
Један од симбола деведесетих у Србији. Тај статус достиже свакодневним дванаесточасовним прекидом струје од домаћинства до домаћинства, посебно зими. Тих дванаест сати без струје трајали би читаву вечност, а оних 12 сати док је имате би пролетели у минуту, јер, док ставите веш на прање, испечете нешто у рерни, упалите светло у купатилу... оде време.
Рестрикција се могла избећи само у случајевима да имате неког блиског у зони у којој има струје оних дванаест сати у којих ви немате, па да евентуално одете код дотичног.
Највећу радост је представљала вест на националној телевизији 31. децембра 19?? године:
'' Уз рационалну потрошњу, Србија ће за време Новогодишњих и Божићних празника бити поштеђена рестрикција. ''
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
I svetog Nikolu:)
Po bodovima vidis koliko ima mladjih koji ne pamte.
:-)
Мада људи су се више дружили. Било је у фазону свака породица да нађе пријатељску породицу у другој зони. Па се посећујемо тако хахахха +