Šizofrenija

-Хало. Такси Брмбрм, изволите?
-Добар дан. Једно возило за Карађорђев трг.
-Стигло, довиђења.
-Молим?
-Отпоздрављам млади господине. Пођимо на наше дугачко путешествије. Многе невоље нас могу сачекати, али авај! Истрајмо!
-Шта бре дугачко? Хоћу само до главне аутобуске да ме одвезеш. И немој да си ме завлачио, знам пут.
-Хех, драги мој господине. Та Ви нисте спознали лепоте околног пута? Ви још не знате да вам живот пролети у пречицама? Ах, клете судбине!
-Извини ме на секунд. Је ли бре, што овај прича овако? Нема никаквог смисла, нити има икакве везе с дефиницијом. А и није смешно.
Тако ми дошло.
-Па мене сви данас зајебавају. Ништа, пали кола па да крећемо на то твоје путешествије.
-Драги мој пријатељу, жао ми је што Вас морам разочарати, али ја не умем да возим. Извините што сам Вас изневерио.
-Како бре не умеш да возиш?
-Па ја сам жаба.
-Молим?
-Крек. Крекете-крек.
-Девојко, ти ми требаш! Пољуби овог жапца да се претвори у принца-таксисту и да ме одвезе на аутобуску!
-Одмах! Је л' овако? Крекете. Крееек.
-Шта!?
Е мој несрећниче. Није ти пало на памет да ће се можда она претворити у жабљу принцезу? Можда и жабе имају бајке. Можда је и онај жабац имао снове, идеје, жеље.
-Једи бре говна, сад ћу сигурно закаснити на аутобус! И срање ти је дефиниција, чисто да знаш!
Па нека си.