Sportska veština u kojoj su Srbi svetski prvaci i koja u svakom sportu u kom se takmiče zamenjuje znanje, veštinu, fizičku spremu, taktiku i borbenost.
- Čekaj, ako mi pobedimo Hrvate, a Belgijanci igraju nerešeno sa Makedoncima, onda u sledećem kolu mi moramo da igramo barem nerešeno sa .... - Ne, ne, ne, mi moramo da pobedimo Kroate sa bar 3 gola razlike, ali da damo ukupno 7, a u tom slučaju Belgijanci mogu i da tuku Makedonce, ali sa najviše jednim golom razlike i da ne daju više od 3. - Stani, a ako mi igramo nerešeno sa ujacima? - Onda Makedonci moraju da dobiju Belgiju sa 13 golova razlike, a mi onda moramo da tučemo Vels barem sa 5 golova. - Momci, šta mislite da počnemo trening? Mislim, sutra igramo odlučujuću utakmicu, odraće nas ako prsnemo na Maksimiru. - Čekaj, šefe, razrađujemo strategiju. - Je li, šefe, je l` sam ja dobro shvatio ovo što mi pričaju? Ja, znači, sutra moram da primim 3 gola minimum, ali tek kad damo 12 komada? - Jeste, ali samo ako Velšani izgube sa 4 razlike, ali ne brini, ja ti javljam sa klupe kad da počneš da primaš.
Produkti odbrambenog mehanizma ljudskog duha, koji služe kao tampon zona izmedju okolnosti i ludila.
- Dobar dan, koliko košta ona majica u izlogu? (devojka koja te osudjivački odmeri od glave do pete) - To vam je 6.700 dinara gospodine. - Hvala, do.. - To nam je nova kolekcija, veoma je moderna i daje neki kosmopolitski izgled, ne moram da napominjem da je marke ceilo.. - Aha, ajooj, pa ne rekoste odmah. A vidim ja da odiše i nekom vedrinom. Dobro, daćete mi tri i po kilograma. - Izvinite? - Šupičkumaterinu, jebo vas vaš kosmopolitski butik.
Obeležen si za vijek i vjekova. Zalepljena ti je etiketa na sred čela po kojoj će te ljudi prepoznavati širom sveta. Čak i kad ne budeš kriv, prst optužbe će biti uperen ka tebi kao glavnom i odgovornom za sve nedaće i neprilike, jer je narodu željan pravde i pronalaženja nekoga za okriviti, ali narod nema vremena da traži novog krivca, pa će se okrenuti starom. A to si, pogađaš, ti. I ma koliko se trudio da se pokažeš u novom ruhu, negativna aura koju si ranije stekao će ti konstantno visiti nad glavom, ne dozvoljavajući ti da se oslobodiš dosadnih duhova prošlosti.
Saša Popović: Lukas, daj malo kokaina, da se smirim pred emisiju. Coa Lukas: Jedi govna Sale, znaš da sam prestao odavno sa tim sranjima. Džej: Ne seri tebra, ciba nam loma lobe da podmažemo otvore. Lukas: Kažem vam, prestao sam da se radim tim sranjem. Nada Topčagić: Aha, imaš nešto jače? Može, uz vinjau će odlično da ide. Lukas: KOJI VAM JE KURAC, JEBENO NEMAM JEBENI KOKAIN! Lepa Brena: Kakva je ovo galama? Saša: Šmrkas ostao bez zaliha, krizira. Džej: Ma kurac ostao bez zaliha, nego čuva sve za sebe, štekara. Lukas: E, naduvate mi se kare svi. Jeste, ne dam, hoću sve sam da pošmrčem, nikome ne dam ništa! Ništa! Crknite strejteri!
