Iz dana u dan sve ucestalija pojava na fejsbuku, jutubu i slicnim sociopatskim mrezama. Svi su kao tuzni i tesko da ce da preteknu zbog preminule osobe. Osim vrlo tuznih i potresnih statusa odmah se kreiraju grupe u kojima su vidno izrazeni hvalospevi o pokojniku. Da je ziv, pokojnik bi verovatno samom sebi zavideo na svim tim dobrim osobinama koje ljudi navode. Da je pretekao mogao bi gomilu riba iz grupe i da povali koliko to daleko moze da ode. Ko zeli da bude in stavlja na profil svoju sliku sa gore pomenutim koga je uglavnom vrlo slabo i poznavao. Sve u svemu da ne zalis da umres odmah!

Ono što bi ti izjavio svaki pošteni bankarski službenik nakon podizanja superpovoljnog kredita uz nikad manje minimalno učešće.
Pod uslovom da ga to ne košta radnog mesta.

kada, da bi dokazala da si najjača drugarica, na Facebooku napraviš grupu podrške najboljoj drugarici kojoj je mama preminula.

Akt saučesništva u delu gramatički. Ali se u narodu odomaćilo da je to prva stvar koju izjaviš porodici koja saranjujei nigde se, pa ni u pravu ne koristi više.

Бесмислена реч настала сукцесивним скраћивањем исто тако бесмислене реченице "Примите моје саучешће, жалим за вашим губитком".
Одговор на саучешће је углавном "Хвала". Оно као, умро ти је неко и долази неко други и изјављује ти то бесмислено саучешће а ти му се онда захваљујеш.
По мени је овај "обичај" тотално без поенте и зато не волим да изјављујем саучешћа, а не волим ни да га неко изјављује мени.