Prijavi se

Saučešće lešinara

МајаПи 2011-12-30 05:48:07 +0000

Неискрено саучешће, пуно излива туге, бола пропраћено тајним наслађивањем. Реченице које изазивају у првој фази само превртање очију, другу фазу карактеришу суицидне идеје, потом следи замишљање како се лешинар сецка, пече, једе, а на крају следи и нервни слом.

- Е ћаооо, 'де си ти, човече, сто година! Шта радиш? Шта има ново? Где ти је Ана? Не виђам вас..
- Здраво..раскинули смо...
- Ааа! Стварно! Јаоооо....баааш ми јее жаооо.... да сам знала не бих те питала...сад ми баш непријатно....Па, видим ја, нема вас више заједно..а нисте сте раздвајали! Јао, па како ми је криво! Јаооо...а били сте тако диван пар! Били сте ми идоли! Били сте ми савршени...
- Е, 'ајд морам д'идем....
- А чекај, чекај....него..кад сте раскинули, а што? Јао, извини, ја превише питам, јуче ми Зорана рече да је видела саму, каже била мало тужна, па помислила да сте можда тада...Ја ништа не знам...Јао, ма помирићете се ви..сигурно
- Овај..нећемо
- Ма оћете, веруј ти мени, кад ти кажем! Оћете, ви сте савршени, па ви се волите!
- Не, нећемо. Не волимо се.
- Ма, не сумњам ја у вас...не знаш ти шта причаш, сад си повређен и сад ти тако све делује...
- Е,ае мало грицкај туђи леш, мене искулирај, још нисам мртав.