Доказ да се времена и систем вредности непрестано мењају. Пре 100- 200 година неко би био поносан себе да назове сељаком ( и Карађорђе је био сељак ). У то време бити сељак значило је бити људина, добар човек, домаћин... Писанија српских реалиста, нарочито Глишића, допринела су овом имиџу. ( Патријархална породица, јединка налази сигурност у истој, итд итд. Углавном су ова дела су писана на фазон изреке " Што је баби мило, то јој се и снило. " ) У данашње време, назвати неког сељаком аутоматски пројектује слику неугледног чичице који цуга ракију ко воду док вози трактор на коме износи просечно 15 кила земље с њиве на пут, све то док иза њега седи крезава старија госпођа с цегером у рукама. То је стандард из руралне средине. У урбаној средини, сељацима се називају они који пљују у шаке да би зализали косу, особе с толико кајли око врата да се не види кравата, и слушају малоазијско запевање повезано са грчко- бугарским ритмовима...
Ко зна, можда ће се називи " интелигентан " и " интелектуалац " кроз 200 година користити за означавање нечег примитивног и назадног...
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.