Proces učenja, koji kako odmiče, sve više liči na trudnoću.
Čim ustanete i vidite sve one knjige, odmah dobijete jutarnju mučninu, a kod labilnijih ima i povraćanja.
Što je bliži "termin", sve više ste nervozni, imate iznenadne napade besa na ukućane, tražite podršku i razumevanje od njih...stalno ste gladni i često imate potrebu za određenom vrstom hrane(kod mene slatkiši).
Svakim mesecom ste sve više otromboljeni, jer vam učenje ubija želju za sportskim aktivnostima, a neposredno pred "termin" vam uopšte nije ni do sexa. Kad dođe dan D, isto se preznojavate i mučite satima do trenutka dok se sve ne završi.Kad položite, imate isti onaj blaženi osmeh kao majka kad prvi put ugleda svoju bebu.
Inače, u ovom slučaju je pobačaj češći nego kod trudnoće, a bogami i abortus.
Mikelle
Razočaravajuće pitanje koje sam sebi postavi redak predstavnik ljudske vrste koji je imao čast i nesreću da spozna kako je to kad se obrne krug.
Shvatio je da mu je i previše decenija trebalo da taj krug obrne, da bi došao do tako jednostavnog zaključka - ne možeš osetiti ukus jagoda dok ih ne probaš, pa makar ti ga i sam Andrić opisivao. Ne možeš uživati u ukusu jagoda ako ih gutaš samo da bi se pohvalio da si ih jeo... Jednostavno, budi čovek.
I čak i kada sva čulna zadovoljstva doživiš, opet ti nešto nedostaje.
Ništa bez duše.
Tucač je udarao po kamenu dok ga je sunce pržilo. Pomislio je da nema jačeg od Sunca i toliko jako želeo da postane Sunce, kad mu se želja i ostvarila. Pržio je po onim dole tucačima kamena, naslaćujući se što nije tucač, a znajući kako im je teško. Pržio je tako sve dok mu se nije isprečio veliki oblak, a on shvatio da ima i jačeg od Sunca pa poželeo da bude oblak. Prekrivao je, kao oblak, i upijao zrake sunca sve dok ga nije razbio vetar. Postao je i vetar smatrajući da je tu kraj, i da više ništa nije jače dok je nesmetano šibao nebom, lomio oblake i nosio krovove kuća, a onda naišao na stenu koja ga je prepolovila; nije joj mogao ništa. Stena je jača. Postao je stena, Sunce mu nije smetalo, lomio je i oblake i vetrove. A onda je odjednom osetio bol, i čuo odjek udaraca koje mu je zadao tucač kamena, brišući znoj sa čela.
Shvatio je da ne može da iskoči iz sopstvene kože, i zapitao se da li uopšte i treba. Sve može da postigne, i cvet će u steni da nacrta toliko verodostojan da će se neki zaleteti i da ga uberu. Ali, miris je ono što taj cvet, za razliku od pravog, neće imati.
Marakana.
Specijalno je za tu priliku renovirana 3 dana pre roka. Bata Mrka, naravno!
Sve metalne i za beton zavarene stolice na broju, preživele poslednji derbi.
Režija: Gorčin. A ko će?
Spektakl vizuelno, preko tvitera, prenosi Karleuša zato što ima 12 milijardi pratilaca. Prate je i dupli nalozi. Koristi samo pola dozvoljenih karaktera.
Predstava počinje.
Dobroćudni brka sa šajkačom, praćen snopom svetla, gura roštilj sa leskovačkim specijaltitetima ka centralnoj bini. Opojan miris pleni pristunu masu i dopire u svaki kutak planete. Četvrta dimenzija! U Njujorku neverica.
Na prve taktove muzike, na scenu izlazi Ceca i peva ''Lepe li su nano Gružanke devojke'' na melodiju albanske narodne pesme ''Roka mandoljina''. Željko Lane je prati na harmonici, dairama, bendžu i ćemanima. Ceca ima lepe obrve, i to je otprilike sve što se vidi na njenom, poprsjem zatrpanom, licu.
