Osim što predstavlja idalni prilog uz meze na slavama, ova salata koja se jede svuda samo ne u Rusiji (tako obimno kao kod nas) takodje predstavlja jezgro Novogodišnjeg duha u domaćinskim kućama. Na hiljade dece u Srbiji se ponajviše osim paketićima Deda Mraza raduje i ruskoj salati, koju njihova mama najbolje sprema. Kako odrastamo odlazimo kod drugova, i na žurke gde se ovaj metod malo manje primenjuje, ono što zapravo biva duh tradicije istočnjačkih, slovenskih naroda biva zamenjeno znamenostima grickalica, koka kole, pice i drugih zapadnjačkih običaja.
Naravno kao i većina pubertetlija i ja sam podlegao ovom neretkom metodu slavlja Nove Godine, zaboravivši čar slavlja Nove sa roditeljima i sestrom. U ruskoj salati najčešće možete naći grašak, šargarepu, šunku, krompir, kisele krastavčiće i kilo majoneza. Nekad se desi da se dodaju pavljaka, kukuruz, tunjevina čak, jaja, pa i boranija. Pored majoneza i silni prelivi poreklom iz Nemačke, Grčke ili odakle već. Mast čista, ali s obzirom da ćete se samo za vreme Novogodišnjih praznika najesti kao nikada u 365/6 dana u godini onda vam je sasvim svejedno. Dokle god je vašoj duši milo, neće vam biti bitno koliko ćete ostati u teretani kada je otvore drugog ili trećeg Januara, ili da li će vaša nova digitalna vaga (koja verovatno "laže" svaki put kada pojedete nešto obimnije) totalno pući, eksplodirati, jer znate da vam nije žao ukusa ruske salate.
Ove godine sticajem zdravstvenih okolnosti, ću ostati kući za doček, ješću rusku salatu, a tad ništa neće biti tako kul kao to, nisam ništa propustio.
