Jedan od najčešće upotrebljavanih pleonazama. Razmišljanje je proces koji obavljamo u sebi, a u ekstremnom slučaju kada to nije tako može se upotrebiti termin razmišljanje naglas ili glasno razmišljanje.
Ciga prepričava ortaku događaj iz autobusa: “Vozim se ja autobusom, kad’ prilazi mi kondukter i traži kartu...a ja mu kažem:”Da se nosiš bre ti u tri pičke materine!”… a mislim se u sebi :”Jedi bre govna!”
Najčešća komparacija u srpskog naroda. Šta god da se dešava, to se uvek poredi sa konjem, iako u 91% slučajeva nema veze sa konjima.
Pada kiša ko konj.
Crta ko konj.
Svaki dan ide na svirke ko konj.
Zima loše utiče na Jocinog mladjeg brata, koji boluje od leukemije ko konj.
Rakijski kompliment.
Odeš negde u goste, zvono, izuvanje, coke-coke-coke, "Jeste stigli?", perjane jakne sve jedna preko druge na krevetu u spavaćoj ili na čiviluku dok ne naprave prav ugao, bubnjara emanira toplotu, "Da posedamo", "Jeste za nešto žestoko?", "Vala može", "Ovo je moja, da vidiš što ide uz pršutu", "Da probamo", plop, klo-klo-klo-klo-klo-klo, klo-klo-klo-klo-klo-klo, klo-klo-klo-klo-klo-klo, zapuš, "Evo izvolte", "Fala", eksiranje...
...rakija klizi do želuca i eksplodira, talas vrućine se diže i udara u čelo iz kog izbija 'ladan znoj, dolazi do kratkog spoja te poremećaja moždanih sinapsi, pa hoćeš da se počešeš a ono prdneš, neko te prekorno pogleda ali to više nije tvoja žena nego četiri Dragane Mirković, mašu prstima na čijim vrhovima u srebrnim odelima plešu valcer Nele Karajlić i Alan Čumak na taktove "Devojke iz grada" Eltona Džona, prostor iza počinje da svetli i eto ga Kraljeviću Marko, nosi miraz od suvoga zlata da ti staru majku gleda koja nailazi oka bistra, važnija je od Glorije Pavković i Nebojše sa njom zajedno. Odozgo doleće zlatomuda vila i svima podari po kačicu sjeničkog kajmaka i vruće proje i zapeva, pa čak i za pojas zadene. I taman da kreneš putem od žute cigle, gde cveta limun žut, u susret Džudi Garland u mrežastoj majici i sa zečjim repom iz dupeta u duginim bojama kad...
..."Jel dobra, a?"
Shvatiš da je delirijum trajao samo delić sekunde.
"Au, tera voz!"
Popularna društvena igra koja se svakodnevno igra u većini osnovnih i srednjih škola.
Cilj igre za one koji su kupili žvake je da zadrže što više žvaka, a da pri tom ne ispadnu pičke. Cilj ostalih je da dobiju žvaku. Jednostavno!
Pravila su sledeća:
1. Kad otvaraš žvake, treba to da uradiš krišom, da niko ne vidi.
2. Moraš dati žvaku svakome ko ti je traži. Ako neko zna da imaš žvake, a ti mu ne daš jednu - automatski ispadaš pička. Istina, postoje neke metode za izbegavanje ovog pravila, ali su veoma nepouzdane.
3. Uvek imaš pravo da poslednju žvaku zadržiš za sebe.
A postoji i par principa koje treba poštovati radi boljeg uspeha:
1. Pre nego što nekom daš žvaku, obavezno ga nateraj da ti da reč da nikome neće reći od koga ju je dobio. Ko ovaj princip prekrši, ima sve šanse da u roku od par malih odmora izgubi većinu svojih žvaka.
2. Kada ti neko kaže "Daj jednu žvaku, video sam da imaš!", obavezno proveri da li blefira, jer ćeš i tako spasiti mnoge svoje žvake.
Apstraktna stvar. Neshvatljiva. Ubaciti se u život jednog malog, metalnog i hladnog uređaja za komunikaciju i povezivanje prevazilazi granice realnog i gazi pomalo u fikciju. Ma koliko god da je zanimljiv život vlasnika istog, za telefon, ume da bude uspona i padova.
-Jutro. Oko 7, pola 8. Budim se sa napunjenom baterijom. Celu noć me je ostavio na punjenju. Zahvalan sam mu. Mada, trebalo bi da me formatira, počeo sam da se gojim. Ali dobro, njegova odluka...
-10 sati. Već mi je malo dosadno. Možda bih mogao da ga probudim, da me izvede malo u šetnju, možda mi i ubaci slušalice..mmm slušalice..:bip bip:
Čovek: mrmntmrlj šta..šta se ovo čuje..alarm! Jebo mater, umukni! Pusti me! :klik: Ah, tako je bolje..:okret na drugu stranu:
Hm..nije mu se svidelo ovo baš..Dobro, neću više da ga diram..Neka se probudi sam..Lep je dan..Valjda će se dići za koji sat..pf...
-14h popodne. Postaje teško pronalaziti načine za gubljenje vremena. Troši mi se baterija, a kabal od punjača više nije zanimljiv. Budi se!......
