Mir, spokoj (katkad i oslobođenje)
(Filozofski fakultet, katedra za istoriju)
Profesor: Eh pa kolega, lep Vam je ovaj rad, sve ste fino i detaljno obradili, dobra vam je koncepcija, lep stil pisanja bez gramatičkih grešaka, činjenice precizne, zaključci su Vam, da se tako izrazim, britki i, dopustićete, ispravni.
Student: (toooo maćala) Znači koja bi to ocena bila?
Profesor: Nažalost, uvaženi i nadasve sposobni kolega, ne mogu Vas pustiti dalje.
Student: Zašto?!
Profesor: Nažalost, što se tiče navođenja izvora, jedan izvor Vam ne odgovara, jer pišete o stvarima koje se događaju između 1331. i 1346. godine, dopustićete, po Hristu. Takođe, nigde u Vašem uvaženom nemamo pouzdan izvor o tome da je cara Dušana krunisao patrijarh Joanikije.
Student: Pa ko ga je drugi mogao krunisati, moj deda?
Profesor: Kolega, molim Vas da ne budete duhoviti, ljudi koji se bave istorijom moraju biti pre svega ozbiljni i odgovorni. Dakle, ja sam neki čovek, laik, uzeo sam knjigu o Srpskom Carstvu, sad čitam, naiđem na vašu rečenicu da je patrijarh Joanikije krunisao Stefana Uroša IV Dušana, kad ono, da se tako duhovito izrazim, cvrc! Nema pouzdanog izvora na kraju knjige.
Student: More da se nos'te u pičku materinu i Vi i laici, ko bre još normalan proverava ko je krunis'o cara Dušana? To bre interesuje samo nas gubitnike okupljene ovde, ludog Deretu što tvrdi da je crni golub šaputao Muhamedu stihove iz Srbskog Zaveta na levo uvo i Cara što piše one besmislene kilometarske sranje defke na Vukajliji! Lepo sam ja treb'o slušat pokojnog mi dedu i bataliti se škole, a do'vatiti se kazana za pečenje rakije, jebeš ti ovo, bar bih im'o selameta u životu, a ne ovde da gubim mlados' na izučavanju toga ko je sve senfao Eugena Savojskog u dvojku!