A, nije lako, brale moj, nemoj niko da te laže. Jeste sve: i 'ladno i vrućina i standard i uređena država, ali nešto fali. Tojest, fali mnogo, stvari za koje nisi ni sanjao da mogu da nedostaju. Ovako to ide, nemoj da bude da nisi znao:
Došao si u inostranstvo, pobegao, spasao se, ej bre, samo nek je glave na ramenima! Srećan si i ne možeš da veruješ da kad na semaforu pritisneš dugme za pešake, zaista i bude zeleno uskoro, u parku klupe i kante za smeće sve u komadu i redovno održavane, a na izletištu u divljini stoji ispravan roštilj spreman za upotrebu! A ulice čiste, ni plastična kesa da proleti kad dune ustoka, stalno idu neki komunalci i briskaju, glade, trljaju i glancaju. Administracija - milina, kancelarije osvetljene, svi nasmejani i predusretljivi, prosto im dođe drago što treba nešto da ti pomognu, a ti ne moraš da ih podmitiš. Gradski prevoz tačan u minut, ako, pak, voziš, signalizacija je perfektna, niko te ne zaustavlja osim ako napraviš prekršaj ili je petak veče pa su zatvorili random ulicu da odrade alko-test. Ti ne veruješ, živiš bajku, štipaš se za obraze, pa i posao si našao, jezik ti dobro ide, konačno te krenulo, batice! Iznajmio si gajbu, frižider je pun limenki piva i škotskih viskija, kupio si komp i instalirao net, uleteo si u polovan auto u ekstra stanju! Kući javljaš da ti se snovi polako ostvaruju, i da ne možeš da veruješ koliko si vremena izgubio u propaloj Srbiji, savetuješ svima da se što pre otisnu u beli svet! Upoznaješ kolege domoroce koji su tako pažljivi, učtivi i kulturni, 'Bečka škola' u praksi. Sa tobom radi devojka koja se preziva na ''ić'' i dok pokušavaš da se predstaviš, ona ti govori da je rođena tu, da ne govori srpski i da veoma žuri na sastanak. Tebi proleti kroz glavu da je sigurno neka naša pokondirena tikva, i ako ti kojim slučajem pođe za rukom da je odvedeš u krevet, trsio bi je 3 sata bez prestanka, čisto iz inata, dok bi sve vreme mislio na brčine Vuka Karadžića i njegovu drvenu štulu, kako bi odložio ejakulaciju. Onda shvatiš da ti nedostaje neko naš, ko je u sličnoj poziciji, da malo razmenite iskustva i da ti kaže gde ima 'Don kafa' da se kupi, jer ti 'Nes' oduvek pomalo ide na ganglije. I tu upoznaš par likova i nekoliko mladih parova sličnih godina, i oni su se fino snašli, lepo se živi, neki čak nisu bili u zavičaju po 3 godine, niti im pada napamet! Ti ipak misliš da je to malo previše, sva ti je familija tamo, i svi ortaci i bivše ribe, i najbolji burek, i najbolji jogurt, i kevina sarma, i ćaletovo prase pečeno na vinovoj lozi, i sve tako nešto, ali potisneš sve to, jer praviš karijeru i krećeš od nule, imaš perspektivu i može samo da ti bude bolje! Dok si se okrenuo, prošlo je godinu dana, situirao si se, čak si i kući poslao 300 evrića, veliki su rashodi, ali opet ostane. Petak je, slaviš godišnjicu u dijaspori, sam u svom studiju (čitaj: garsonjera od 17 kvm) uz pesme sa tjuba i čašicu Balantajna, kojeg si kupio još pre 6 meseci, shvatiš da si obišao grad i okolinu uzduž i popreko, da komentari na fejsu aludiraju da smaraš sa slikama i statusima o svom uspehu, i da ti je, iskreno, socijalni život ravan nuli. Ovi ovdašnji su drugi svet, drugačije se zezaju, nemate zajedničke teme, a probao si, nije da