Seoska devojka. Skraćeno od "sestra", ali se uklopilo u lokacijski kontekst. Devojci iz grada će reći "seko", a devojci sa sela će seoske lole dobaciti "sele".
Završila je prve četri godine osnovne škole u selu, a onda peti razred upisala u najbližem mestu, Blacu. Nakon toga, seli se u Kruševac, gde pohađa srednju Ekonomsku školu, iz koje se vraća nazad, kući, kao stasala devojka. Njeni su joj već našli pogodnu priliku, momka, čiji su roditelji živeli u susednom seocetu, pa se odselili u Beč pre četvrt veka. Vredan radnik, vozi "bagere i mašine", i ima "puno para". Doćiće za leto, na "gledanje".
Nedelja popodne, upekla zvezda joj je narumenisala lice, a šućmurasto braon oči presijavaju se u zelenu nijansu na suncu. Grupica seoskih lola ispija pivo ispred prodavnice, i uočava njenu lepršavu haljinicu.
- 'De si ti nama sele pošla? Vid' al si stasala, sad ćemo se pobijemo ko će te ženi.
- More, marš, videćete vi kad dođe sad Milanko iz Austrije, on je deset puta bolji frajer od svih vas. Čik tad da vidim da mi virite pod suknju.
- Ma 'ajde sele, vratićeš se ti nama kad shvatiš da ovde rađa najbolji kukuruz.
Rođak sa sela. Mislim majka ili ćale, prva ljubav na drugi pogled kad si očajan. Da. Što bi rekli ljudi biti pijan.
Odakle si sele...
Iz Beograda bre što našta ti ličim?
