Фијат Мултипла. Бисер аутомобилског дизајна.
- Е, онај лик ми препоручује неки Фијат Мултипла, каже да се исплати узети то. Какав је?
- Никако шајкачу! Кад га видиш, све ће ти бити јасно. То су једина кола која смањују шансе да збариш неку клинку.
Шајкача је српска, национална капа, која се раније сматрала и делом војне униформе. Такође, користи се и као део народне ношње у Централној Србији. Назив јој потиче од "шајка", материјала, од кога је сашивена. Сам шајак се прави од вуне. Капа је настала у 19.веку, а своју највећу популарност стекла почетком 20. века, тачније током Првог светског рата.
Данас, шајкачу највише носе сељаци у Централној и Јужној Србији и разни ликови који се скупљају на четничким и националистичким скуповима.
У задње време, шајкача је интернационализована, с обзиром да је почела да се производи у Кини, а продаје код кинеза.
Један од символа Србије и Српства... Прича о шајкачи почиње у Српској Крајини и Српској Војводини, капу су носили војници аустро-угарске војске (читај: СРБИ), који су били распоређени на малим речим бродићима званим ''шајке'' (тиме је у потпуности оповргнута теза, да је шајкача неприродна за Србе и искључиво капа аустро-угара, тј. њихова редовна војска је носила нешто што се данас назива ''џокеј'', а шајкачу, као што рекох Срби у Војној (Српској) Крајини и Српској Војводини). Шајкача је у централну Србију дошла путем купопродајног уговора између Краљевине Србије и Хабзбуршке монархије, по коме је аустро-угарска продала Србији гомилу старих униформи, које су тамо изашле из моде и биле замењене оним плавим униформама које се могу видети у филму ''Марш на Дрину''. Србији у повоју, те старе униформе су биле дар с' неба. Вечито у ратовима, Српска војска је оскудевала у свему (одатле и пословица ''Ком' обојци - ком' опанци''),па и у честитим униформама, оне су подељене по кућама, а војно способни мушкарци су их употребљавали приликом кретања у рат! Тада је на дело дошао Српски менталитет (тј. што је џабе и Богу је мило), и униформе су су замениле исцепане и дроњаве сељачке рите, које је народ од муке до тада носио (тако су саставни део народне ношње Шумадије постале и ''чакшире'' или ''бриџ-панталоне'' - то су оне панталоне, које су уске до колена, а широке од колена па на горе)! После врло мало времена, квалитетне униформе су замениле дотадашње рите и постале неодвојив део Спрске историје, још чвршће везане за Српског сељака који у годинама које су долазиле, није ни имао прилику скине славну и крваву војничку униформу...
Србија је вечна, док су јој деца верна...
Prazan novčanik.
- Zaboravio si novčanik!
- To je šajkača, a ne novčanik.
- Šta pričaš ti?
- Kad ga otvorim mogu ga samo na glavu staviti kao šajkaču, jer para u njemu nema!
Kapa, deo Srpske narodne nošnje, nošena u Prvo i Drugom svetskom ratu, a sad je najčešće nose stariji muškarci, koje možemo videti po selima u Šumadiji.
Nešto kao ojkača, samo zemunskije.
Ša to ima na mojoj čkime?
Jal su govna, jal se samo sija?
Ša joj na felni se vrti?
Jal radkapna, jal proklizava?
.
.
.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.