledi?
Ja - Svi Grci su krokodili.
Profa - Može, može, valjana forma, vidim učilo se. Hmmm, danas je petak, pričaj...
Ja - Dakle, danas je petak, sledi da će sutra biti subota, juče je bio četvrtak.
Profa - Eh, ja te taman pohvalih, a ti tako. Danas je petak, sledi, da je Tokio glavni grad Japana. Nego, reci mi, zid je beo...
Ja - Zid je beo, ruže su crvene, ljubičice su plave, limun je kiseo, baš kao i zid.
Profa - Oooooho, bravo, neverovatna kompilacija genijalnosti i domišljatosti, kakva samo kreativnost, sedi 5.
Pocetak recenice kojom roditelji cesto ogranicavaju svoju maloletnu decu. Dete tom prilikom dobije utisak da je sa 18 sve dozvoljeno. Medjutim, pravi problem nailazi kada dete napuni 18 godina.
ja: Tata idem da busim obrvu.
tata: Kad napunis 18 godina izbusi sebi rupu na sred glave ako oces, ali sad Boga mi neces.
ja: Ali tata...ja imam 19 godina.
tata: Dok zivis pod mojim krovom, nemas!!!
Ustaneš u 7 sati kako bi odgledao Viteza Koju. Boli te pače za sve, znaš da kad upališ Tv nećeš gledati Tadića kako sere, pedere kako se balave i Ivana Ivanovića kako jede govna. Baba ti isprži kajganu..uff kako je tad kajgana dobra bila. Odeš do prodavnice i za 5 dinara kupiš desetak turbo žvaki, sa kojima praviš nenormalno velike balone. Ako je subota, u 10 sati uključiš Pink i gledaš Badija, psa košarkaša. Završi se Badi, a ti odeš kod ortaka da se igraš klikerima, uzmeš mu dva staklenca, al izgubiš mermerca, al nema veze, prošle nedelje si mu uzeo naftalinca. Onda odete kod komšije i kradete mu trešnje, umažeš se kao svinja, odeš kući, keva ti opali dva tri šamara jer nisi bio kući kad je dolazila tetka koju nisi video dve godine. Uključiš RTS 1, odgledaš Srleta i Pajčeta ili Štrumfove, zavisno od toga koji je dan bio. U pola 8 odgledaš Laku noć deco, istuširaš se i legneš da spavaš.
Jebala vas Evropa i gej parade, oću svoje detinjstvo !
U kombinaciji sa pevačevim imenom, nezaobilazan komentar na većini narodnjačkih pesama na Jutjubu. Služi da pokaže komentatorovu "boemsku prirodu", pa shodno tome često biva izglasan za najpopularniji od strane sličnih seratora. Uglavnom ga ostavljaju napaljeni klinci od 13-14 godina ubeđeni da je mnogo kul biti alkos a čije se alkoholičarsko iskustvo svodi na otkidanje od jednog i po piva na ujakovoj svadbi ili komšijinom ispraćaju propraćeno formatiranjem želudačne kese iza šatre i dozivanjem keve da im obriše ubljuvanu facu.
ŠomiŽitorađa97- ŠABANE DUGUJEŠ MI JETRU!!!1!1! 62548 palčeva gore
PATKA (Anatidae) - Najrasprostranjenija vrsta na našim prostorima. Kada uoče predatora svi pripadnici ove vrste formiraju kolonu i upute se ka vratima i migriraju u sledeći autobus.
MERKAT (Suricatta) - Izvija se visoko iznad svog čopora i sa pažnjom promatra sledeću stanicu. Njegova strategija za preživljavanje zasniva se na njegovom visoko razvijenom čulu vida, posebno je osetljiv na zelenu boju i sposoban je da sa velike udaljenosti razlikuje najfinije nijanse (nikad se nije desilo da pomeša predatora sa npr radnicima komunalnog, saobraćajcima, radnicima vodovoda, iako svi oni imaju uniformu jako slične boje). Kada uoči predatora obaveštava pripadnike svog krda telesnim ekspresijama (komešanjem, vrpoljenjem i dahtanjem) o opasnosti.
Mungos (Herpestidae) - Odlikuje se izuzetnim refleksima, okretnošću i brzinom. Čim predator zakorači u autobus velikom brzinom se probija kroz gužvu do najbližeg automata gde poništava kartu. Njegove sposobnosti često prkose zakonima fizike, neki smatraju da su ovo čak i eterična bića (zbog njihove sposobnosti da kada je naizgled nemoguće fizički stići do automata oni to učine sa lakoćom), ali to su praznoverice. Iskustvo i vežba su oblikovali sposobnosti ove vrste.
