Kulturan način, da kroz šalu (a ustvari ste mrtvi ozbiljni) skrenete pažnju domaćinu kod kog ste u gostima da bi bilo poželjno (humano) da vam dopuni čašu.
… Slava, puna soba ljudi, temezgaju o politici, domaćin mi nazdravlja, uzmem gutljaj pa mislim se “dobra” i nakrenem do dna. Spuštam čašu na sto, ko velim, sa’će da dolije… Minuti prolaze, ja sve više zevam u praznu čašu na stolu i punu flašu na komodi. Rek’o bi mu al’ sramota. Sve jača diskusija o ministrima, lopovima i žena o zimnici. Ma nek ide život, kakva sramota, osuši mi se grlo…
– Nego Ratko (presecam priču o Slavici Đukić Dejanović i broju cipela koje poseduje) mani se politike, dobra ti ova rakija…
– A to nam je od pre pet godina, dva’ es’ gradi, ispekli deset kazana…
…Gledam ga bledo i u sebi “ko da me briga kad si je peko”
– ...“pa sipaj mi, nemo’ da se stidiš” ...
Super. :)