nisi, i sad žališ za lovom koju si stucao sa njima u pabu, plaćajući sam sebi piće. Izašao bi malo u klub, u ormanu su iste one stvari koji si doneo, kapiraš da koristiš samo odeću za posao i majice za spavanje. Lista kontakata u mobilnom da se prebrojati na prste i verovatno svi već sprovode svoje planove za vikend u delo, a i ako bi kod nekoga otišao - nisi se najavio. Stučeš celu flašu viskija i otvoriš limenku piva kojoj je davno istekao rok, a na tjubu sad piči Šabanova ''S namerom dođoh u veliki grad'' i pitaš se odakle znaš tu pesmu, ti: roker, erudita, evropejac i intelektualac, a ovamo te steže u grlu da jedva dišeš. Hvataš se za telefon, nije te briga šta košta, keva se javlja i ti spuštaš, jer ne možeš da govoriš od ridanja. Zoveš bivšu ribu sa kojom si proveo 4 godine, ona te najbonje zna i njen buraz ti govori da se ona udala pre 3 meseca i da čeka bebu, i da je već kasno, a on mora da uči. I zoveš najbolje drugove na mobilni, oni te ne čuju, jedan je u kafani, drugi na fudbalu, treći u pozorištu, niko ne može da razgovara sada, a i šta, koji moj, hoćeš, pa tebi je bar dobro, zar ne? Ne znaš baš kad si zaspao, svetlo je ostalo upaljeno, mamuran si cele subote, lupaš sebi šamare pred ogledalom i kivan si zbog trenutka slabosti. Ipak rešavaš da sutra odeš u našu crkvu, jer Kolo srpskih sestara sprema ručak, a ti si željan nečeg čorbastog. I tamo svi znaju ko si ti, ali se čude otkud tu, pa sam si rekao da si ateista, šta sad? Pališ sveće za zdravlje i za mrtve, miris tamjana te vraća u detinjstvo, prožima te neki čudan osećaj. Posle službe, sediš sam za stolom, simpatične su ti one bakice što spremaju pileću čorbu i mešaju salatu rukama, lepo si ručao i zalio ''Knjaz-Milošem''. U povratku kući pada odluka da ideš na duži odmor u Srbiju, i dok kalkulišeš koliko to može da te košta, shvataš da nećeš to sebi moći da priuštiš, jer si do guše u kreditima, odmora nemaš jer radiš na ugovor, a ni troškovi puta i poklona nisu zanemarljivi. Odjednom ti puca pred očima da su ti jaja u procepu i da ništa više nije sjajno, ako je ikada i bilo. Od svojih si se otuđio, a da se ovde nisi asimilirao i ne znaš da li bi ostao ili bi se vratio, ništa više ne znaš. I vremenom, materijalno stojiš daleko bolje, a duhovno si skoro bankrotirao, i svaki dalji korak je sve teži i neizvesniji i ne usuđuješ se da išta promeniš, jer može biti samo na gore. Da bar nisi ni dolazio ovamo, ali bi i onda svakako kukao, jer ni kući nikako da krene na bolje. Pa da, ali si kući, svoj među svojima, jok, ajde sad svi da zapalimo preko! Od tamo te bodre da si pametno uradio što si otišao, dok ti njima govoriš da ne napuštaju zemlju nipošto i ne razumete se, jer je trava uvek zelenija sa one druge strane.
Danas si opet obukao košulju za posao, koristio isti javni prevoz, kupio duži espreso za poneti, stigao na posao i otvorio vesti iz Otadžbine. Odsutno si pogledao prema nebu i prepoznao avio-prevoznika koji vozi u zavičaj. Usresređuješ se na posao.
Došao si u Beograd da studiraš. Iako si gradsko dete, za tebe je Beograd potpuna nepoznanica. Važno je da znaš par caka kako bi preživeo, među kojima je i ona kako se obući, odnosno koju boju dukserice ili košulje izabrati, da te zli ljudi ne bi napastvovali.