Velja Ilić nudi Putina domaćom prepečenicom. Barak dobija meku. Boris hladi Tačija lepezom. Čeda nudi lajne na srebrnom poslužavniku. Pipa Midlton se femka.
Improvizovana bara privlači horde komaraca i pušta krv svim pristunima, kao simbol vekovne krvave borbe Srba za slobodu. U Londonu muk, u Parizu suze.
Dačićeve specijalne jedinice katapultiraju princa Acu iz improvizovane praćke. Aca se na tečnom engleskom obraća svetu: ''Velkam tu Serbia!''. Posle kraće stanke, zapoveda: ''Aplauz, stoko!''. Planeta pljeska! U Pjongjangu delirijum.
Zatim na binu izlaze Kusta i Džoni Dep vidno odvaljeni od skanka i drže antiglobalistički govor dok u pauzama neobavezno cugaju Zaječarsko pivo. U Rusiji destilerije vodke počinju da rade u 4 smene.
Negde u to vreme nestaje struja i prenos se prekida. Aber kaže da je Đerdap poslao plenitelje imovine zbog neplaćenog duga. Mišković piše ček jer ''Šou mast gou on'', veli. Milka Forcan puca od muke. Roman Abramovič vraća buđelar na mesto.
Tek tada publika primećuje omalenog starca sa petrolejskim fenjerom u ruci, skvrčenog od duga i teška penzionerska života. To je čika-Krka, učesnik prvih savremenih Olimpijskih igara ''Atina1894'', doduše kao sudija, jer je bio prestareo za takmičenje u golfu. On konačno stiže do mesta predviđenog za olimpijski plamen, ali uviđa da je gorionik ukraden, a i da je Bajatović zavrnuo gas, pogađete zbog čega. Kusta i Džoni zdušno prilažu po zipo upaljač i to sve fercera. U Grčkoj počinje sednica vlade sa novim idejama o dodatnim uštedama.
Struja ponovo nestaje jer je pripiti Velja u sevdahu tresnuo punu flašu domaće o razvodnu tablu sa glavnim osiguračima.
Na kraju ceremonije svi zajedno u mraku pevaju srpsku himnu. Princ Aca ne peva, jer ne vidi da pročita reči. Ni Ljajić. Adem. Rasim peva, naravski. Novi Pazar ne veruje.
Igre mogu da počnu! Važno je učestvovati.
Američki student - Da izlazi sa najzgodnijom ribom, tačnije glavnom čirlidersicom i da bude u univerzitetskom timu američkog fudbala
Afrički student - Da jede
Ruski student - Da bude kao američki student
Kineski student - Da bude makar malo drugačiji od drugih
Japanski student - Da nije toliko savršen i tačan
Njemački student – Da ne mora da uči cijeli život kako ih zbog Hitlera mrzi cijeli svijet
Bosanski student – Da završi fakultet i dokaže da oni vicevi nisu istiniti
Crnogorski student – Da završi u Beogradu kao i njegovi rođaci koji su završili fakultet
Slovenački student – Da nije toliki šupak
Srpski student – Da ima sjutra 200 dinara za pivo
A svi uglavnom sanjaju da studiraju sto godina i da vode studentski život, samo kad bi imali para.
Odgovor narkomana na pitanje da li možeš da se navučeš na travu.
Kroz istoriju ruska vojna taktika, se sadržavala na ovim principima i baš na osnovu ovih pricipa oni su bili i dalje su jedna od najmoćnijih vojnih sila...
1. Mi imamo više vojnika za juriš nego što oni imaju metaka u mitraljezu.
2. Oni možda imaju bolju vojnu opremu koja može da pobije sve u radijusu od 10 km površine , ali ćemo mi zato razviti vojsku na 11 kilometara površine, k'o bude preživeo pričaće.
3. Oni možda ulažu na stotine milijardi novca za brz i tehnološki razvoj, ali to i dalje ne može da pobedi popizdelog seljaka pijanog votkom koji zna da ga iza leđa čekaju ljudi koji mu brane leđa, ali imaju i oružje kojim će da u ta ista leđa pucaju ako taj seljak ne bude išao ispred protivničkih mitraljeza.
