Poslednje sredstvo koje koristi svaka mama da natera svog mezimca od 3-8 godina starosti, da pojede grašak, boraniju, šargarepu, ili neku drugu deci "omiljenu" hranu u tom periodu. Inače, riblje ulje je jedan od glavnih dodataka dečijoj ishrani. Mališani dok piju ovu tekućinu, ispuštaju neartikulisane zvuke i prave face nalik neobičnim likovima iz Gospodara prstenova.

Ulje koje luči riba. Služi za podmazivanje.

Drevni način unošenja vitamina D koji se koristio pre no što su revolucionarno izmišljene AD kapi. Danas se uglavnom ne koristi, osim u nekim ruralnim sredinama te je ostao samo kao sinonim gadosti i nečega odvratnog.
Aplikacija mu je bila posebno interesantna. Budući da ni jedno dete nije htelo svojevoljno da ga uzme, majke u saradnji sa lekarima izmislili su "nosno bezkiseonični zahvat". Obavljao se u strogo kontrolisanoj sredini tako što bi majka svome čedu zapušila nos i kada bi ono počelo da se guši bez kiseonika sasula mu punu supenu kašiku ulja niz grlo. Tada se naravno nije znalo da ljudi ne mogu da dišu i gutaju u isto vreme pa je proteklo dosta meseci pre nego što su je usavršili i izbegli nepotrebna zagrcnuća, povraćanja pa i davljenja. Iako je metod bio efikasan danas bi ga, sasvim neopravdano, osporile mnoge organizacije za zaštitu prava dece i protiv nasilja u porodici.
Ne razumeju srpski mentalitet.

Ulje, krema, losion ili neki drugi preparat za sunčanje bez kojeg gotovo ni jedna devojka ne ide na plažu.

Toliko je odvratno, da su ti posle njega i govna slatka.