-15 časova. Ah, evo ga, konačno se pridiže. Op, uhvatio me je. Proverava poruke.Nema toga bato, nisi tol'ko popularan. Ne, nemoj da me ostavljaš! Igraj se samnom!
-17h po lokalnom vremenu. I dalje sam u kući. Poludeću.Imam osećaj da me Inbox izdaje,a Settings mi polako ali sigurno priprema epi-napad. Nešto mora da se desi. Monotonost je prevelika. Umirem.
-18:30. On sedi za kompjuterom, ne obraća pažnju na mene. Pa jebo mu mater, ko te je zabavljao svih onih dosadnih večeri po busevima i vadio iz toliko neprijatnih situacija? Gle sad, šta to radiš, otkopčavaš se, šta...Au jebote. Gasi se, gasi se!
-20 jebenih sati. Stojim u mestu več ko zna koliko. Maska mi je utrnula, i ekran mi se muti. Nemam načina da skolnim ovu prašinu sa sebe. Za ime Boga, pogledaj me!
:bzz-bzz: Ej, imaš novu poruku! Jebale te poruke...A?P-šta je ovo?Podigao me je? Srečnog li dana! Ah, opet me bacaš. Dobro, barem je sada na krevet, što je poboljšanje.
Sprema se. Izlazi negde. možda će me povesti. Držim memorijsku da me ponese.
-21 dugih sati. Baterija me izdaje polako. Ali on vadi kabal od slušalica. Jes! To! Utni! Ah, olakšanje. Konačno mogu...Ej! Ne stavljaj me u džep! Neee!
E jebiga. Izgleda da ću u sledećih par sati gledati satkane niti farmerki i kroz njih možda i uočim neki Android. Kako su to dobre pičke. Sa njihovim tačskrinom. Uf, tačn'o bi je ja.
-Rećićemo da je 22, radi estetike. Sve što vidim ispred sebe je bleda slika nekog piva i udaljena vizija tribina. Jebemliga, gde smo, ali mi je lepo. On se kurči samnom, ali nem smeta mi. Samo nemojte da me pipate. Lako se nadražim, počeću da svetlim po 15 minuta.
-Negde posle 24 sata. Žurka još traje. Premestili su se na neke klupice u parku nekom, izgleda. Lepo je, tiho. Samo kada bi ovaj njegov retardirani drug prestao da se smeje k'o Paja Patak na helijumu, bilo bi super. Nosi me kući, ne sviđa mi se ovde. Počeću da pištim. Ali me niko ne čuje...
-2:47 ujutru. Vraćamo se kući. Polu-pijan je, ali je srećan. To je važno. I ja sam srećan. Ili srećna. Jebemliga, nisam nikad pogledao ispod memorijske. Upadosmo u kuću. Nekako je pogodio bravu. Uvek se nasmejem kada se tako pomuči da pronađe neko rešenje. Valjalo bi kad bi me tutnuo na punjenje, mrtav sam umoran. A, on već zaspao. Pa ništa onda...Low battery..Do sledećeg puta...Laku noć...:gašenje:
Enleski bend, nastao u Birmingemu, krajem 60-tih godina prošlog veka.
Dok su nagudrani štrokavi hipici i dalje svirali pop-rokić i pevali o maslačcima, slobodi, ljubavi i sličnim sranjima, ne bi li se ogrebali za parče žbunaste hipi-pičke, Ozi Ozborn je odlučio da peva o Gvozdenom Čoveku koji se vratio kroz vreme sa ciljem da sjebe ljudski rod. Pridružuje mu se gitarista Toni Ajomi, sa svoja svega dva čitava prsta desne ruke, što ga nije sprečavalo da svira najmasnije, najmračnije, mamutske rifčine, nepojmljive tadašnjem čoveku. Basistu, Gizer Batlera i bubnjara, Bil Vorda, pronašli su u Šervudskoj šumi, dok su svojim kolosalnim sudžucima brutalno razdevičavali crvenokose đavolje neveste. Odlučiše da ne čase časa, već da instantno snime album.
Muzika koju su izjarmili bila je toliko strašna i devijantna, zabranjena svim kanonima, da i je sam đavo počeo da spava sa upaljenim svetlom, u strahu da će ga Ozi skalpirati zubima i Ajomi svirati "na kraj sela žuta kuća" unazad, na njegovom dvanaestopalačnom crevu. Stoga je đavo svoj tron predao Oziju, od svog trozupca načinio najjebačkiju gitaru za Tonija, a svoje demone rasporio, ne bi li od njihovih arterija napravio žice za bas i opne za bubnjeve i potom pobegao kod svoje babe Vlahinje u Mošorin da prodaje lubenice, štrika šustikle i kolje živinčad.
Naposletku, iz njihovog dugogodišnjeg silovitog arčenja, izrodio se metal.
http://www.youtube.com/watch?v=WBpD2BdKNS8
Vojvodina iz profila
Akcija koju zdušno podržavaju svi vozači koji ukradene auto-dijelove povrate kupovinom na auto-otpadu ili pijaci.
-"Vidi jebote, isti moj radio. Ček'... 'Ladno ima i ovo oštećenje k'o što je moj im'o. Alo, Avatar, odakle ti ovo?!"
-"Nemo' komšo 'leba ti, imam sedmoro decu, 'oću turam dvoje u školu didu. A i ti si pametan, pa čuo si kako kažu ovi iz Vladu na televizor, "Kupujmo naše". :kez:"