4. Oni su možda sada motivisani, ali čekaj da vide kakvu bestragiju od zemlje ima da osvajaju, jer mi živimo u njoj.
5. Oni imaju strava fenomenalan tenk, brz, okretan, sa deset ubitačnih mitraljeza i topom koji ispaljuje najsmrtonosnije granate, ali MI imamo tenkove koji rade na principima višeg naučnog inženjeringa, taj može da se slupa više puta o protivnički tenk nego što će ovaj moći da izbroji čvoruge na glavi.
6. Oni imaju ogroman top, mi imamo mali top, samo što se naš mali top nalazi u brojnom stanju 10000 : 1 u odnosu na njihov veliki top.
7. Oni imaju ludaka na vlasti koji je proterao Evropu i ceo svet u najkrvaviji rat koji se ikad dogodio, e pa naš manijak na vlasti je hiljadu puta gori od njega, a on je bio samo četvrti na listi kod nas.
8. Oni imaju najmoćniju vojnu mašineriju koja je ikada rušila svetom, ali kladimo se da ne znaju kako da im rade oklopna kola kad bude zahladnelo.
9. Svaka vojska živi u uverenju da je najčvršća kada krene na Moskvu, pa zašto onda oni cvokoću čim dune mali ladniji vetrić, koji je uzgred direktno sa Arktika.
10. I na kraju, oni možda imaju volju, snagu i silu, ali mi imamo kontinentalnu subartičku pustaru, genijalnost preživljavanja i VOTKU!
Samo bledo podseća na ono što smo mi imali 80ih i 90ih. Nema maštanja, sanjarenja, a sa 12 godina je već jedni druge oslovljavaju sa 'curo' i 'momak'. S napretkom tehnologije, ono je nazadovalo.
80te & 90te
Dete uzima granu ili metlicu ili nešto slično i glumi da puca, sakrivaju se po žbunovima, šišarke se koriste kao bombe, improvizacija u svemu. Po ceo dan su napolju. Kad imaju koji dinar odu i kupe slatkiše, koje onda podele u društvu. Nije bitno ni ko šta nosi, ni ko kako izgleda. Igra se lastiš, lopte, s lutkicama, trule kobile, zaloga, žmure, ledenog čiče, ganje, klikera, između dve vatre, fudbala.
Doživljaj je bio kad neko ima monopol pa da mogu svi da idu kod njega da igraju. Čekaš svoje omiljene crtane filmove pre dnevnika da odgledaš, a posle toga u krevet. Dobro si znao da moraš uvek na ručku da budeš kući i na večeri. 'Izlaz' si imao do zalaska sunca a onda krevet. Roditelji su gotovo uvek znali gde si i s kim si, i nije bilo mnogo panike i brige iako nisi imao mobilni telefon. Uvek si znao do kad smeš da ostaneš, a ako bi zakasnio sledeći put bi ti bilo zabranjeno ići vani. Najgora kazna ti je bila zabrana izlaska.
2011.
I dalje se deca igraju. Ali nisu vani i uglavnom druženje s vršnjacima je preko interneta, čuju se preko ajfona i ostalih tač-skrin čuda koje su im kupili roditelji, pričaju o telefonima, bitno je ko šta ima, ko šta nosi. Bitno je ko koliki džeparac ima. Ako si različit od mase, odbačen si. Bajke više ne prikazuju na televiziji, a crtani filmovi su prešli granicu normalnog i prihvatljivog. Deca ostaju do kad hoće budni i do kad hoće vani. Neretko se ne jave gde idu i s kim, te ne pitaju do kad mogu da ostanu. Najgora kazna im je oduzimanje telefona ili zabrana fejzbuka.
I onda kažu da je taj toliko brzi napredak tehnologije doneo dobro svima. Možda je lakše nama, ali normalno detinjstvo je otišlo u pizdu materinu.
Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"
Rakija nazvana po čuvenom Reju Čarlsu. Karakteristična po tome što kad se od nje napiješ, ne vidiš na oči.
- Pili smo neku čarlsovaču juče, napio sam se k'o krokodil, nisam mog'o da gledam na oči.
= produzenje vrste....
