Šaban

Šaban! Služi kao ime ili opisni pridev.
Ovde govorimo o opisnom pridevu.
Šaban je sinonim za prljavog ciganina, koji sluša narodnu muziku '90.
Šaban je svako ko nosi kačket naopačke, uvlači majicu, ili čačka nos dok vozi auto.
Takodje mže da bude svako ko se dere na telefon kao manijak. I služi da ako nekom zaboraviš ime, kroz milošti glas, pitaš za neku informaciju.

Šaban je za razliku od drugih reči dvosmislena reč. Od velike važnosti je kako se akcentuje i kakav mu je sufiks dodat.
Prijateljski način izgovora i akcentovanja prideva šaban je kada na šaban blagim i miloštim glasom kažemo tako da skoro izgleda kao da smo zvali nekog Baneta koji nam je rekao nešto a mi ga nismo čuli.
npr: ša' baanee!

Pak, ako nam neko ide na ganglije i želimo da dokažemo to, onda zaboravljamo na Baneta i samo skraćujemo sve slogove sem zadnjeg. A na zadnjem slogu, e sad to je jako bitno, tu se razderemo tako da se, ako se nismo pripremili blagovremeno, možemo i mi uplašiti!
npr: šabaneEEE