Старији љубазни господин, добрица, који има разумевања за дечурлију из краја и њихове несташлуке. Обично им се шеретски обраћа надевајући им шаљиве надимке (нпр. Гига шушумига, Љупче мангупче) за разлику од своје суште супротности отелотворене у мргуду за кога је сваки Петар јебиветар, Шваба бараба а Ђуран шиљокуран. Додуше, није необично видети мргуда и симпатичног чикицу како се друже, поготово у познијим годинама када им се вршњаци прореде.
- Сунце им калајисано! Само скачу и деру се. К`о да имају пундравце...
- Добро, де... Пусти децу...
- Види га. Најгори је онај мали из мог улаза, Љубеновићев... Петар... онај јебиветар.
- Хехе... Зову га Љупче. Љупче мангупче.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Jel može još koji link? Ne vidim definiciju od silnih linkova.
дао сам плус али претерано линкова