Nikad nemoj nositi ove boje:
1. Crvenu - Navijači Rada i Partizana će misliti da si Zvezdaš, a to ne može da bude dobro po tebe.
2. Crnu - Navijači Rada i Zvezde će misliti da si Partizanovac, a to ne može da bude dobro po tebe.
3. Plavu - Navijači Zvezde i Partizana će misliti da si Radovac, a to ne može da bude dobro po tebe.
4. Zelenu - Navijači Rada, Partizana i Zvezde će misliti da si musliman, a to ne može da bude dobro po tebe.
5. Roze, žutu i ostale drečave boje - Navijači Rada, Partizana i Zvezde će misliti da si gej, a to ne može da bude dobro po tebe.
6. Belu - Po njoj se brzo nahvata prljavština od beogradskog vazduha, pa može da počne da liči na duksericu pod brojem 2, a to ne može da bude dobro po tebe.
............
Zaključak: Vrati se iz Beograda. Bolje da radiš neki bedan posao sa srednjom školom, nego da provodiš dane na VMA, ionako imaju lošu hranu, a to ne može da bude dobro po tebe.
Dugačke pamučne gaće, što se zimi ispod farmerica nose, s kojima se u krevet leže u hladne jesenje i zimske dane
- Ajde, Živorade, vadi ga - Čekaj bre, Živana, učkur mi se zavezao u mrtvi čvor - Živorade, imaš 25 godina, a oblačiš dudurajke! - Ladno, bre, bubrezi mogu da mi stradaju - Odvrzuj se, Živorade, dok sam vlažna - Čekaj bre, saću, idem po nož da ga precvikam - Kuku meni... Lepo meni majka govorila - Šta ti govorila? - Nema jebača u dudurajka gaća
Produžetak stare narodne "Kad oće da te jebu gaće same spadaju" i objašnjenje kako je moguće silovanje, jer "žene brže trče sa podignutim suknjama od muškaraca sa spuštenim pantalonama". Ako izuzmemo holivudska silovanja gde svake gaće puknu kad ih zategneš (iskreno, moje iskustvo govori da žene najače vrište da spasu intimno rublje: "NEEEE TO SU MI JEDINE PLAVE!") u realnom životu je dosta teško poderati gaćku. Zato prilikom startovanja koitusa sa partnerom koji vidno negoduje dosta je zgodno da stanete nogama na gaće i da ih tom prilikom spustite negde u predeo gležanja partneru. Svaki pokušaj da izvuče nogu iz gaća dovodi do diletacije donjih ekstremiteta, koji otkrivaju trtičnu oblast, ranjivu na penetraciju. Kao metafora ovaj izraz se koristi za neizbežne situacije koje nisu ni malo prijatne.
- Treba mi para? - Što? - Moram da platim sudske troškove i odštetu. Hoće da me bace na robiju. - Uf! Baš su ti stali nogom na gaće.
- Jel to tvoja žena bere kukuruze ručno. - Da. - Moja bi se razvela od mene. - I moja bi od mene, ali stao sam joj nogom na gaće. Posvađo sam je sa roditeljima za njihovu slavu. - Uf majstore.
Vreme pre pišanja, rano ujutro .Kad je kita najtvrđa, a želja za seksom najveća. Vreme kada se u sekundi morate odlučiti dali zaskočiti ili preskočiti ženu (ako spavate do zida) i otrčati u kupatilo i pišati pre nego što se upišate. Kako čovek urinira želja za seksom prolazi.
Muž dolazi s posla kući. Žena ga s vrata startuje.
Žena: Što si me budio jutros? Muž: Šta je kao nisi čula, a?!? Žena: Nisam, šta se dereš odma. Muž: Pička ti materina, umalo se nisam upiš'o zbog tebe jutros! Žena: Zbog mene??? Muž: Jok zbog mog pokojnog oca! Žena: Pa nisi mali znaš da pišaš, ne treba ti noša k'o deci. Što nisi otiš'o do kupatila i... Muž: Šta jedeš kad si tako pametna, majke ti. Žena: Daj reci šta je bilo? Muž: Dig'o mi se sabajle, a piša mi se, oću da puknem. Razmišljam da l' da te zaskočim ili da te preskočim i otrčim u kupatilo da se ne upišam u krevet... Žena: I? Muž: Šta, i? Pa valjda bi osetila da je šta bilo? Žena: A i to što kažeš, da si se upiš'o bio bi krevet mokar!
