
Почетак односа са алкохолом је важан тренутак у животу, како новонасталог конзумента тако и родитеља му.
Почетни сусрети са производима аклохолног врења и дестилације, стављају пред младу особу сасвим нов спектар могућности и уводе га у лепоте усирања самог себе. Тада је опијање још увек нешто посебно, нешто што се ради кришом и са малом дозом страха. А пије се због свега: муке, среће, радозналости па и без разлога.
Родитељима, са друге стране, је ово један од стреснијих периода у одгајању детета. Уз, увек присутни, страх да ће дете постати алкохоличар, тражи се и узрок сваке пијанке, срж проблема који је довео дете до натезања флаше, у покушају да се исти реши.
Следе дуготрајни и потпуно бесмислени разговори и испитивања, који неће појаснити родитељу ништа, осим да се детету пило.
- Сине, седи, морамо да причамо.
- Кажи, ћале.
- Шта се десило синоћ?
- Ништа, били код Марета у стану, пили пиво, па прешли на манастирку, занели смо се мало.
- А што пијеш сине, те мучи нешто?
- Не, бре. Онако сам пио.
- Си тужан?
- Не.
- Оставила те девојка?
- Не.
- Добио си кеца?
- Не.
- Па што си пио онда?
- Онако.
- Како можеш да се напијеш ''онако''?
- Дај, бре, ћале. Сами смо у универзуму, никог не боли дупе за нас и има сви да помремо сами ко псета, ето зато сам пио.
- Аха. Добро. Седи ту, сад ћу да ти донесем кафу и киселу.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Tužna istina. Nazdravimo u to ime! +++