Lenjivac (Bradypodidae) - Ova vrsta ima na prvi pogled u najmanju ruku čudnu strategiju, ali ona u najvećem broju slučajeva funkcioniše. Po prirodi imaju jako spore reflekse i sklonost da u jako kratkom vremenskom roku zaspe. Kada predator stigne do njih u potpunosti ga ignorišu i isključe svaku komunikaciju sa spoljašnjim svetom. Predator na svaki način pokušava da dođe do plena, ali posle nekog vremena (u zavisnosti koliko je uporan) uglavnom odustane. Nakon toga lenjivac nastavlja sa svojim normalnim aktivnostima.
Kokoška (Pullus) - Što glasnije sa gestikulacijom krilima. Uglavnom se sreću ženke, mada ima i muških pripadnika ove vrste. Osim razlike u polu teško je uočiti neku drugu razliku. Kada je ugrožen pripadnik ove vrste se trudi da privuče što više pažnje nesnosnom galamom i mlataranjem ("nisam znala da karta kupljena u jednom autobusu ne važi u drugom! pa šta ako je nisam poništila? pa mislila sam da to tako može.. pa nisam ja kriva! što ste smislili tako komplikovana pravila? ko da je bitno, evo poništiću je sad.. dobro evo kupiću trunjavu kartu, kao da je bitno. kako mislite ne može? da nećeš ti da mi zabraniš? ko si ti i šta hoćeš od mene?..." ). Na kraju često se desi da predator prevlada, mada nekad kokoška prođe nekažnjeno.
Sirena (Serra) - Mislili ste da je mitsko stvorenje? Prevarili ste se! Sirena je itekako stvarna. Postoje samo ženski pripadnici ove vrste i svi su izuzetno atraktivni primerci. Ukoliko je predator muškog pola sirena će ga opčiniti svojim glasom i predator odustaje od gonjenja, neretko će joj sam dati kartu, novac, letovanje, štagod... Uticaj iskusne sirene na slaboumne predatore može otići neslućeno daleko. Međutim ova strategija ne funkcioniše na ženkama, pa tada sirena pokuša sa strategijom kokoške. Zna se da su i pripadnice drugih vrsta pokušale da primene strategiju sirene, ali im to retko pođe za rukom.
Legenda kaže da će se jednog dana pojaviti nova vrsta (ekstrasens) kojoj će čula biti razvijena do tog nivoa da će znati pri samom ulasku u autobus da li će ga pohoditi predatori i da će samo ako namerava da se vozi do svog odredišta poništiti kartu. Ovo je opštepoznata legenda i dosta ljudi veruje da su baš oni prvi primerak ove vrste. Zbog toga svi kad uđu u autobus kucaju kartu da ih ne bi u'vatila kontrola.
Odlična igra naše mladosti, koja nas je toliko puta izvukla iz neverovatno dosadnih predavanja i časova. Pravila su jednostavna – upisati geografski pojam koji počinje na zadato slovo. Klasični pojmovi bili su država, grad, reka, planina, biljka, životinja, predmet i ime, ali su neki maštovitiji igrači znali da dodaju i kola, cigarete ili bolest. Svaka igra počinjala je nasumičnim ubadanjem slova iz nekog udžbenika, mada je to znalo da se oduži budući da su redovno ispadala slova „Lj“, „Đ“, „Nj“ ili neko koje je već bilo. Međutim, postojao je problem u igri. Naime, mnogi igrači koji se ne mogu svrstati u bistrije znali su da lupaju pojmove i da vas ubeđuju u njihovo postojanje, a opet, oni bolji često su bili optuživani za isto prilikom navođenja neke malo egzotičnije lokacije.
- Ajmo. Država?
- Austrija.
- Australija.
- Austrija.
- Grad?
- Aleksinac.
- Apatin.
- Antananarive.
- Atanarive? Šta sereš, bre, Mare?!
- Moronu, to je glavni grad Madagaskara.
- Šomi, sti čuo ikada za ovo?
- Jesam, ajde, ajde, nastavljamo...
- Reka?
- Amazon.
- Aaaa... Aris!
- Kakav, bre, Aris?
- Pa kao onaj grčki tim... Dobio je ime po reci.
- Šta jedeš govna? Dobio je ime po Aresu, grčkom bogu rata! Šomi, reci mu...
- Šta znaš, možda je u pravu...
- Dobro ajde, nek ti bude... Šomi, štas ti imao?
- Amazon.
- Ok. Planina?
- Avala.
- Avala.
- Atlas.
- To je knjiga, debilu!
- I planina u Africi, idiote!
- Ček, Mare, zar nije to lik iz grčke mitologije?
- E, sisajte kurac obojica, neću više da igram!
