
Почетак односа са алкохолом је важан тренутак у животу, како новонасталог конзумента тако и родитеља му.
Почетни сусрети са производима аклохолног врења и дестилације, стављају пред младу особу сасвим нов спектар могућности и уводе га у лепоте усирања самог себе. Тада је опијање још увек нешто посебно, нешто што се ради кришом и са малом дозом страха. А пије се због свега: муке, среће, радозналости па и без разлога.
Родитељима, са друге стране, је ово један од стреснијих периода у одгајању детета. Уз, увек присутни, страх да ће дете постати алкохоличар, тражи се и узрок сваке пијанке, срж проблема који је довео дете до натезања флаше, у покушају да се исти реши.
Следе дуготрајни и потпуно бесмислени разговори и испитивања, који неће појаснити родитељу ништа, осим да се детету пило.
- Сине, седи, морамо да причамо.
- Кажи, ћале.
- Шта се десило синоћ?
- Ништа, били код Марета у стану, пили пиво, па прешли на манастирку, занели смо се мало.
- А што пијеш сине, те мучи нешто?
- Не, бре. Онако сам пио.
- Си тужан?
- Не.
- Оставила те девојка?
- Не.
- Добио си кеца?
- Не.
- Па што си пио онда?
- Онако.
- Како можеш да се напијеш ''онако''?
- Дај, бре, ћале. Сами смо у универзуму, никог не боли дупе за нас и има сви да помремо сами ко псета, ето зато сам пио.
- Аха. Добро. Седи ту, сад ћу да ти донесем кафу и киселу.
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
Tužna istina. Nazdravimo u to ime! +++