EXIT za paore. U vreme kada EXIT-a nije bilo jedino mesto gde si mogao da čuješ tuđinski jezik i vidiš crnca u odelu i kravati(u emisiji opstanak su u kežual stilu). Za decu je imao status praznika koji se ne sme propustiti jer bi se događaji prepričavali bar nedelju dana posle.
Ulaz: Radomir: Pošto karta? Šaltermajstor: 500 dinara Radomir: Ded jednu nek se pripoveda!
Štala: Učiteljica: Deco ovo vam je najveći bik na Sajmu ima 1400kg! Marica: Mora biti da je najjači?! Jovana: Taj nemož ni da ustane kaki je! Sima: Ju vid kolka su mu jaja!
Džondir stejdž: Savatije: Jel derane a kolko troši po jutru? PiAr: Pa po Evropskim standardima 33 na sat Savatije: U otac ga njegov!
IMT stejdž: PiAr: Najnovije čedo domaćih inženjera iz Beograda je ponos naše firme traktor IMT 560 GT Joca: A kog će mu GT? PiAr: Pa ima nove gume i nov filter za vazduh!
Dajc stejdž: Her Švarcmiler: Ja, dize traktor naš najbolje proisfod, kuplung od titanijum i šaltung mit ziben brzinen, dihtung u kabina nepostoji sfe kroz filtrsistem ide ... Tihomir: Ja ja ajde sad deco da vas slikam pored Dajca sa čika Milerom, da ne pomisli žena da sam u kafanu spičko novce!
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam! Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet... Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru) Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan! Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme. Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o? Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren. Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku? Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme) Ja: Ajde... daj pare. Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata. Ja: Naravno. Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac. Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi... Keva: Što si bre tako bezobrazan?! Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk! Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje. Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao! Sestra: Uzmi sok!
Pitanje koje riba postavlja muškarcu, zadivljena njegovim stavovima, moralnim vrednostima ili inteligencijom, čime sa druge strane potpuno isključuje opciju veze, dok je opcija krešenda jednaka mogućnosti da Željko Mitrović ukine reklame na RTV Pink. Zapakovana i sređena verzija izjave:" Kako bih se slatko jebala sa nekim kao što si ti, ali ne sa tobom." Devojka ovim izriče da bi rado trošila taj proizvod, ali samo ukoliko je spakovan u drugu ambalažu. Razlozi neuspeha harizmatičnog muškarca su to što nije baja, nema tačskrin telefon ili mu smrdi iz usta k'o krdu bizona iz bulje.
Ovo pitanje muškarac može protumačiti kao kompliment, jer je neko direktno izrekao da ga na neki način poštuje kao ličnost, a opet i kao poraz, jer pored svega ni ova neće špilju da mu otvori k'o da je njegova kita gubava. Ukoliko je pogođen ovim projektilom od pitanja, muškarac će se povući da ne bi trošio uzalud vreme, ili će se uotopiti u drugarskom odnosu sa ribom na koju se loži, pratiti je do lekara i voditi u "Mekić" na šejk, dok neki tamo lik gura svoj mali žgoljavi pimpek u njenu slatku mirišljavu pičicu, ukrašenu "Svarovski" kristalima.
Posle sat vremena bleje, smeškanja i razgovora...
Ona: Eh, Stevo. Što svi nisu kao ti? On: (U sebi: E do kurca...) Auu, moram da palim, skroz sam zaboravio na obaveze. (U sebi: Odoh da gledam Boka-River Plate.)
