Vid slabi s godinama. Svuda mogu da se vide matorci koji kada nešto treba da pročitaju čkilje, skupljaju i šire mišiće oko očiju a novine ili bilo koje drugo štivo uporno udaljavaju od očiju za dužinu ruku uz blage pokrete napred-nazad dok ne pronađu idealnu razdaljinu. E, onog trenutka kad ruke postanu prekratke pristupa se radikalnijem potezu - kupovini naočara za vid. Idealna mesta za ovu akciju su pijace i kineske radnje. U njima može da se nađe najveći izbor okvira i "dijoptrija". A jačina dioptrije na naočarima je naznačena maleckom, minijaturnom nalepnicom koja se nalazi u uglu stakla, ovaj, plastike na naočarima. Ako uzmemo u obzir da je kvalitet lepka na tim nalepnicama direktno proporcionalan kvalitetu ostalih proizvoda koji se tu prodaju, kao i sve kombinacije koje usled toga mogu da nastanu mislim da nije teško da se zaključi zbog čega smo mi tako kratkovida nacija.
- Dobar dan, trebaju mi naočare za vid.
- Pa, imamo raznih. Koja vam dijoptrija treba?
- 0,5.
- Evo probajte ove.
- Pa nešto mi je mutno, mora da mi se promenila dijoptrija.
- Pa to vam je 0,5. Je l' vidite ona tamo kineska slova?
- Vidim.
- Pa te su vam onda dobre. A nigde nećete naći naočare po ovoj ceni. Ostalo mi još ovih nekoliko. Sve sam rasprodao.
- 'Ajd... uzeću ih.
Osim omaske dioptrije, oko koje ni oftamolog ne bi pomogao, jer je ocena subjektivna, bitniji je raspon izmedju zenica. Kineska braca imaju siri raspon izmedju zenica od nas belih karpatskih coveka. Osim kratkih ruku tu imamo i zanošenje glave, jer dok gledate kroz naocari, objekti koji koji se krecu sa po periferiji vidnog polja su krupniji i krecu se sporije i naglo ubrzavaju i smanjuju se sa ulaskom u fokus. Sitni objekti poput muve ili vrabca mogu na smrt da vas preplase jednostavnim manevrima. Zato vecina matoraca koristi naocare iskljucivo za citanje. Za voznju ili rad na masinama je previse zastrasujuce koristiti naocare. To se primeti kada milicajac zaustavi slabovidog, pa ga pita, "koliko ste vozili", a ovaj pojma nema, jer godinama vec nije video nista na komandnoj tabli. Ili jos bolje kada mu pokaze alkotest i pita ga koliko je naduvao...
Druga stvar je sto se te jeftine naocare sa pijace prave samo kao naocare za dugovide osobe, t.j. one koje ne mogu da dobro vide na blizinu, t.j. citaju.
E sad, na stranu i sto je plastika u socivima uzasnog kvaliteta koji se i grebe veoma lako i krivi na visokim ili niskim temperaturama, na stranu i to sto opticki centri nisu centrirani tacno ispred tvojih ociju kao u normalnim naocarima, vec kako ti upadne, najveca mana ovih naocara je to sto im je dioptrija nepotpuna i ista u oba oka, a da ne pricam o tome sto ste vi "optometrist" koji ofrlje samom sebi odredjuje recept.
Naime, kao prvo ove naocare su uvek +, (+0.25DS, +0.50DS, +3.25DS itd), nikada -. Kao drugo, ne uzimaju u racun astigmatizam, koji je prisutan u 80% postojecih preskripcija. Astigmatizam je u vecini slucajeva izmedju -0.25 i -3.00, ali zna da bude i veci, a moze da bude izmedju 1 i 180 stepeni. Tako da, puna preskripcija za naocare bi, recimo, bila:
+1.25/-0.50x150 i to je samo za jedno oko. Lako je da se zamisli koliko mnogo kombinacija je moguce napraviti na ovaj, (pravi) nacin, a dodajte jos centriranje optickih centara u svakom oku ponaosob po horizontali i vertikali, pa stoga prava sociva kostaju koliko kostaju, a i pravi okviri, jer ocekujete od njih da traju preko mesec dana.
Na kraju, ono sto starijim ljudima najcesce stvarno treba su multifokalne naocare, jer misici u njihovim ocima koji sluze za postavljanje sociva u fokus postaju previse kruti. Dok mlada osoba na primer cita knjigu u savrsenom fokusu, a neko je pozove preko puta ulice, ona ce za manje od sekund da prilagodi fokus na daljinu da bi je jasno videla. Medjutim, ako to pokusa starija osoba, (preko 40 godina - stoga naziv "presbyopia"), oci ce joj i dalje biti fokusirane za razdaljinu na kojoj se cita knjiga i nece dobro videti na daljinu dok se ne re-fokusiraju. Samo sto, nazalost, ono sto jos vise cesto treba vecini starijih ljudi je dovoljno para da kupe ovakve naocare.
Jos jedna stvar - ljudima iz Azije prvo propada vid na daljinu, pa im je sferni, (osnovni) deo recepta uvek u minusu, a Evropljani obicno prvo gube vid na blizinu, pa ulaze u +. Tako da su ove "proste" naocare pocele kao neka vrsta elegantnije lupe, koje se samo stave na brzinu kad treba da pogledate jelovnik u restoranu ili pogledate mapu u kolima, a ne da citate "Rat i mir" u njima, sto bi vam garant jos vise upropastilo vid.
Toliko od jednog opticara. :)))
Izvinjavam se za spem, ponela me jutarnja kafa.
A da, +. :)
Niko nije primetio da si prof. :-)
Jel postoje jos uvek socijalna stakla i socijalni ramovi, tzv. socijalne naočari. Za ostale to su naočari sa demode ramom i staklima u tehnologiji sa početka prošlog veka. Zovu se socijalne, jer je uz uput državnog oftamologa sa receptom za podizanje naočara bilo moguće refundirati troškove za podizanje naočara od socijalnog. Mislim da su još postojale socijalne prozeze. Odatle pridev socijalno vuče korene.
Pravo da ti kazem, ne znam, jer zivim van Srbije vec 15 godina. Ali se secam iz price da su postojale pre. Znam da u drugim zemljama ljudi cesto ostave svoje stare naocare u opticarskim radnjama, pa se te naocare onda salju u veoma siromasne zemlje, gde je bolje i to nego da budes prakticno slep.
Че, сад ћу лепо да простудирам ове твоје коментаре да бих знала шта да кажем ћалету и кеви, што да не купују пластиканце код кинеза...
Zato su monitori na idealnoj udaljenosti za avangardne matorce, 'Vukovce' :-)