Vid noćnog provoda u Srbiji. Potomak kućnih žurki, nastao kao polsedica raznih ekonomsko-geo-socio-političkih okolnosti.
(Stručnjacima ostavljam da polemišu.)
Ovde ću samo navesti razlike u odnosu na standardno karakoke veče:
- do pesme dolazi spontano (kad alkohol počne da deluje);
- učesnici ne pevaju pojedinačno već grupno (zbog razvijenog duha zajedništva (kojeg neprijatelj nije uspeo da slomi!), nismo još toliko otuđeni);
- nemamo mikrofon - nemamo kintu (a i koji će nam, kad se pesma čuje 6 bloka dalje);
- ne čitamo tekst, jer prirodno, naš se čovek u sve razume, pa mu je tekst za pesmu najmanje potreban (iz istog razloga ni trubači ne koriste note na raznim manifestacijama);
- što se tiče stida da se počne s pesmom - toga nema.
