
Један од симбола деведесетих у Србији. Тај статус достиже свакодневним дванаесточасовним прекидом струје од домаћинства до домаћинства, посебно зими. Тих дванаест сати без струје трајали би читаву вечност, а оних 12 сати док је имате би пролетели у минуту, јер, док ставите веш на прање, испечете нешто у рерни, упалите светло у купатилу... оде време.
Рестрикција се могла избећи само у случајевима да имате неког блиског у зони у којој има струје оних дванаест сати у којих ви немате, па да евентуално одете код дотичног.
Највећу радост је представљала вест на националној телевизији 31. децембра 19?? године:
'' Уз рационалну потрошњу, Србија ће за време Новогодишњих и Божићних празника бити поштеђена рестрикција. ''
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
I svetog Nikolu:)
Po bodovima vidis koliko ima mladjih koji ne pamte.
:-)
Мада људи су се више дружили. Било је у фазону свака породица да нађе пријатељску породицу у другој зони. Па се посећујемо тако хахахха +